Home » 0 Miroslav Zdravković, Budžet, Fiskalna poreska politika » Javni prihodi i javni rashodi u % BDP-a, OECD i Srbija

Javni prihodi i javni rashodi u % BDP-a, OECD i Srbija

Priloženi podaci su iz baze OECD-a o udelima javnih prihoda i izdataka u BDP-u. Prihodi su po vrstama poreza dok su rashodi po namenama, a ne po ekonomskoj klasifikaciji, kako se kod nas vode. Osnovni smisao ovih podataka i komentara je sticanje uvida u neke relativne veličine, a nikako tačnost. Za Srbiju smo uzeli podatke iz 2012 godine za poreske prihode, dok za
izdatke nismo imali podatke po namenama te smo izračunali iz budžeta odbranu i unutrašnje poslove, a socijalnu zaštitu iz konsolidovanog bilansa. Time smo čitaoce uskratili za informaciju o relativnim troškovima javnih opštih usluga, ekonomskih izdataka, za zaštitu prirodne sredine (?), zdravstvo, i rekreaciju sport i kulturu.

Poreski sistemi i javna potrošnja odražavaju specifičnosti svake od zemalja, a koje nam ovde nisu poznate, jer mogu biti
posledica viševekovne ili višedecenijske tradicije, javnog mišljenja u pojedinim zamljama, hrabrosti političara da strukturno reformišu društva…

Na primer, Danska ima najveći udeo poreza na dohodak i profit u BDP-u (29,4%) i minimalan udeo doprinosa (1%), dok istovrenemo ima najveći udeo troškova socijalne zaštite (25,3%). Kada se oduzmu doprinosti od troškova socijalne zaštite, Danska ima najveći deficit između ovih veličina, ali je prikupljen porez na dohodak i profit dovoljno veliki da pokrije “socijalnu
rupu”.

Najmanje prikupljenih poreza na dohodak, profit i kapitalne dobitke ima Slovačka (5,3%), zatim Meksiko (5,4%), pa Turska (5,9%). Srbija je iznad ove tri zemlje sa 6,5%, ali daleko ispod proseka za zemlje OECD-a.

Najveći udeo prikupljenih doprinosa u BDP-u ima Francuska (16,8%), praćena Češkom (15,5%), Slovenijom (15%), dok Austrija, Belgija, Nemačka i Holandija imaju udeo iznad 14%. Srbija je sa udelom od 11% iznad proseka za zemlje OECD-a, ali ispod
nabrojanih zemalja koje se nalaze u sličnim demografskim problemima kao i ona.

Porezi na imovinu kreću se u rasponu od 0,3% u Meksiku do 4,1% u Velikoj Britaniji. U Srbiji se iz ostalih poreskih prihoda prikupi 1,3%, ali u tim prihodima može biti i drugih poreza sem na imovinu. Uglavnom, većina zemalje prikupi između 1%
i 2% BDP-a iz ovog poreskog izvora.

Prikupljanje poreza na robe i usluge kreće se u rasponu od 15,3% u Danskoj i 4,6% u SAD. Srbija je sa prikupljenih 17,2% ubedljivo ispred svih zemalja OECD-a. Od PDV-a se u Srbiji prikupi 11% BDP-a, dok je najveći udeo kod zemalja OECD-a u
Švedskoj (9,5%), a najmanji u Australiji (3,4%). I akcize se najviše relativno prikupe u Srbiji (5,4%), dok je u zemljama OECD-a  najveći udeo u Turskoj (5%), a najmanji na Novom Zelandu (0,9%). Od carina se u Srbiji prikupi 1,1% BDP-a, dok je najveći
njihov relativan značaj u Koreji (0,9%), a u većini zemalja je ispod 0,1%. Ovi podaci o Srbiji ukazuju na dve mogućnosti: ili da imamo najefikasniju poresku administraciju na svetu, ali nam je potcenjena vrednost BDP-a.

Javni izdaci kreću se u rasponu od 30,1% u Koreji do 66,4% u Irskoj. U Irskoj se verovatno radi o jednokratnoj intervenciji u privredi (ili bankarstvu), jer je udeo ekonomskih izdataka 25%, te je najveći udeo izdataka u Danskoj (57,6%), a iznad 50% BDP-a je još u Austriji, Belgiji, Finskoj, Francuskoj, Grčkoj, Islandu, Italiji, Holandiji, Portugaliji, Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu.

