Home » 0 Miroslav Zdravković, Finansijska pozicija preduzeća, Javna preduzeća i velike kompanije » Kumulirani gubici velikih kompanija: tempirane i ispucane bombe

Kumulirani gubici velikih kompanija: tempirane i ispucane bombe

Objavljeno 3.10.2012.

 

Podaci iz saopštenja APR-a o 100 najvećih preduzeća rangiranih prema poslovnim prihodima, kapitalu, raspoloživim sredstvima, dobiti, gubicima, i gubicima iznad vrednosti kapitala su dragocen izvor za razumevanje ekonomske situacije u Srbiji.

U ovom postu su tema gubici iznad vrednosti kapitala i moguće opasnosti od nelikvidnosti koju potencijalno zatvaranje poslovanja u Srbiji filijala stranih kompanija sa sobom donosi.

Gotovo da se uopšte ne razumem u privatizaciju te je besmisleno da komentarišem socijalizaciju dugova, kako su dugovanja Zastave ili Robnih kuća Beograd skrenuta po strani, a prodavana je imovina, kao da dugovi ne postoje. Zaista ne razumem privatizaciju.

Kada se priča o nelikvidnosti u sistemu treba imati u vidu firme koje su ovde izlistane. Radi se o 58 firmi sa kumuliranim gubitkom od 598 milijardi dinara, 231 do visine kapitala i 368 iznad visine kapitala.

Ukupan broj zaposlenih u ovim firmama bio je 32.835 lica, imali su poslovne prihode u iznosu od 349 milijardi dinara u 2011 i ostvarile neto dobitak od 280 miliona dinara i gubitak od 89,2 milijarde dinara. Raspolagale su sa 765,7 milijardi dinara u čemu je udeo gubitka iznad visine kapitala iznosio 367,5 milijardi dinara.

Većinom se radi o bivšim industrijskim gigantima a RTB Bor i Zastava su zastupljeni sa po par firmi.

Najveći gubitak iznad visine kapitala imali su Zastava automobili sa 18 formalno zaposlenih i gubitkom od 44,2 milijardi dinara, praćeni VIP Mobile (37,7 milijardi), US Steel-om (34,8), HiP Petrohemijom (17,1) i EPS-JP TE Kosovo u Obiliću (14,5 milijardi dinara).

Obojio sam par interesantnih firmi poput BAT-a u Vranju, Lukoil Srbija, Grand Casino DOO Beograd (obratiti pažnju na DOO – društvo sa OGRANIČENOM odgovornošću), IDEA DOO i JT International. Pitanje je šta bi se dogodilo kada bi neka od ovih kompanija odlučila da prekine da posluje u Srbiji? Da li bi, poput US Steel-a, i za njihova dugovanja i zaposlene garantovala država, ili bi stotine i hiljade firmi morale da knjiže gubitke zbog nenaplativosti potraživanja.

VIP i Idea, u mobilnoj telefoniji i u trgovini, primenile su strategiju povećavanja tržišnog udela svesno praveći gubitke, a očekujući profit kada ostvare veliko tržišno učešće. Problem može nastupiti u matičnim zemljama ukoliko nisu sposobne da servisiraju dospele finansijske obaveze. U tom slučaju se finansijska kriza može preliti u Srbiju kroz povećanje ionako već previsokog stepena nelikvidnosti.

Ili uzmimo primer FAS-a. Poseduje kapital u iznosu od 24,9 milijardi dinara, a već je u prošloj godini proknjižio gubitak u iznosu od 5,6 milijardi dinara. Hoće li država, poput US Steel-a kupiti za 1 evro Fijatov udeo u firmi ukoliko ova kompanija odluči da ne posluje u Kragujevcu?

20 Komentara na Kumulirani gubici velikih kompanija: tempirane i ispucane bombe

  1. Zanimljv je propis da sa 500 evra moze da se registruje DOO koji moze da se bavi poslovima koji imaju visemilionski obrt.

    • Zasto bi to bio problem? Dovoljno je i 1 evro.

      • Kako poverioci da naplate potrazivanja u slucaju propasti ako je imovina nedovoljna?!

        • A sto moraju da naplate? Ko tera poverioce da posluju sa takvim firmama? Eh, kada bi znali kako se dobavljaci utrkuju da svoju robu daju velikim d.o.o firmama, bez obzira na preduge rokove i na nisku cenu. Doo je samo oblik organizovanja, nista vise od toga. Drzava mora da se bori protiv kartela, monopola, dampinga, ali da bi to radila prvo mora da srusi svoj politicki kartel. Sad su jos i doveli Krugmana da potvrdi njihovo rasipnistvo. Ogromna je razlika izmedju onoga sto Krugman podrazumeva pod potrosnjom drzave i sto Dinikic i njegova bratija podrazumevaju. Krugman se zalaze da drzava trosi da bi pokrenula privredu, a nase politicare privreda i ne zanima.
          Sve sto zanima jednog drzavnu sluzbenika-cu je da primi sto vecu platu, da ide u hipermarket i butike, letovanje i zimovanje sa obaveznim slikovanjem za fejsbuk, a to im Dinkic, Dacic i ostali poslednju deceniju svesrdno omogucavaju zaduzivanjem nas poreskih obveznika. Napred braco drzavni sluzbenici, trosite sto vise, sto pre propadnemo, to bolje za sve nas.

