Partokratija ili rasipanje gde novca ima?

Broj zaposlenih u državnoj upravi povećan je za 1.825 lica od septembra 2008. do marta ove godine. Pri tome je povećan za 1.880 lica od marta prošle godine, dok je do tada broj smanjen za 55 lica. To znači da se broj povećao pred održane izbore, u predizbornom periodu.

 

Nezahvalno je tumačiti podatke usled postojanja republičke, pokrajinske, gradske i opštinske administracije.

 

Uprkos ovoj nezahvalnosti, pri rastu za 1.825 lica broj zaposlenih u Beogradu je povećan za 1.318 lica, a u Novom Sadu za 1.202 lica, što znači da je u ostatku Srbije smanjen za 695 lica. Pošto je povećan broj u Srbiji – Jug za 398 lica, to znači da je u Vojvodini bez Novog Sada smanjen za 1.093 lica.

 

Iz pregleda po okruzima vidi se da je samo u Južnobanatskoj oblasti u Vojvodini povećan broj zaposlenih u upravi, a po odbitku Novog Sada u svim opštinama ove oblasti je smanjen.

 

Stvaranje opštine Kostolac uticalo je da se u Gradu Požarevcu poveća broj zaposlenih za 608 lica.

 

Uz Požarevac, najveći rast broja zaposlenih lica imali su: Valjevo, Kragujevac, Niš, Sremska Mitrovica, Novi Pazar, Vranje (nova opština Vranjska Banja) i Prokuplje.

 

Uključujući beogradske opštine broj zaposlenih je povećan u 47 opština i gradova, od septembra 2008. godine, u jednoj je ostao isti, a smanjen je u 113.

 

Na žalost, iz podataka se ne može razdvojiti koliko je promenjen broj zaposlenih u republičkoj, pokrajinskoj i lokalnoj upravi.

 

Ali, podaci ukazuju da je broj zaposlenih smanjen većinom u siromašnim opštinama, a povećan u najrazvijenijim i velikim.

P.S. Interesantno je i uporediti rast broja zaposlenih od septembra prošle godine, od kada je povećan udeo lokalnih samouprava u porezu na dohodak građana, do marta ove godine, a usled većih primanja ovog nivoa vlasti. Za to je potrebno samo 15 minuta odvojiti za usnimavanje dva saopštenja RZS-a i formiranje baze podataka uz dodatnu kolonu o broju zaposlenih.

 

 

14 Komentara na Partokratija ili rasipanje gde novca ima?

  1. I to je, dakle, ono povecanje zaposlenih u Srbiji o kome se skoro pisalo? A smenjeni sef poreske sluzbe kaze da su “poslodavci” platili vise poreza i doprinosa od “planiranog”. Umesto da kaze narodu koji ga placa da mu jos vise otimaju novca za izmisljena radna mesta, on drzavu namerno naziva poslodavcem. Kakav bezobrazluk, NAMERNO pogresno prikazuju, da bi manipulisali narodom kome nisu dostupni podaci. Upravo zato je ovaj tekst i ovakav sajt prava stvar. Svaka cast Zdravkovicu.

  2. Mislim da drzavna statistika i drzavni organi ubuduce ili daju podatke o kretanju zaposlenih po delatnostima ili da prestanu da ih objavljuju, jer ovako kako rade je obmanjivanje onih koji im pune budzet.
    Cekam da Jorgovanka objavi tacne podatke o deviznim rezervama, da mi, sirotinja raja, napokon saznamo na cemu smo.

  3. U teskom minusu jer Srbija duguje ,odokativno, jedno 25 milijardi eura…Od toga cini mi se spoljni dug privatnog sektora je 13 i nesto milijardi a ostatak je dug javnog sektora..
    Nema tu Jorgovanka sta da objavi…

  4. Na temu rasipanja novca ide i slucaj Agrobanke. To je knjiski primer greske a mozda i korupcije ,mada iskreno mislim da je u pitanju neznanje. Glavni krivac za sve sto se desavalo u toj banci je KzHoV i njen tadasnji predsednik Milko Stimac. To je onaj sto se onesvescivao na stepenistu vlade..
    Da on nije dozvolio 2004 i nekoliko puta kasnije dokapitalizacije Agrobanke na osnovu laznih i prikrivenih podataka nicega od ovog sto se desilo ne bilo..
    Sve ostalo je posledica te nezakonite odluke u kojoj su ucestvovali sa punim saznanjem KzHoV ,Vlada Srbije i tadasnji ministri finansija…
    Cini i se da je to bilo u vreme Kostunice za vakta Dinkica i Labusa na mestu odgovornih za finansije ali desavalo se tu svasta i pre ali i kasnije..

    Iskreno se cudim ovom hapsenju Antonica jer ako je ko kriv za propast te banke to je svakako drzava Srbija koja je dug budzeta -svoj dug bukvalno bezprizorno prebacila na Agrobanku …i njene akcionare …

    Jedva cekam da vidim javnog tuzioca kako lupa glavom o betonsku ivicu kad na kraju shvati sta je drzava uradila u slucaju ove banke ,to je buruleska koja je moguca samo u Srbiji.

