Nestašica suncokretovog ulja…

Ovih dana je aktuelna priča o poskupljivanju hleba, mleka, šećera, suncokretovog ulja…

 

I dok je poskupljenje hleba, na primer, logična posledica smanjenog roda pšenice za petinu, rast cena šećera i suncokretovog ulja može se opravdati do procenta rasta evra prema dinara. Iznad tog iznosa poskupljenje je posledica dominantnog položaja prerađivača i trgovaca u odnosu na proizvođače i potrošače.

 

U tekstiću se bavim izvoznim aspektom suncokretovog ulja. Za analizu domaćeg tržišta potrebna je analiza finansijskog položaja četiri-pet prerađivača.

 

Vrednost tržišta suncokretovog ulja Srbije grubo procenjujem na iznos od oko 100 miliona evra (deset puta veće od uvoza Crne Gore ovog proizvoda iz Srbije). Ukupan plasman proizvođača i prerađivača, uvećan za izvoz, vredi oko 150 miliona evra,

 

U ovoj godini se očekuje proizvodnja 411 hiljada tona suncokreta, što predstavlja rast za 8,8% u odnosu na proizvodnju u prošloj godine. Dakle, pad proizvodnje nije razlog za rast cene finalnog proizvoda na tržištu.

 

Da pođem od ukupnog izvoza. Prikazanih 33 grupe proizvoda četvorocifrene HS klasicikacije predstavlja polovinu ukupne vrednosti izvoza u 2009. godini. Kukuruz je drugi izvozni proizvod Srbije, a u svetu smo deseti po vrednosti izvoza ovog proizvoda.

 

Izvoz maline je naš treći izvozni proizvod, a u svetu se sa Poljskom i Čileom borimo za prvo mestu po vrednosti izvoza.

 

Šećer predstavlja deseti izvozni proizvod Srbije, a u svetu smo rangirani kao 20. izvoznik.

 

Suncokretovo ulje je na 29. mestu po značaju za naš izvoz. U svetskoj trgovini ovaj proizvod nema veliko tržište (4 milijarde evra), pa smo rangirani kao 15. izvoznik. Od zemalja iz okruženja veću vrednost izvoza imaju Mađarska, Turska, Bugarska i Rumunija.

 

Ukrajina je dominantan izvoznik kako po vrednosti tako i po količini. S obzirom na bitno nižu cenu ukrajinskog suncokreta od prosečne svetske, većina zemalja na listi ima izvozne cene koje su iznad proseka, uključujući tu i Srbiju.

 

Naš izvoz suncokretovog ulja je visoko koncentrisan na bivše jugoslovenske republike (BJR): njihov udeo u ukupnom izvozu iznosi 87,5%.

 

 

Sledeća tabela prikazuje raspodelu količine izvoza po državama.

 

 

Kada se vrednost podeli sa količinom dolazimo do jedinične cene izvoza. Uobičajeno je kod proizvoda za široku potrošnju, koje pretežno izvozimo na tržišta BJR, da imamo najviše cene u izvozu u Crnu Goru i BiH, kao osvojena tržišta, dok su niže cene sa kojima naša preduzeća nastupaju na tržišta Slovenije i Hrvatske, kao tržišta na kojima treba osvojiti određeni tržišni udeo. I uobičajeno je da su cene na našem tržištu više od cena u Crnoj Gori i BiH.

 

Prosečna izvozna cena suncokretovog ulja iznela je oko 64 dinara po litru u prošloj godini, što je ispod cene koja je bila na našem tržištu do kraja avgusta ove godine (za iznos carinske stope od 30%, kojom se brani cena na domaćem tržištu). Pri jačanju evra prihodi od izvoza se sada povećavaju na 73 dinara po litru, a ukoliko poskupi suncokret na svetskom tržištu mogu se povećati i na preko 80 dinara.

 

Ukoliko dodamo na dosadašnju cenu na našem tržištu i jačanje evra od oko 10% suncokretovo ulje bi na našem tržištu trebalo da košta oko 100 do 105 dinara, ne mnogo više od tog iznosa. Podsetiću, primarna proizvodnja suncokreta je u ovoj godini povećana.

 

Ukoliko se zadrži cena od 145 dinara za litar postoji mogućnost interventnog uvoza iz Ukrajine. Ali, poput prethodne nestašice od pre dve-tri godine postavlja se pitanje distribucije jeftinijeg ulja. Ko bi jeftinije ulje plasirao na tržištu.

 

 

P.S. U Hrvatsku i Sloveniju izvozimo sirovo, a u Crnu Goru i BiH, rafinisano suncokretovo ulje.