          • Ne razumem kako da poslujete ako ne morate da naplatite. Cemu to?Za njih su koliko toliko sigurni da ce platiti. Pitajte bilo kog ozbiljnog dobavljaca koliko se pojavi u firmi dnevno ljudi koji traze robu na odlozeno, a kada se ode na apr firma registrovana u neko skorije vreme. Sami sebe da sruse nece. Da sruse one koji ih finansiraju isto ne verujem. Samo pravila igre. Vlast izbrana demokratski. Sto je narod hteo to je i dobio. Vidim da su Dinkica na iznenadjenu prilicno dobro i ocenili.

            • Drzavni sluzbenik je kao i svaki drugi covek, samo koristi mogucnosti koje mu se pruzaju. Dinar je zvanicno sredstvo placanja, a ulog je u evrima doduse uplacen u dinarima po zvanicno srednjem kursu.Kako to moze? Samo pravila igre. Nista vise.

              • Slazem se, samo zaboravljate i na prirodu. Pozajmite coveku pare i on naprasno umre. Sto se pravila igre tice, upravo o tome sve vreme govorim, u Srbiji su napravljena pravila igre koja celokupono drustvo vodi u propast, ali ce prvo propasti oni koji zive na trzistu.

  2. Sto se tice VIP-a i Idea-e sumnjam da im je to racunica. S obzirom na promet i cene, spreman sam da se kladim da su njihove centrale fakturisale marketing i slicne usluge i tako ih oterale u gubitke. S obzirom da je u Srbiji sve kratkotrajno pre verujem u moju varijantu. Kada je Idea u pitanju, ako se svesno radi na unistenju konkurencije, mislim da bi bilo posla i za drzavne inspekcijske organe, jer u celom svetu postoji zakon protiv dampingovanja cena.

    • IDEA po mom misljenju nije dampingovala cene (bar ne u odnosu na ostale velike trgovinske lance) nego je ulagala u sirenje maloprodajne mreze, pri cemu je jedan broj objekata nerentabilan ali ipak povecava njihovo trzisno ucesce i racuna se sa dostizanjem rentabilnosti kako budu propadale konkurentske trgovine (pre svega male preduzetnicke radnjice i porodicne trgovine “sa ugla”). Koliko je meni poznato to ni na koji nacin ne predstavlja nelegalno trzisno ponasanje. Takodje delim vase misljenje da vecina stranih kompanija (ne samo VIP i IDEA vec i svi drugi a za Salford znam i pouzdano) ispumpavaju profit kroz razne troskove usluga centrale, cime fakticki obmanjuju i potkradaju male akcionare ali i drzavu za porez na profit. Naravno ovo nije moguce dokazati jer niko nema pravo da se mesa u poslovne odluke kompanije ili cenovnik maticne centrale ili druge strane firme koja najcesce fakturise intelektualne i menadzerske usluge. No sa time se suocavaju i druge zemlje.

  3. Sto se tice Bora, da utvrdimo ko laze. Pre 15 dana su na televizijama Dinkicevi ljudi i rukovodstvo Bora tvrdili da posluju apsolutno fantasticno, da razbivaju, sto bi rekli seljaci. Sa druge strane, objavljen je i na ovom sajtu podatak o fantasticnoj prosecnoj plati u Boru, od, ni manje, ni vise, nego 50.000. Niko, osim mene, nikada nece da kaze da je Bor drzavna firma, da se plate isplacuju prakticno iz budzeta i odokativno, a, kako vidimo, isto to preduzec kumulira vanserijske gubitke. I sad je nekome problem d.o.o. Nije problem doo, nego vlast. Dokle ce sve ovo trajati? Dok ne uniste sve sto se krece, jer socijalizacija gubitaka ima samo jedan krajnji rezultat – totalnu propast privrede.

  4. Mora se jos jedna stvar imati u vidu, gubitak iznad iznosa kapitala u mnogim slucajevima i nije neki pokazatelj.
    Evo primer iz prakse. Javno preduzece za vodovod podigne akumulaciju. S obzirom da je vrednost brane enormna, onda i amortizacija bude enormna, pa, kao posledica velike amortizacije, bude i veliki gubitak. Naravno, zarad tog preduzeca je ogromna, a kako je u pitanju drzavna firma, pare se nemilice trose, pogotovu na partijska zaposljavanja, a na kraju godine iskaze se gubitak, ali od njega niko nema stete na krace staze, naprotiv, to im cak i bude pokrice za svu neefikasnost u proizvodnji.