Opšte javne usluge su relativno bile najeftinije u Estoniji (3,1% BDP-a), a najskuplje u Grčkoj (11,4%).

Najmanje relativne izdatke za odbranu imao je Luksemburg  (0,4%), a najveće Izrael (6,6%). Srbija je sa 1,7% pri vrhu izdataka, ali je većina zemalja oko njenog pokazatelja. Interesantno je kako je u SAD došlo do rasta udela troškova odbrane od minimalnih 3% u 2001. godini do 5% u 2010. godini.

„Najpolicijskije“ zemlje su Velika Britanija i Slovačka sa udelom od 2,6% javnog reda i sigurnosti u BDP-u. Srbija sa 2% ovih troškova ulazi u gornji dom policijskih država, dok najmanje briga oko javnog reda i sigurnosti ima Luksemburg (1%).

Za ekonomske namene najmanje relativno troši Izrael (2,6% BDP-a), a nakon Irske (25%) najviše Island (7%) i Češka (6,6%).

Za zaštitu prirode najviše izdvaja Holandija 1,8% BDP-a.

Izdaci za zdravstvo kreću se u rasponu od 8,9% u SAD do 1,3% u Turskoj.

Najveća relativna izdvajanja za obrazovanje ima Island (8,3%), a najmanja Turska (3,4%). U Srbiji se iz republičkog budžeta
može očitati 4,74% vrednosti BDP-a za obrazovanje, ali je sigurno da ovo nije i ukupan relativan udeo.

Izdaci za socijalnu zaštitu najmanji su u Koreji (3,8% BDP-a), a najveći su u Danskoj (25,3%). U Srbiji oni iznose 19,3% BDP-a. Veći udeo od 20%, sem Danske, imali su i Austrija, Finska, Francuska, Nemačka, Italija i Švedska.

Interesantno je izračunati deficit socijalne zaštite kao razliku između prikupljenih doprinosa i ostvarenih izdataka za socijalnu
zaštitu. Od 28 zemalja samo su tri imale blagi suficit (Koreja 2,3%, Češka 1,8%, i Slovačka 0,1%) a 25 je imalo deficit. Srbija ima deficit u socijalnom oporezivanju i zaštiti od 8,1% BDP-a. Veći deficit od nje imali su, sem Danske (24,3%), još i Irska (12,3%), Finska (11,5%), Ujedinjeno Kraljevstvo (11,2%), Turska (10,9%), Portugalija (9,7%), i Norveška (8,3%). Norveška je zemlja sa
najvećim suficitom budžeta, što ukazuje na mogućnost da se socijalni deficit prevazilazi drugim izdašnim poreskim izvorima, ali je u najvećem broju zemalja socijalni deficit osnovni uzrok ukupnog deficita u javnoj potrošnji.

Zaključci za Srbiju?

-Srbija već ima izuzetno visoku naplatu poreza na robe i usluge, i teško da dodatnim povećanjima PDV-a i akciza može da  očekuje pozitivne rezultate u poreskim prihodima, a uz rizik da dodatno obori privrednu aktivnost, zaposlenost i druge parametre. Isto tako, teško da je moguće videti gde je moguće da se poveća udeo poraza u BDP-u, uzevši u obzir da je ekonomija
siromašna i nelikvidna.

- Nemoć da se uvećaju poreski prihodi upućuje nas na rashodnu stranu. Gde je i koliko moguće uštedeti kako bi se smanjio udeo javnih izdataka za 4% do 5% BDP-a? Svuda po malo, reklo bi se, samo što nemamo tačne podatke po namenama kako bi smo videli gde su i kolike uštede moguće.

