Home » Investicije » Tabela: Rang zemalja prema realnoj vrednosti bruto fiksnih investicija u 2013 u odnosu na 2007, OECD zemlje

Tabela: Rang zemalja prema realnoj vrednosti bruto fiksnih investicija u 2013 u odnosu na 2007, OECD zemlje

Tags:

10 Komentara na Tabela: Rang zemalja prema realnoj vrednosti bruto fiksnih investicija u 2013 u odnosu na 2007, OECD zemlje

  1. E jos kad bi znao sta su to “Bruto fiksne investicije” tabela bi mi bila mnogo jasnija.

    • Postoje fiksna i varijabilna ulaganja. Prva su u mašine i opremu, a druga su promena stanja zaliha. Znači, ukupna vrednost ulaganja u mašine i opremu. Bruto, jer uključuju i amortizaciju rashodovane opreme, a neto su čiste investicije u nove puteve, objekte, opremu i tehnologiju.
      Pošto će Kina za 2-3 godine imati veće investicije od EU I SAD zajedno izmišlja se novi concept “investicija”, gde bi i velike plate u istraživanju i razvoju bile uključene u ukupna ulaganja.

  2. Neverovatna je činjenica da smo dopustili da preduzeća iz oblasti drumske infrastrukture budu podređena i pod uticajem kompanija čija se predstavništva uglavnom vezuju za Austriju. Odlike kompanije, sa brojem zaposlenih u Srbiji koji se mogu nabrojati na prste jedne ruke u svom velelepnom izdanju objekta u kojem posluju, manifestuju se i “postrojavanjem” domaćih preduzeća iz ove oblasti, gde se izbor saradnje zasniva na ostvarenim profitima od strane iste a na uštrb domaćih preduzeća. Samim tim i ne čudi nemogućnost razvijanja ovog sektora koji je godinama devastiran oduzimanjem ili ne dobijanjem licenci za određene projekte. Kao posledica toga imamo veliki broj domaćih firmi koje u zakonodavno-pravnim okvirima isključivo mogu da nastupaju kao podizvođači radova. Energoprojekt, preduzeće svetskog renomea i kvaliteta, danas svoje radove izvodi na poslovima u Peruu, Ugandi, mada i to je uspeh u odnosu na sve probleme sa kojima se suočio.
    Možda je interesantno uporediti iznos investicija u Turskoj u odnosu na Grčku. Ili su naši južni prijatelji besprekorno povezani i tehnološki potkovani, ili Turska razume priorite i osnove svog razvoja.
    Ipak, raduje činjenica da će, ako do toga dodje, proizvodi ljudskog stvaralaštva zauzimati značajnu ulogu u budućnosti.

    • U Djindjicevoj vladi ministar ekonomije je bio Slobodan Milosavljevic, moj poznanik, pricali smo upravo o tome zasto stranci dobijaju poslove u gradjevinarstvu. Na sve moje argumente da posao treba da dobijaju domace firme on je imao samo jedan argument da nasi gradjevinari ne mogu da dobiju bankarske garancije.
      Koliko je blesavo da drzava trazi bankarske garancije od drzavne firme ne treba ni pricati. I nije da je on to radio pod pritiskom EU, on je to stvarno mislio.

      • Izvinjavam se, greška …
        Uz dužno poštovanje poznanika, mislim da je sigurno trpeo određene pritiske ako ne od strane EU onda od interesnih grupa u toj oblasti jer je abnormalno zastupati pomenute stavove.

      • Misho, S. Milosavljevic je nula od autoriteta. Jedna od vecih gresaka Djindjica. I to sa gradjevinom u to vreme uopste nije tacno. Mnoge strane gradjevinske firme u to vreme su dobijale poslove, pa onda angazovale domace firme, neretko one koje su pobedile na konkursu…
        Evo, sad je na B92 bila emisija upravo o nasim gradjevinskim firmama koje izgradise pola Socija.
        Ne treba ni da pominjem sve afere sa propalim stranim kompanijama koje su imale bankarske garancije…
        Naravno, nisam protiv angazovanja stranih firmi, naprotiv, ali sam prilicno siguran da razlozi njihovog angazovanja nikada nisu bili ekonomski, vec politicki. Mnoge drzave su bile spremne, bas u to vreme, da daju povoljne kredite Srbiji za infrastrukturu, ali pod uslovom da radove izvode njihove firme, sto bi se reklo, klasicna vezana trgovina…

        • Mile, pricam o 2001 i 2002 godini, primer mosta Beska, vrednost radova 160 miliona, stranci imaju bankarske garancije iz banaka u svojim zemljama, a u Srbiji ni jedna banka nije imala kapital u tom iznosu, a ne da da garanciju.

          Vise puta sam razgovarao sa Slobom o tom pitanju i moj utisak je da on to iskreno misli, to pise u ekonomskim knjigama i on se toga drzao.

          • 2001-a i 2002-a su bile vrlo slozene godine. Odmah posle lopovske decenije u kojoj se obogati razni olos. Samo takvi su tada mogli da rade velike poslove, zato su ih sa razlogom izbegavali. Ti su u narednoj deceniji samo uvecali steceni kapital devedesetih. Problem je sto su oni vrlo brzo nasli ljude i u novoj vlasti i sto se sve razvodnjilo. Zbog toga i danas ne mozemo da dodjemo sebi, a kako stoje stvari, nikada necemo ni doci.

  3. Ne izgradnja infrastrukture u Srbiji( posebno putne) i njeno zaustavljanje je posledica politcih odluka Nemacke.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>