Горе Кинези по други пут

Пре непуних 18 година доселио сам се у Блок 70, са супругом, ћерком од три године, и сином од осам месеци. Живот поред „Кинеског тржног центра“ је, до сада, био једнакост за породични живот.

Када је први пут горео западни део зграде, Кинези и моје комшије из блока су заједно плакали, први због живота и новца, други због драгих успомена.

Испод места где куља ватра, у источном делу, пре месец дана са супругом сам куповао чиније за 150 динара, изнова се одушевљавајући понудом, на три минута од стана.

Последњих месеци почела је селидба Кинеза на нову локацију, али су код нас у блоку до понедељка (уторак је нерадни дан) нормално радили.

Крећући се ка станици јавног превоза, и у трамвају, слушао сам коментаре из околине, и нико није рекао да је пожар случајан.

Умрећу у блаженству наивности, верујући у случајности, и не сумњајући у туђе зле намере.

Кинезима се ближи Нова година, и без овог пожара они би за који дан свеједно затворили радње.

Сећам се, а може бити да сам излапео, да је пре десетак година приликом званичне посете председника Србије Томислава Николића Кини полиција (пореска, која год) извршила опкољавање и контролу радњи у кинеском тржном центру. Мрзи ме да „гуглам“ како бих проверио тачност мојих сећања.