    • Slazem se ali moram da konstatujem da postoji i obrnuti slucaj. Naime visina kapitala za racun uzima knjigovodstvenu vrednost kompanije a ne trzisnu kapitalizaciju, pa tako stvarni gubitak je zapravo mnogo veci odnosno potencijalna rupa kod poverilaca mnogo veca od prikazane. Tako imate slucaj da recimo TIGR ima trenutnu trzisnu kapitalizaciju manju od 4 Mil Eur, a knjigovodstvena vrednost je visestruko veca pa bi u slucaju gubitka preko visine kapitala potencijalna “rupa” kod poverilaca uistinu bila mnogo veca. Takodje u primeru sa akumulacijom nije jasno od kuda dolazi pasiva, dakle ta brana bi morala da ima svoj “izvor” pa je logicno da velika amortizacija predstavlja recimo otplatu kredita za istu branu pa mi nije bas najjasniji nacin na koji ste dalje izveli “kalkulaciju”.

      • Boki, pasiva je, kao i uvek u socijalizmu grbaca poreskog obveznika. Uzme se kredit ili raspise referendum, svi plate, a onda se to kao osnovno sredstvo, “preda” kako se to nekada govorilo na upravljanje javnom preduzecu. Naravno, adekvatnije bi bila rec – pokloni. Trosak opsti, a bisnis uskog kruga odabranih, sve pod plastom opstenarodne brige. A ovaj obrnut slucaj moze da bude sa SBB-om. Prosto sam zacudjen da je to preduzece u gubicima. Mozda zato sto su nesto u toj godini investirali. Delatnost preduzeca je ista kao telekoma, jos i unosnija, jer imaju najjaci segment televizije. Usluge su im prilicno skupe, tako da je za pretpostaviti da je neko investiranje u pitanju.

  5. Pitanje koje na kraju teksta postavlja Zdravkovic upravo pokazuje potpuni besmisao dirigovane privrede. Oligarhija bukvalno radi sta hoce sa parama koje otima od nas poreskih obveznika. Moze da prikaze gubitak, a i ne mora, moze da drzi gubitasa u zivotu nekoliko decenija, moze da ga proda za jedan dolar, pa sutra kupi za 10 miliona. Gde nema posledica, moze da se radi bukvalno sta hoce. Da li je neko odgovarao i da li ce odgovarati sto je prethodne cetiri godine zaduzio Srbiju za vise od 5 milijardi eura, prakticno duplirao dug? Evo ga Dinkic, jos je i nagradjen apsolutnom vlascu.

  6. RUSKI Lukoil je od uspešnog i visokoprofitabilnog Beopetrola napravio gubitaša koji je trenutno kreditno zadužen sa 240 miliona evra.Lukoil nije izvršio obavezna ulaganja u roku što je bila obaveza iz Ugovora o kupoprodaji, i zbog čega je privatizacija morala biti raskinuta od strane Agencije za privatizaciju još krajem 2004. godine, uz plaćanje penala od preko 30 miliona evra.

    Radnici Beopetrola koje je kupio RUSKI Lukoil su prošli kao bosi po trnju. Do sada je otpušteno 1550 od 1700 radnika koliko je bilo pre privatizacije.Ostali smo bez akcija jer su obezvređene, otpremnine su iznosile u proseku 130 evra po godini staža. Veliku štetu su pretrpeli i svi građani Republike Srbije jer su trebali da dobiju odgovarajući deo od prodaje 20357 akcija u vlasništvu Akcijskog fonda čija je ukupna vrednost iznosila u trenutku privatizacije preko 14 miliona evra.Služba transporta je ukinuta krajem 2008. godine, sve benzinske stanice su predate na upravljanje tzv. Dilerima.Diler obezbeđuje radnu snagu koja je plaćena od 16000-20000 dinara mesečno. Radnici koji su prilikom predaje benzinskih stanica proglašeni tehnološkim viškom mogli su da ostanu da rade kod novog poslodavca, jedino pod uslovom da se odreknu otpremnine i ukoliko sami svojevoljno podnesu zahtev za raskid radnog odnosa sa Lukoilom. Nakon toga, prestaju sve dalje obaveze Lukoila prema njima.

  7. mene sad interesuje recimo konkretno vezano za firmu grand casino beograd doo, to je bila austriska firma i prodali su posle par godina partneru iz grcke, firma je registovana kao doo, sta bi se dogodilo kad bi sama firma objavila bankrot,sta se u tom slucaju dogadja sa radnicima. ima li firma interes da objavi bankrot, posebno casino (kako kasino moze da bankrotira, smeh), kupljena je licenca za 23mil eura,ne znam koja je procena vrednosti casina,ali se pricalo po novinama da je oko 85mil eura (realno mislim da su preterali sa cifrom). hvala unapred ako ce mi neko odgovoriti ko se vise razume u ove stvari. hvala :)

  8. verovatno bi radnici ostali tu gde jesu jer bi se verovatno registrovala druga firma.nema potrebe da se objavljuje bankrot, ode se u blokadu jer po definiciji odgovara se do visine uloga, a ako je mali cao, cao poverioci mi se sada drugacije zovemo, a vi nas tuzite i platite sudske troskove procesa bez kraja.. na sta se odnosi 85 miliona?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>