 

26 Komentara na Javni prihodi i javni rashodi u % BDP-a, OECD i Srbija

  1. Naravno da imamo najjefikasniju poresku sluzbu na svetu. To zna svako ko se bavio nekim realnim poslom poslednjih decenija. Ako izuzmemo one koje su politicari stitili i one koji su sa inspekcijama u srodstvu, poslednje dve i po decenije razne inspekcije su radile gore nego inkvizicija. Uzimaju ljudima crno ispod nokata. Naravno, oni na budzetu o tome ne znaju nista, a posebno nista ne znaju novinari koji lupetaju kao Maksim po diviziji, pa zato, po nalogu rezima, stalno huskaju da se otme jos vise.
    Inace podaci su sokantni, cak i ja, koji sve vreme ovo tvrdim, nisam znao da je ovako. Mislim da je Zdravkovic zapanjen i da ce posle ove analize poceti drugacije da sudi o odnosima u drustvu.
    A sta ce tek da kaze vecina koja svakodnevno pametuje kako je u Srbiji divlji liberalni kapitalizam?
    Sta ce tek biti kada budemo imali transparentnu vlast gde ce biti iskazani stvarni troskovi? Tek ce se onda videti ko je najpolicijska zemlja…

  2. I ovo je tek za posebnu pricu.
    “Najmanje prikupljenih poreza na dohodak, profit i kapitalne dobitke ima Slovačka (5,3%), zatim Meksiko (5,4%), pa Turska (5,9%). Srbija je iznad ove tri zemlje sa 6,5%, ali daleko ispod proseka za zemlje OECD-a.”
    Lako je objasniti zasto imamo malu stopu poreza na dobit i profit, zbog privlacenja stranog kapitala i slabe privrede koja je u gubicima, ali zasto imamo nedovoljne prihode od poreza na dohodak? Najvazniji je razlog losa privredna situacija, ali i stalno bezanje od progresivnog oporezivanja, posto bi to pogodilo upravo one koji taj zakon treba da donesu. Sirotinji je svejedno, kolika god da je stopa, ali ovima sto su u raznim odborima, agencijama i slicno, nikako nije svejedno. Sto bi oni dali u zajednicku kasu 200-300 eura na ime poreza, kada mogu desetostruko vise mesecno da uzmu od istih tih poreskih obveznika?

  3. Od PDV-a se u Srbiji prikupi 11% BDP-a, dok je najveći udeo kod zemalja OECD-a u Švedskoj (9,5%),
    Pa ovo nije moguce! Pa u Svedskoj, to svaki posteni intelektualac u Srbiji zna, vlada socijalizam. Pa zar je moguce da se kod nas najvise otima od siromasnih, pa odmah zatim kod njih?

  4. Ovi podaci o Srbiji ukazuju na dve mogućnosti: ili da imamo najefikasniju poresku administraciju na svetu, ali nam je potcenjena vrednost BDP-a.

    Ja sam siguran da je vrednost naseg BDP-a precenjena, sto nasu situaciju cini jos tezom.

  5. Što se tiče poreza na dohodak građana i malog udela, to je posledica pre svega velike nezaposlenosti,i činjenice da se uplaćuju doprinosi ali se ne isplaćuju plate, pa se samim tim izbegava i porez na dohodak građana. Što se tičevelikog udela doprinosa on je rezultanta već navedene činjenice da se puštaju doprinosi ali se ne isplaćuju zarade(jer nema zakonske konsekvence), kao i činjenice da ogroman broj ljudi koji ima recimo 50 i više godina radi na crno i samostalno uplaćuje doprinose na jednu od ponuenih osnovica. Takođe, Nacionalna služba za zapošljavanje svakog meseca uplaćuje radni staž za 70,000 ljudi te je razumljivo zbog čega je udeo doprinosa ovako visok. Što se tiče, poreza na promet dobara i usluga činjenica je da ne postoji prostor za povećanje, ali ovakva naplata može ukazivati na to da privreda ne može da izdrži ove stope recimo PDV-a.
    Prostor za povećanje prihoda po osnovu naplate poreza postoji i on se nalazi u delu već gore pomenutog poreza na dohodak građana, u delu koji se tiče poreza na izdavanje nepokretnosti, a najviše u delu sive ekonomije i paušalnog oporezivanja. Ove dve zadnje kategorije su prilično veliki rezervoar, ali se on ne crpi jer bi se udarom na sivu ekonomiju udarilo po sirotinji(što nije popularno), a kod paušalnog oporezivanja bi se udarilo na advokate i lekare(nedostatak hrabrosti).
    Što se prostora na rashodnoj strani, o tome se može napisati roman.

    • Sinisa, na osnovu cega tvrdite da se placaju doprinosi, a ne isplacuju plate? Nije mi poznat takav slucaj. Uglavnom je obrnuto. Osim toga, ono sto je meni poznato, poslodavci kada placaju doprinose, placaju i poreze na platu, a tek na kraju isplacaju ciste neto plate radnicima.