    Ili ce neko da odrobija za sve a da se istina nikada ne sazna ili ce pola politicke elite iz svih stranaka da prekopava njive u Padinskoj Skeli.
    Tu su i tadasnji guverneri Kori i Jelasic …

    Ima bude cirkus za sve pare…i na kraju drzava ce morati da obesteti akcionare te banke…

    Vidimo se po ovom pitanju negde kad stigne presuda, odokativno 2015 godine.

  5. “Nema tu Jorgovanka sta da objavi…”
    Darko, sto bi ti rekao, nisi pazio na casu. Nisam napisao dugovi, nego devizne rezerve. Ima itekako sta Jorgovanka da objavi. Da jednom prekinemo sa lazima o 11 milijardi deviznih rezervi. Kad vec sve znas, da mozda i ne znas koliko su nam stvarne devizne rezerve?

    • Naravno da znam ,zato i kazem koliki je dug ,tri puta veci…
      Hocu reci da devizne rezerve mnogi a narocito novinari prevode bukvalno ,misle da je to kasica prasica…

  6. Darko, zasto bi drzava obestetila akcionare? Kako pisu, drzava nije vecinski vlasnik, vec samo 20 posto, drzava je sluzila da daje nase poreske pare, a ostali akcionari su onda odredjivali sta ce sa tim parama. Klasican kriminal. Pre bi trebalo da ostali akcionari nama poreskim obeznicima vrati pare, a ako nemaju onda da se gone krivicno. I da se gone drzavni sluzbenici koji su omogucili odliv poreskih para u tu banku.

    • Mile ti sprovodis komunizam ali bez sale drzava ce morati da nadoknadi stetu koju je nanela akcionarima.
      Drzava je morala da pusti Agrobanku da bankrotira a ne da osnivanjem nove spasava samo “nezarazen” deo i fakticki svoj udeo u istoj.
      Tuzba vec postoji i to ce vrlo brzo doci na red.

      Ono sto meni u tu najvise smeta je spona NBS i Vlade Srbije u tom slucaju i to mi je velika misterija. Nisam razumeo potez NBS u tom slucaju.

      • Darko, sto se toga tice, apsolutno se slazem. Samo mi nije jasno kako je to drzava mogla sa 20 posto akcija i kada nisu u pitanju ista pravna lica. Ocigledno tu nisu cista posla.

        • Struktura vlasnistva kao i sam cin NBS govori o cinjenici da je NBS svoju odluku sprovela zajedno sa vladom.
          Pod plastom zastite bankarskog sektora ,svekupnog finansijskog trzista ect.. I to je zastita kapitala vecinskog vlasnistva kako god ga oni zvali..
          I da jeste i da nije taj potez NBS je neprihvatljiv..
          Prihvatljivo bi bilo da su dokapitalizovali Agrobanku i povecali svoj udeo i verujem da bi na to pristali svi akcionari, ali ovako..

          Velika blamaza i meni samo nije jasno kako je Soskic na to pristao. Kad je etika u pitanju nema velikih i malih interesa..
          Vrlo neprijatno.

          • Odvec stara prica. Isto je napravljeno i sa Metals bankom.

            • Da odnos drzava-NBS je i tu bio cudan, ali sa drugacijim ishodom.Kod Metals banke radilo se o dokapitalizaciji.. Naravno sporna je prenamena i to je najcudnije u toj prici.Ananije je koristio banku kao polugu i problem je bio sto su privatizovane kompanije postajale i zalog i vlasnik banke..

              Slucaj Metals banke je dosta cistiji sa stanovista ekonomije ali i kriminalnih delatnosti..

              Inace nekoliko puta sam upozoravao da je neprihvatljivo da u vlasnickoj strukturi nekih banaka budu druge banke sa istog trzista ,ili kod fondova..
              Vi ovde imate paradoks da je svak kod svakog vlasnik nekog dela i kad dodje do nevolje u bankarskom sektoru ili kod nekog fonda onda se po sistemu spojenih sudova urusava citavo trziste..
              To je krajnji domet Beogradske Berze ,Gordane Dostanic i Milka Stimca, to prihvatanje na jedan potpuno spekulativni sistem.
              A sve naravno u zamisli Milana Beka kao alfa ekonomiste vec 15 godina.

  7. Drzava je oduzela stecajnu masu…Da ne govorim o tome sto je ovim cinom dovela u pitanje buducnost akcionarstva u Srbiji. Veliku glupost su napravili

  8. Zdravkovicu, kako mogu da dodjem do ovih podatak o broju zaposlenih po opstinama? Zeleo bih malo detaljnije da ih analiziram, pogotovu u svetlu cinjenice da su mnoge administracije poslednje dve godine organizovale komunalnu policiju. Zato bih da pogledam i uporedim strukturu za nekoliko gradova priblizne velicine.

Leave a Reply to Darko Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>