PKB – neke činjenice

Србија нема нити може да добије ни метар земље на Косову и Метохији, али зато може да прода више од 5% територије града Београда (170 квадратних километара од 3.223 километара) и то по цени која је 4 пута мања од вредности капитала ПКБ-а. Наравно, могуће је да Арапи не уложе ни цента, већ да дају оперативни кредит по каматној стопи од 8-10% како би извлачили профит, а ПКБ да и даље ствара губитак у пословању. Али, овде се не бавимо Арапима већ основним чињеницама о ПКБ-у.

Шта нам кажу подаци из биланса успеха ПКБ-а? Да је од 2013. пословање ове компаније погоршавано, те да се из 2,2 милијарде добитка прешло у губитак који је константно растао. Да ли је овде постојала јасна намера да се једно од најдрагоценијих српских предузећа (након ЕПС-а и Телекома) упропасти, а како би се продало по што нижој цени? Ово је питање за тужилаштво, ја само овде константујем податке.

Консолидовани биланс успеха ПКБ-а, у хиљадама динара:

Пословни приходи Пословни расходи Добитак/Губитак
2013 5.544.021 4.828.718 2.195.864
2014 5.322.113 4.971.552 -257.017
2015 4.781.289 4.368.852 -421.111
2016 4.835.448 4.387.355 -1.274.950
2017 4.126.351 3.656.731 -2.128.269

 

Ових дана је изашла најновија публикација АПР-а „Сто нај… привредних друштава у Републици Србији у 2017“.

На страници 32. у ПДФ-у ПКБ се налази на 19. месту према вредности пословне имовине (62,1 милијарди динара). Дође као горка иронија да је окружен фирмама у хрватском власништву: на 18. месту је Мекратор-С ДОО Нови Сад, а на 20. је АД Имлек. Иронија, јер Катар уз Хрватску радо финансира филмове којима се блати Србија, али то баш никакве везе нема са будућим пословањем ПКБ-а.

Према вредности капитала (48,8 милијарди динара) ПКБ се налази на 12. месту и већина предузећа са већим капиталом је у јавном власништву. Али то је лепи списак даљих кандидата за приватизацију.

За крај прилажемо податке ММФ-а о страним улагањима у Србију за 2016 (нису још увек објавили за 2017). „Тврда“ улагања су инвестирања у инфраструктуру (зграде, машине…) док су мека улагања кроз интракомпанијске зајмове. Меким улагањима се преносе светске кризе када је матичној компанији потребна готовина, те од филијала затражи што брже раздуживање. На приложеној листи улагања у Србију, УАЕ налазе се на 26 месту, са 39 милиона долара инвестиција и 90 милиона кредита, те уделом инвестиција од само 30,3%. Мањи удео инвестиција у укупним улагањима, међу више рангираним земљама, имају само Хонг Конг, Кина (0,7%) и Вирџинска Острва (20,8%).

 

Investment from: Inward Direct Investment Positions Inward Equity Positions (Net) Inward Debt Instruments Positions
(Net) Net Debt
Inward Debt: Resident Financial Intermediaries (Net) Inward Debt: Resident Enterprises that are not Financial Intermediaries (Net) Удео власничког капитала у укупном улагању
World 30.294 22.714 7.581 0 7.581 75,0
1 Netherlands 6.024 4.016 2.008 0 2.008 66,7
2 Austria 3.525 2.755 770 0 770 78,2
3 Cyprus 2.488 2.164 324 0 324 87,0
4 Germany 1.878 1.421 457 0 457 75,7
5 Slovenia 1.760 1.351 410 0 410 76,7
6 Switzerland 1.485 961 525 0 525 64,7
7 Italy 1.441 1.226 215 0 215 85,1
8 Russian Federation 1.428 1.117 311 0 311 78,2
9 Luxembourg 1.284 1.167 116 0 116 90,9
10 Greece 1.212 993 219 0 219 81,9
11 France 1.197 1.058 139 0 139 88,4
12 United Kingdom 836 487 349 0 349 58,2
13 Croatia 821 723 98 0 98 88,1
14 Montenegro 653 627 27 0 27 95,9
15 Denmark 519 432 87 0 87 83,2
16 Hungary 453 373 81 0 81 82,2
17 Not Specified (including Confidential) 372 291 80 0 80 78,4
18 United States 266 186 80 0 80 69,9
19 Bulgaria 249 122 127 0 127 49,0
20 Romania 223 192 31 0 31 86,0
21 Bosnia and Herzegovina 182 156 26 0 26 85,7
22 Virgin Islands, British 175 36 139 0 139 20,8
23 Canada 154 119 35 0 35 77,5
24 China, P.R.: Hong Kong 144 1 143 0 143 0,7
25 Sweden 135 98 38 0 38 72,2
26 United Arab Emirates 130 39 90 0 90 30,3
27 Liechtenstein 115 86 29 0 29 74,5
28 Belgium 109 29 80 0 80 26,5
29 Slovak Republic 96 17 79 0 79 17,3
30 Israel 87 17 70 0 70 19,4

П.С. Меркатор је у прошлој години исказао губитак од 6,9 милијарди динара, што је готово половина капитала који је имао. То значи да ће вероватно у овој години отићи “испод воде”, што значи да се Агрокор у Хрватској спашава “дављењем” фирми-ћерки у окружењу (што можда и није тачно, јер је Имлек имао добит од 4 милијарде).

 

Jedan komentar na PKB – neke činjenice

  1. [...] добит од 4 милијарде).Наслов и опрема: Стање ствари(Макроекономија, 14. 9. 2018) [...]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>