      • Takodje, Sinisa, ne poznajem nikoga, sto pominjete u tekstu, da radi na crno, a uplacuje sam sebi staz. Mislim da takvi u zemlji ne postoje. Da bi sam sebi uplacivao staz mora da ima registrovanu firmu ili da se bavi zemljoradnjom. Nije mi poznato kako drugacije neko sebi moze sam da uplacuje staz. Voleo bih da saznam kako je to moguce.
        Sto se tice poreza na izdavanje nepokretnosti tu se prakticno nista ne moze uraditi, jer bi za direktnu kontrolu bila skuplja dara nego mera, tu se nesto mozda moze raditi na indirektnoj kontroli, da se na neki nacin uvede da oni koji placaju kiriju imaju razlog da prijave to kao trosak.

        • Netacno Mile, ja dobijam platu u Rusiji i tamo placam doprinose, a u Srbiji odem u Nemanjinu i vidim koliko treba da platim penziono da bi imao i Srpsku penziju. I to uopste nije retkost mnogi uplacuju sebi penziono i zdravstveno.

          • Misho, to sto si ti napisao nema nikakve veze sa realnoscu. Ne znam kako je sa vama gastarbajterima, ali nije mi jasno kako neko moze sam za sebe da placa doprinose, kada ne zna osnovicu. Na osnovu kog paramtetra placa? Koliko ja znam, jedini nacin da placas doprinose je iz neke vrste radnog odnosa ili ako se bavis poljoprivredom.
            Naravno, i dalje ostajem pri tvrdnji da ne poznajem nikoga ko radi u nekoj firmi na crno, a da sebi samostalno placa doprinose. Voleo bih da mi pokazu jednu jedinu takvu osobu u Srbiji.

            • Odes u Nemanjinu i dobijes osnovicu, mislim da ih ima 15 razlicitih, a ti biras koliko ces da placas i koliku ces penziju da imas, isto je i za zdravstveno odes u zavod prijavis se i dobijes cifru koliko placas to je sad oko 2500 din mesecno i to moze svaki gradjanin da uradi

              • Misho, ne zivimo svi u Beogradu i ne mozemo svi da odemo u Nemanjinu. A Sinisa je lepo napisao – mogu koristiti samo oni koji u zemlji nisu osigurani po drugom osnovu pa je nemoguće na ovaj način uplaćivati doprinose ako ste vlasnik privrednog društva, radnje, poljoprivrednik ili pak zaposleni.
                Naravno, imas osiguravajuca drustva, pa ko ima viska novca, moze da se osigura i da mu to na kraju bude kao penzija. Sto se tice privatnih penzionih fondova, to smo vec pricali kako je prosao fond privatnika – cefnulo se drzavi, pa ga ukinula…

                • U Americi je gomila privatnih penzionih fondova propao, a u Madjarskoj su svi nacionalizovani pre 3 godine. Da mogu ga koristiti samo nezaposleni, ali desetine hiljada ljudi uplacuju u fond, nije to mnogo kad imas milion nezaposlenih.

  6. Poštovani Mile,

    Članom 15 Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju omogućena je samostalna uplata doprinosa(http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_penzijskom_i_invalidskom_osiguranju.html) i konstituisan je institut samostalne uplate doprinosa za PIO. Više o ovome možete naći i na http://www.pio.rs/lat/kako-do-osiguranja.html?showall=&start=3.
    Ovaj institut mogu koristiti djaci, studenti, nezaposleni, pod uslovom da imaju više od 15 godina starosti i da nisu osigurani po drugom osnovu. U praksi lice koje želi da plaća PIO na ovaj način, odlazi u Fond PIO i bira jednu od 13 osnovica i po toj osnovici plaća PIO, a samu osnovicu može kasnije da menja. Najniža osnovica trenutno je 21416 RSD, tj najniža uplata za PIO je 5139,84 RSD.
    Znam puno ljudi koji nisu osigurani po drugom osnovu, te plaćaju doprinose za PIO na ovaj način. Razlog je praktične prirode. Recimo imamo radnika koji ima 53 godine života, i 34 godina staža. Budući da niko neće da ga zaposli u tim godinama(nažalost) njemu ostaju na raspolaganju dve solucije. Prva je da čeka 65 godina, možda tada bude i 67 godina, a druga je da samostalno uplaćuje doprinose narednih 6 godina. Tih 6 godina je 72 meseca, neka uplaćuje po 5139,84 RSD, uplatiće ukupno 370068,48 RSD. U 59 godini on će dobiti penziju, i neka je penzija prosečna on će za 16 meseci povratiti uloženo u prethodnih 6 godina. Inače, studirao sam sa dosta studenata iz Vranja kojima su roditelji uplaćivali staž i pre i za vreme studija. Njihovi razlozi su svakako drugačije prirode. Ne mogu precizno da operišem podacima jer ih nemam, ali sigurno nekoliko desetina hiljada ljudi uplaćuju radni staž na ovaj način. Paradoks ovog instituta je u tome što ga mogu koristiti samo oni koji u zemlji nisu osigurani po drugom osnovu pa je nemoguće na ovaj način uplaćivati doprinose ako ste vlasnik privrednog društva, radnje, poljoprivrednik ili pak zaposleni.

