Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Poljoprivreda » Izvozni proizvodi Srbije 16: Trešnje i višnje

Izvozni proizvodi Srbije 16: Trešnje i višnje

У Србији свашта успева: и крупна и ситна стока, и воће и поврће и жито, свашта још, само не људи. Након Другог светског рата, да би се постало човеком, и добила за то потврда од других, напуштала се Србија, нарочито њен источни део, жељан рада а не тоталитарне идеологије која је сељацима наменила непријатељску улогу. Ипак, и упркос таквој прошлости, постоји још даља прошлост, коју налазимо у топографским називима, а и још има и воћа и поврћа и жита. Стока нам опада, али то је логично кад су нам прехрамбене потребе све мање, што због присилног поста, због оскудације, то и због све мањег броја конзумената.

На трешње у Србији, из давне прошлости упућују: Трешњевац у општини Кањиже (опао са 2.542 становника у 1948 на 1.724 у 2011г); Трешњевица у општини Ариље (са 1.366 на 826); Трешњевица код Сјенице (са 104 на 54); Горња Трешњевица код Љубовије (са 660 на 252); Доња Трешњевица код Зворника (са 886 на 575); Трешњевица код Параћина (са 1.521 на 894); Горња Трешњевица код Аранђеловца (1.546 и 410); Трешњевак код Крагујевца (са 425 на 15с, без млађих од 25г); Доња Трешњевица код Тополе (са 505 на 295); и Претрешња код Блаца (са 547 на 111).

Већина ових насеља су имала више становника средином 19 века, него данас, нека и у време Карађорђа, што упућује на два могућа исхода: опет ће завладати Шумадија или ће ову земљу населити неки нови људи.

Вишњевац имамо код Суботице (са 1074 у 1948 на 543 у 2011); Банатско Вишњићево (662 и 258); Вишњићево код Шида (1971 и 1.683); Вишњева и Вишњице код Сјенице (са 150 на 32; и са 153 на 34).

Трешњевица и Вишњице код Сјенице потврђују предања да је садашњу Шумадију највећим делом населило становништво из тог краја, када га је Карађорђе повео у пусту Србију 1809г. И сада у овим насељима живе Срби, али се она гасе, и од насеља ће остати само топографски називи.

Ну, да не мрачимо, јер овде се  бавимо животом у лепим бојама, прећи ћемо на податке. Пошто је дошло до промена у ХС класификацији, имамо временску серију само од 2012г, па ћемо само изнети ранг Србије за 2014г, и усмерење извоза у 2015г.

Извоз вишања вредео је 2.634 хиљада евра у 2015г, док је у 2013г износио 7.862 хиљаде евра. Извоз трешања достигао је рекордну вредност од, скоро ђаволских, 6.566 хиљада евра у 2015, док је у претходне три године имао вредност од 4,5 до 5 милиона евра.

Светска размена вишњама (080921 Sour cherries (Prunus cerasus)) је јако мала: вреди око 76 милиона евра. Стога је Србија у 2014г била на високом седмом месту, док је у 2015г пала за неколико позиција јер су је, према подацима достављеним СТО, надмашиле Канада, Грчка и Белорусија. У 2013г Србија је била на четвртом месту, и већу вредност извоза имали су само Шпанија, Пољска и Холандија. Од суседних земаља већи извоз има Мађарска, а БЈР Македонија је на 17. месту.

Код трешњи је тржиште много веће, око 1,5 милијарди евра, па је Србија са 5 милиона евра извоза у 2014г била на 22 месту, и имала је већу вредност извоза од збирне вредности свих земаља са којима се граничи (4,3 милиона евра). Водећи светски извозници трешања су: Чиле (496 милиона евра), САД (357) и Турска (109).

Извоз вишњи из Србије ишао је у 9 земаља у 2015г, а највише у Русију (1,44 милиона евра), Немачку (686 хиљада евра), Италију (238) и Аустрију (228). Продата количина смањена је са 13.941 тона у 2013, на 7.369 у 2014 и на 3.248 тона у 2015г. Просечна извозна цена била је 811 евра по тони у 2015г, и највећа цена постизана је код извоза у Белорусију (1.399) и Русију (1.138), а најмања у Аустрију (581) и Немачку (593 евра). Рекло би се, баш колико нас и поштују, али понос, част и достојанство се никако не могу мерити новчаним јединицама, те је ово једна богохулна мисао.

Извоз трешњи највећим делом иде у Русију, мањим делом у Црну Гору, а у малим вредностима (испод 100 хиљада евра) у још 8 земаља. Од 6,6 милиона евра у 2015, 6,1 је приходовано извозом у Русију, а 390 хиљада евра извозом у Црну Гору.

Количина продатих трешања се смањује: са 5.862 тоне у 2012, на 5.198 у 2013, 4.788 у 2014 и 4.577 у 2015г. Вредност извоза повећана је услед веће јединичне цене, јер је она повећана са 853 евра у 2012, на 881 у 2013, 1.040 у 2014 и 1.435 евра у 2015г. Е, још када би неко обавестио наше уважене воћаре о овим вредностима, могућностима и још када би им гарантовао откуп, где би им (нам) био крај.

Овако, остаће трешања и вишања у топографским називима, а док не превлада неки нови језик…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>