Home » 0 Miroslav Zdravković, Robna razmena » Izvozni proizvodi Srbije 22: Ketridži za municiju i eksploziv

Izvozni proizvodi Srbije 22: Ketridži za municiju i eksploziv

Разорна моћ Србије мери се производњом њене наменске индустрије. Производна моћ служи да се обезбеди одређен ниво стандарда одређене земље, а разорна моћ служи да се заштити тај ниво стандарда или да се обезбеди већи.

Проф др Михаило Црнобрња је у емисији Ћирилица изјавио (септембра 2013), парафразирам, како се у неком музеју у Аустрији чува камен као доказ да су Срби крали приликом продаје својих производа Аустријанцима. Белведере и други раскошни објекти у Бечу изграђени су мегаломанском пљачком Србије, БиХ и низа других земаља. Тако је Аустроугарска своју разорну моћ претварала у раскош и естетику, док су се Срби и други угрожени народи сакривали по шумама и спашавали голе животе. Ну, то нам овде није тема.

Разорна моћ је потребна да би се добио рат у кратком року. Производна моћ омогућава да се победи у дугоротрајном рату. Пример за прву моћ је Немачка, а за другу САД и Енглеска.

Србија би требала да повећава ове своје моћи. Извоз оружја и муниције је као увежбавање мишића да не атрофирају.

А у том извозу Србија има пар производа којима може да се поноси. Први је извоз кетриџа за муницију, о коме ћемо овде писати, а други су ловачке пушке, које увек могу да послуже за хајдучију, о чему ћемо тек писати.

Вредност извоза кетриџа за муницију повећана је са 13,6 милиона евра у 2008г на 37,1 милиона евра у 2015г. По вредности овог извоза Србија је у 2014г била на шестом месту у свету, али је већ у 2015г пала на седмо место, јер је Чешка република регистровала већу вредност извоза. Да ли су је претекли и Шведска и Хрватска, сазнаћемо кад ове земље пријаве СТО-у вредност извоза по производима у 2015г. Испред Србије били су: САД, Република Кореја, Немачка, Швајцарска и Норвешка, у 2014г.

Од суседних земаља Хрватска је постала озбиљан конкурент Србији код овог производа, док у укупној наменској индустрији има двоструко већу вредност извоза.

Највећи део извоза иде у САД (26,1 милиона евра), али је у 2015г укупно регистрован извоз у 33 земље. Одличан податак је то што је у 2015г регистровано 12 земаља где није постојао извоз у 2014г, међу њима и Русија и Кина, што отвара дугорочне перспективе за даљи пораст извоза ових производа.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>