  7. Mile,

    Članom 51 Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje je definisano sledeće
    Obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove je poslodavac.

    Poslodavac je dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja.

    Ako poslodavac ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa iz člana 37. ovog zakona.
    Prema tome poslodavac može na kraju oktobra da plati doprinose za septembar, a da ne isplati zarade. Naravno, može da isplati i zarade i doprinose, ali ako isplati neto zarade a ne plati doprinose, snosiće i više nego ozbiljne sankcije definisane u članu 72 gore pomenutog zakona i to
    Član 72

    Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako kao poslodavac ili drugi isplatilac prihoda istovremeno sa isplatom zarade ili drugog prihoda, odnosno u propisanom roku ne obračuna i ne uplati ili pogrešno obračuna i uplati doprinose, odnosno ne uplati doprinose obračunate od strane Poreske uprave (član 51. st. 1. do 5, čl. 52, 53, 54, 55, 56, član 57. stav 1. i član 60. stav 3).

    Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.

    Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj preduzetnik, novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.

    Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
    Iz razloga što je uplatiti doprinose a ne uplatiti neto zarade zakonito ponašanje, a obrnuto nezakonito, poslodavci pribegavaju uplati doprinosa za socijalno osiguranje a neto plate isplate kasnije kad imaju sredstava i naravno razliku doprinosa. Na ovaj način država uzme svoje,radnici dobiju staž na minimalcu, a za neto plate im ostaje da se mačuju sa poslodavcem pred mesno nadležnim sudovima. Naravno, kad nema isplate zarade nema ni poreza na dohodak građana, i njegovo učešće je sve manje i manje kako je MZ već uočio u analizi.

    • Sinisa, ocigledno da brkas babe i zabe. Ovo sto ti citas je kazna za neplacanje doprinosa na vreme i tu kaznu (obicno minimalnu) je vec platilo hiljade i hiljade malih preduzetnika u Srbiji, jer ne moze da plati ni sebi ni radnicima doprinose na vreme. Placa se, cisto da znas kod Sudije za prekrsaje, sto je tek skandal. Ovo je uglavnom vazilo dok nije od prosle godine poceo obracun drakonskih kamata na kasenjenje.
      Uopste nije tacno da radnici sudski naplacajuju svoju platu. Ima u ovoj drzavi i inspekcija rada i retki su slucajevi da se neto plata naplacuje preko suda. Toliko retki, da ja ne znam nijedan. Ti o ovome tako lakonski pises, kao da je u pitanju uobicajena praksa. Ja sam 25 godina u praksi, a po ovome sto si napisao, za tebe to ne bih rekao. Osim toga, da ti ponovo pojasnim stvari, jer ocigledno ne shvatas sustinu. SVE, da ponovim jos jednom, SVE doprinose i poreze na plate poslodavac placa za radnike i sebe, pa i onaj koji se fiktivno vodi kao da placa radnik. Otud nikako ne stoji tvoja konstatacija da nema isplate poreza na dohodak gradjana, ako se ne isplacuje plata. Plata se obracuna i placaju se doprinosi po obracunu, potpuno nevazno da li je isplacen neto ili ne.
      I na kraju, radniku se, posle placanja SVIH mogucih doprinosa, na kraju isplati NETO. Nema slucajeva da se ne isplati neto, a da se placaju doprinosi, jer kod takvog poslodavca niko ne bi radio. Zasto bi neko negde radio, a da ne prima platu? Radnike, pogotovu mladje za tvoju informaciju, apsolutno ne zanimaju porezi i doprinosi, nego ono, sto bi oni rekli, sto dobiju na ruke. Ocigledno previse knjiski gledas na ovu stvar. Mozes li da zamislis firmu da je u stanju da obavlja nekakvu delatnost, da se menjaju radnici svaka dva meseca, a onda se tuzakaju po sudu, kako kazes. Tako nesto u realnom zivotu nije moguce. Ocigledno da imas predrasude.
      Sto se tice ovog drugog, doprinosa za penziono. Naravno da nemas podatke koliko placaju ljudi samostalno, jer ti je i to pausalna teorija. Tacno je da su pojedini stariji ljudi, koji su imali rupe u stazu uplacivali razliku, zbog takvih je, koji su stradali za vreme Milosevica, tako nesto i izmisljeno, ali, mladje ljude, kao sto rekoh, apsolutno to ne zanima, vec koliko prime na ruke, tako da su to izuzeci. Izuzeci nisu pravila i o njima moze da se prica samo kao o granicnim slucajevima, a ne da njima gradimo neke zakljucke.

