Home » 0 Miroslav Zdravković » Genocid hrvatske države u Srbiji: Srem 1941-1945 godine

Genocid hrvatske države u Srbiji: Srem 1941-1945 godine

  1. Увод

Срем је био најтеже погођена у област Србије Другом светском рату, што је последица окупације од стране Хрвата, у односу на друге делове Србије које су окупирали Мађари, Немци, Бугари, Шиптари и Италијани.

Хрватска је била међународно призната држава 1941. године од истих великих европских земаља које су је као независну признале почетком 1992. године.

Данашње понашање хрватских власти у погледу српске националне мањине, величања усташтва, елиминисања свега што подсећа на Србе у културном, историјском и било ком другом смислу, указује на континуитет геноцида започетог 1941. године.

2. Карактеристике страдања по народима

У односу на Србе који су пружили отпор усташама, статистика страдања Јевреја и Рома указује на потпуно истребљење ових народа. Код Јевреја је страдало више жена од мушкараца, док је код Рома мање, али то је, вероватно, последица високог наталитета где жене краће живе и има их мање (пример Албанаца у бившој Југославији). Млађи од 19 година чине 49% од укупног броја страдалих Рома, док је овај проценат код Јевреја 20%, што указује на монструозност ликвидације ромске деце (и деце уопште), са једне стране, и старости јеврејског народа у време холокауста, са друге стране.

Заједничка особина ликвидације Рома и Јевреја је да је велика већина страдала у логорима и то 1942. године.

Од 992 Јевреја у Јасеновцу је страдало 466, Старој Градишки 250, у Аушвицу је страдало 116, на Бањици 27 и 133 на свим другим местима.

Од 2.173 Рома у Јасеновцу је страдало 1.906, а 267 у свим осталим местима.

Насупрот њима, Срби су страдали у свим годинама рата и на све могуће начине. У последње две године рата страдало је 39% од укупног броја, а овај податак наводимо ради поређења са осталим народима: Хрвата је страдало 65%, Словака 69%, о припадника свих осталих народа 68%. То указује на ефекат мобилизације при крају рата, и одсуство њиховог страдања до завршних операција за ослобођење. Међу до сада обрађеним областима током 1944. и 1945. године у Црној Гори је од укупног броја у ове две године 36,6% страдалих, у Централној Србији 47,6% и на подручју Косова и Метохије 51,7%.

Број страдалих у заробљеништву и у Априлском рату, где су убедљива већина Срби, указује на пружени отпор окупацији и на политику ратног заробљеништва где су Срби, ратно најспособнији били без могућности да заштите своје породице и пруже отпор.

Без Петроварадина, а укључујући Земун, Сурчин и мачванска насеља општине Сремска Митровица, у Срему је 1931 године пописано 193 хиљаде православних у укупно 307 хиљада становника.  Грубо процењујемо да је у рату страдало, у односу на просечних 7%, 9% православаца, близу 100% Јевреја и око 1,1% католика и протестаната (1.307 у око 113.000 становника).

 

Посматрано по презименима убедљиво највише страдалих презивало се Јовановић. Највећим делом ради се о Ромима ликвидираним у Јасеновцу. Рома има и код презимена Петровић, Николић и других честих српских, а специфично ромска на приложеном списку су Фамилић и Балиновић.

 

3. Општине

Процентуално страдање по општинама могло би да се доведе у везу са уделом Срба у укупном становништву, али нам подаци из пописа из 1931. године указују само на вероисповест и границе послератних општина нису у вези са општинама пре Другог светског рата. Најмањи удео Старе Пазове, Инђије и Руме у вези је са најмањим уделом Срба у овим општинама пре рата.

Општине се разликују према претежном виду страдања: (1) највише страдалих у НОБ-у имале су општине Пећинци, Сурчин, Ириг, Стара Пазова и Инђија: (2) у директном терору Беочин, Сремска Митровица и Петроваради; (3) у логорима Шид, Сремски Карловци, Земун и Рума.

 

4. Насеља

Највећи број насеља у Срему имао је већи удео ликвидираних од просечног удела у Војводини или Централној Србији. У насељима са подпросечним уделом националну већину чинили су Хрвати (Нови Сланкамен, Петроварадин, Хртковци, Кукујевци, Никинци…) или сви други народи заједно (Инђија, Стара Пазова…). Међу 7 насеља без жртава има насеља чији су становници уписани код других насеља, попут Засавице 2.

Било би интересантно упоредити број страдалих са пописаним бројем становника по конфесијама у 1931 години. На жалост, за 27 насеља не постоје подаци, а они су садржани у подацима за 107 предратних општина, са изузетком Петроварадина који је укључен у податке за Нови Сад.

 

 

5. Страдали у директном терору

Страдалих у директном терору било је не само у насељима Срема, већ и у другим областима Војводине, Хрватске, БиХ и Србије. Овде износимо податке са највећим бројем страдалих у масовним покољима. Бројеви се не односе само на жртве рођене у конкретним насељима, већ и на лица која су овде доведена из других насеља ради ликвидације.