  8. Od vremena SDK pa do danasnjih dana ostalo mi je nejasno zasto drzava tako rigorozno kontrolise plate zaposlenih.
    Da nije toga mnoge kompanije bi isplacivale plate 3 ili 4 puta mesecno sto je inace jako korisno..solventnija nacija..
    I onda a posebno sada ubedjen sam da doprinose treba placati po slobodnoj volji (izjasnjavaju) a poreze na plate ukinuti. Ili bar svesti na simbolicnu meru…
    Mnoge kompanije omogucavaju zdranstvenu negu u privatnim klinikama i ne vidim zasto bi tu vrstu obaveze paralalno morali da placaju i drzavnoj ustanovi sa likom dinosaurusa. Pa tek penzije ..To bukvalno mora da bude izraz volje zaposlenog a ne namet..
    iskreno receno ja sam mislio da ce neko pismen time da se bavi jos 2001 godine ali niko zapravo ne razume rec sloboda u Srbiji.

  9. Poštovani Mile,

    Član 51
    Poslodavac je dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja.

    Ako poslodavac ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa iz člana 37. ovog zakona.

    Član 72

    Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako kao poslodavac ili drugi isplatilac prihoda istovremeno sa isplatom zarade ili drugog prihoda, odnosno u propisanom roku ne obračuna i ne uplati ili pogrešno obračuna i uplati doprinose, odnosno ne uplati doprinose obračunate od strane Poreske uprave (član 51. st. 1. do 5, čl. 52, 53, 54, 55, 56, član 57. stav 1. i član 60. stav 3).
    Da rezimiramo, poslodavac koji isplati neto zaradu za taj mesec a istovremeno ne uplati doprinose kazniće se gore navedenom novčanom kaznom po članu 72, a u zavisnosti od visine utaje radio bi i ZKP. Ja nijednom rečenicom nisam sporio da postoje poslodavci koji ne uplaćuju doprinose a isplaćuju neto plate, kao što postoje i obrnuti procesi ali sam naglasio da je prvo ponašanje kažnjivo a drugo dozvoljeno. Dakle, da ponovim ako imamo poslodavca koji recimo iz razloga nelikvidnosti nije isplatio plate za april, maj,jun,jul, avgust 2013, ali je za svaki mesec plaćao doprinose na minimalnu osnovicu, taj poslodavac sa stanovišta države nije u prekršaju, a sami radnici ga mogu goniti za neisplaćene zarade.Budući da gotovo svima kasne plate, retki su poslodavci koji isplaćuju platu mesec za mesec, ali čak i oni koji je ne isplate- plate doprinose da im se ne bi osim radnika nakačila i država na vrat. To ne znači da oni plate ne isplaćuju nikada, ja nijednom rečju nisam to rekao, nego sam samo ukazao da proces plaćanja doprinosa kod jednog broja poslodavaca ide paralelno sa neto zaradom(što je super i najbolje za sve), ali kod ogromnog broja poslodavaca doprinosi na minimalnu osnovicu idu ispred, a neto plate kad se ima para. Iako, ovo deluje pomalo nehumano, sa druge strane da nije ovoga radnici osim neto plata ne bi imali ni upisani staž. Što se tiče samostalne uplate doprinosa kroz linkove možete videti da taj institut postoji. Nažalost, nemam podatke koliko ima ovakvih osiguranika, ali verujte da nisu u pitanju uopšte izuzeci ili mali broj ljudi. Ovde nisam govorio da je to pravilo, već da postoji kao dozvoljeni institut, a da li će to neko koristiti ili ne, drugo je pitanje, kao i pitanje interesovanja- da li nekog interesuje radni staž ili ne.

  10. Sustina je da zaposlen radnik moze slobodnom voljom raspolagati svojom zaradom sto u Srbiji i bivsoj Yu nije bio slcaj nikada pa ni sada. Dakle radnik u Srbiji prima bruto platu( a neposredno i neto) mimo dogovora sa poslodavcem sa stalnom mogucnoscu promene. Drzava je ta koja je dala sebi pravo da oduzima i odredjuje procenat od zarade zaposlenog mimo volje radnika i polodavca. To je u sustini glupost sve i da je penzioni fond potpuno bankrotirao kao sto i jeste.
    To je ono sto Zec zove moc preraspodele…Pri tom drzava vec vise od decenije sustinski koci razvoj trzista osiguranja i privatnih penzionih fondova kao i kompletno trziste kapitala iskljucivo da bi zadrzala moc preraspodele.

    A sta ce nekom cinovniku moc preraspodele ??

    Treba mu jer cinovnik u Srbiji pripada nekoj politickoj stranci ( sekti) koja na taj ( ovaj-onaj) nacin krade novac za potrebe sopstvenog opstanaka i jacanja politicke moci.

    Da imamo i jednog jedinog postenog i iole pismenog i sposobnog javnog tuzioca, Srbija bi za 24h pocela da lici na drzavu a ne na tablod. Tabloid u permanentnoj marketinskoj kampanji.

    U poslednjih pet godina u Srbiji se vode iskljucivo marketnske kampanje ,jednu je vodio Tadic a drugu vodi Vucic sa jedinom razlikom u cinjenici da je Vucic u svoju kampanju uvukao i sve ostale pa tako vec u startu obezbedio sebi dugorocniji alibi. Rezultat i jedne i druge je siguran neuspeh sto ce stici na naplatu cukunucicima….

    Problem predstavlja i apsolutno neznanje i nesvest ostatka cinovnickih ucesnika u toj kampanji koji ne vide ili pak nece sebi da priznaju da daju doprinos nicemu. Strah i neznanje se prozimaju do neslucenih razmera,ta kombinacija narasta do neslucenih razmera i stvara cisto i nesporno zlo.
    A zlo je zlo, nije dobro i nikada nece biti dobro.

    • Da, Darko. To je ono sto govorim svih ovih godina – moc preraspodele. To vlast i birokratija ne ispustaju iz ruku i to je ono sto je Srbiju sahranilo. Sve dok neki u nekoj kancelariji misli da je najvazniji na svetu i da se sve oko njega vrti i da svi njemu treba da se podrede, ova zemlja ce tumarati po dnu. Oni ne daju da zemlja krene putem oporavka. Ne daju jer oporavak i njihova moc su negacija.
      Zasto svi analiticari svakog meseca konstatuju kako raste prosecna plata svih ovih kriznih godina, a apsolutno NIKO nece da kaze kome rastu plate i kome se povecava fond zarada?

  11. Da li je ovako nesto moguce u Srbiji? Moze 100 godina skupstina da bude blokirana, ali administracija ni minuta nece ostati bez plate, a o poslu i da ne govorimo…
    http://www.dw.de/sad-u-blokadi-825000-ljudi-ostaje-bez-plate/a-17129170?maca=ser-Blic%20Online_v2-9895-xml-mrss

  12. Da Darko i Mile se stalno vrtye oko problema zvani COVEK, ljudi su ograniceno racionalni i skloni oportunom ponasanju, zato nema idealne drzave.

    A ko se Zdravkovic slozi mogao bi da istitlujem predavanja iz institucionalne ekonomije, nije tu sva istina o ekonomiji, ali mi je pomoglo da shvatim kako se i zasto ljudi ponasaju tako kako se ponasaju. Mislim istitlovati 12h predavanja je ogroman posao.