 

Прилажемо попис особа за које је назначено да су ликвидиране у црквама. Њих је 75, али само код њих је назначено да су ликвидиране у црквама, док је у свим овим насељима много већи број страдалих у директном терору, па је могуће и да је број ликвидираних у црквама знатно већи. Како год да је било, претпоставимо да су ликвидирани у божјим кућама за корак ближи од осталих Богу.

6. Страдали у затворима, логорима, заробљеништву, принудном раду и приликом транспорта

Док сам статистички припремао податке о броју страдалих по логорима дошао сам до мисли да је лицитирање о броју ликвидираних у Јасеновцу заправо мотивисано скретањем пажње од монструозног система  за експлоатисање и мучење људи. Када би уз податке из Срема додали податке из Хрватске и из БиХ дошли би смо до закључка да не постоји ни једно веће насеље у Хрватској у коме се, или поред кога, не налазе масовне гробнице мучених Срба, Јевреја и Рома.

Највеће је, наравно, мучилиште био Јасеновац, где је ликвидирано 21% Сремаца страдалих у Другом светском рату. Са Старом Градишком долазимо до скоро сваког четвртог. Али приложена табела указује на низ градова и насеља у Хрватској и БиХ где су жртве страдале у логорима и затворима, као и на логоре и затворе у Србији и у Немачкој, где су страдали ратни заробљеници, или избеглице из НДХ.

 

 

7. Страдали у НОБ-у

Место страдања у НОБ-у треба узети са резервом јер су за лоцирање погинулих коришћена имена насеља, већих градова у близини, региона и читавих области-република, а коришћена су и имена планина и река. Стога је могуће да су погинули на истом месту и у истој борби класификовани на 5 различитих начина (на пример: у Босни, у Бијељини, у Трнову, на Дрини, у Источној Босни…).

Из приложених података може се наслутити да је највећи број Сремаца погинуо у североисточној Босни и приликом завршних борби за ослобађање Југославије у Славонији и Барањи.

 

8. Поређење Срема и Црне Горе

 

Од почетног мотива за истраживања порекла становништва (мај 2014) ово поређење је логични завршетак (децембар 2016). Наиме, иницијални мотив за демографско-антрополошка истраживања била ми је збуњеност у погледу малог броја староседелаца у Белици, где се та збуњеност увећала истим одсуством у Шумадији, у целој Србији и у другим областима. Злочини НДХ су ми послужили да дођем до порекла презимена Срба у свим крајевима Хрватске, БиХ и Срема, за које не постоје истраживања. Од почетног ентузијазма извршеним истраживањима дошао сам до критике Цвијића у погледу психичких особина одређених предела и делова народа. Генијално је довести у везу психичке особине и географске карактеристике различитих области. Међутим, људи се прилагођавају новим срединама и понашају у складу са већинским становништвом.

Ово поређење служи за рушење уобичајених стереотипа: Црногорци су ратоборни, док су Сремци радни. Подаци о броју страдалих упућују на супротан закључак: упркос различитим географским одликама терена, једнако су страдали и Црногорци и Сремци у НОБ-у. Штавише, незнатно више је страдало Сремаца.

 

У приложеној табели необичан је податак да је у Црној Гори (1.402) скоро пет пута више становника страдало приликом борби него у Срему (300). Ово посебно уколико се имају у виду вишемесечне борбе на сремском фронту.

У Срему је највећи број страдалих био 1942. године, а у Црној Гори 1943. године. Док су у Срему тада највећим делом ликвидирани Роми и Јевреји у логорима, у Црној Гори су четрес`треће извршени покољи Муслимана од стране четника и Пивљана од Немаца и усташа.

Сремци су релативно више страдали у свим важнијим категоријама: у НоБ-у, у директном терору, у логору (чак 10 пута више), у затвору и у заробљеништву. Црногорци су више изгинули у Априлском рату и од партизана, у мање бројним узроцима смрти.

9. Закључак

Кости страдалих Сремаца расуте су од Француске до Русије и од Норвешке до Египта. Ипак, у једном од приложених 59 места (без „непознато“) страдало је 70% од укупног броја.

 

Садистички систем хрватске државе састојао се од великог броја логора и затвора, као и од непосредних клања Срба „на терену“. Избеглице из Срема страдале су у Централној Србији у немачким одмаздама у Шапцу, Крагујевцу, Краљеву и другим местима, док су ратни заробљеници умирали у логорима у Немачкој, Норвешкој, Аустрији и Хрватској. Сремски партизани су најчешће страдали у подрињском и посавском делу БиХ и у Славонији при крају рата.

Роми и Јевреји су готово у целини ликвидирани 1942. године у логору Јасеновац.

 

10. Литература

  • Музеј жртава геноцида у Београду
  • Владимир Р Ђурић „Географски распоред новоколонизованог становништва у Војводини“. Гласник етнографског института САН кр II-III (1953-1954)
  • Дефинитивни резултати пописа становништва од 31 марта 1931 године. Књига II. Присутно становништво по вероисповести

11. Прилог: Страдање Сремаца у Вуковару

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>