    Ali sustina je da nisu svi ljudi pametni i da nisu svi ljudi posteni, zato nema idealnog drustva.

    • Gosn. Mišo
      Da mogu da pronadjem i Marksa bih ovde updejtovao u posebnoj kategoriji.
      Svaki pozitivan doprinos sajtu je poželjan. Svaka ideološka rasprava je za neko drugo mesto, uključujući i Vama otvorenu posebnu stanu.

      • Marks je verovatno najozbiljniji politicki ekonomista i opisao je kako funkcionise kapitalizam. Sestric mi studira ekonomiju na Kolumbiji i tamo ga uce.

        Instituncionalna ekonomija, objasnjava medjusobno delovanje ljudi u ekonomiji i veoma je bliska sociologiji.

  13. A ne Miso to je u pojedinostima ,tj. to je dato kao mogucnost ,racionalna mogucnost.U Srbiji postoji paradoks vecine ,ovde vecina zeli da ih vode,savetuju ali i kinje gori od sebe. To je psiholoski momenat nacije koja ce uvek izabrati sprem sebe losijeg, jer tako stiti svoj strah od neznanja.
    To je isti onaj razlog zbog cega recimo, Vucic ide u obilazak Srbije u farmerkama.Priblizava se istima, i umesto da ga svaki predsednik opstine istera napolje iz kancelarije dok se pristojno ne obuce ,oni potpredsednika vlade oponasaju i docekuju u farmerkama i dukserici.
    Dakle banalizacija iz straha i neznanja. To je matrica po kojoj se Srbija ponasa.

    To nema blage veze sa ekonomijom tu je u pitanju strah i neznanje. Srbija mora prvo da prevazidje neke kulturoloske i civilizacijske norme da bi uopste dosla u poziciju da vodi drzavu na iole savremen nacin.
    To sto neki pojedinac iskoci i u nekom domenu pokaze vanrednu sposobnost nije napredak vec incident pojedinca, nesto kao “srpska snalazljivost”. A ta ,toliko hvaljena i opste popularna i pozeljna “srpska snalazljivost” je obicna improvizacija iza koje se skoro uvek izgrebe jedno veliko povrsno nista.

    Dakle nije problem da li postoji idealno drustvo ili ne i u kolikoj meri vec da li se uopste tezi idelnom…U Srbiji se ne tezi nicemu, jer iskreno receno ovde se niko ni za sta i ne buni.
    Ovde se ne bune ni bogati ni siromasni,ni vojnici ,ni zatvorenici,ovde je svima relativno dobro jer svi odreda znaju kako i od cega zive. I svi odreda znaju da ce svaka promena voditi ka vecem odricanju i radu sto nikome ne pada na pamet. To je globalan odlika nacije koja se ni jedan jedini put nije pobunila skoro tri decenije ako ne racunamo onaj slabi peting 5.oktobra koji je debelo placen od strane onih koji imaju…A ne racuna se jer sustinski to se ne moze ubeleziti u promenu ako do promene nije doslo..

    Ova zamlja je 500 godina trpela turski zulum i trpela bi ga i dan danas da turcima nije globalno dojadilo da stoluju tako daleko od postojbine. A o Milosu, Karadjordju i srpskim vojvodama peva se sada kao sto ce se verovatno pevati i o ovim sadasnjim vladarima.Ovde je covek za kesu dukata reformisao jezik i pismo tako sto je ….ma da ne pricam ..

    • Narod se ne buni jer nema cilj kojem tezi. Mi smo dosli u situaiju da se zbog starosne strukture stanovnistva vise ne gleda u buducnost, nego se prisecamo stare slave. A ljudi koji ne prave planove za buducnost se i ne bune jer je i ne vide. Vec 20 godina u Srbiji ne mozes da nadjes clanak kako drzava treba da izgleda za 10 godina ili za samo 5, ali su mediji puni prica sta je nekad bilo. To je klasican sindrom umirucih naroda. Dali se takvo stanje moze promeniti, moze, samo to zahteva visedecenijski rad na promeni kulture i mentaliteta naroda. Japan je najbolji primer kako je jedan umiruci narod uspeo da dodje na svetski vrh, samo to ih je kostalo da su se morali odreci svoje kulture i tradicije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>