Home » 0 Miroslav Zdravković, 2 UNMIK Kosovo, Finansijska pozicija stanovništva » Potrošnja domaćinstva na Kosovu u 2012 i svetle perspektive u Srbiji

Potrošnja domaćinstva na Kosovu u 2012 i svetle perspektive u Srbiji

Objavljeno 26.6.2013.

Obnovljeno usled (odbijenih) poziva da gostujem u Beogradskoj hronici na temu kako preživeti jesen.

 

Raspad ekonomskog sistema u Srbiji, otimanje njenih prirodnih i drugih materijalnih resursa, zaduživanje države do mere kada će se privatizovati i policija (rentiraćemo hrvatsku vojsku da nas brani, ako zatreba, a plaćaćemo uredno svakog meseca), još uvek nisu došli do svog kraja, a kako bi smo mogli da tvrdimo da ne može da bude još gore. A i kada se dođe do te krajnje tačke,
pitanje je koliko će dubok biti slom, kada ćemo tu tačku pred slom pamtiti kao „zlatne godine“.

U Srbiji se, na primer, medijski slavi „pomoć“ Nemačke, koja se najvećim delom sastoji u novom zaduživanju, u skladu sa nemačkim interesima u Srbiji, a manjim delom u „tehničkoj pomoći“ kojom se finansira rad nemačkih agencija u Srbiji. U skladu sa Nemačkim interesima, naravno. Svakakve budalaštine se u Srbiji slave, ali to je ostalo od Kosovskog boja, da slavimo poraze, a da se stidimo pobeda. I meni je majka često znala da kaže “čega se pametan stidi, budala se ponosi”. Nezgodno je što to nije prestala da mi govori.

Izašli su podaci Agencije za statistiku Kosova, koji kažu da je u 2012. godini povećana potrošnja domaćinstava za 9,23%, sa 7.010 na 7.657 evra po domaćinstvu. U istom periodu je u Srbiji ona smanjena za 7,7%, sa 5.922 na 5.277 evra po domaćinstvu. Prosečno domaćinstvo na KiM je u 2011. godini je potrošilo za 28,5% više novca od prosečnog domaćinstva u Srbiji, dok je u 2012. godini potrošilo 45,1% više. Što zbog njihovog podizanja iz siromaštva, to zbog našeg sve dubljeg potonuća u to isto.

Srećom pa u Srbiji nema dece, tako da kada se ovi podaci podele po članu domaćinstva dolazimo do podatka da je u Srbiji bilo raspoloživo po 1.832 evra, u celoj godini, a na KiM 1.380 evra, nakon 1.210 evra u 2011- godini. Dosetili su se i Albanci da malo smanje broj dece kako bi brže povećavali standard. A i jesu ta deca čisti trošak za domaćinstva, i to veliki trošak.

Kosovski podaci su „naduvani“ za „imputirane rente“, tako da je stvaran iznos potrošnje manji za oko 2 hiljade evra ili za više od 300 evra po članu. Ali, u ovim poređenjima važne su dugoročne tendencije. Ko bi pomislio pre 20 godina da će se danas u Kini prodavati više vozila nego u SAD, a tada je, možda, prodavano 20 puta manje? Ko može da zamisli da će na teritoriji KiM građani imati bolji standard od građana Srbije u 2018. godini? Biće tako.

U 2012. godini je na KiM povećana potrošnja domaćinstava u proseku za 647 evra, u odnosu na 2011. godinu, i dogodilo se nešto neočekivano: povećani su izdaci za hranu za 800 evra, za alkoholna pića i duvan za 94 evra, i za komunikacije za 42 evra, dok su smanjeni svi ostali vidovi lične potrošnje. Očekivano bi bilo da se povećaju izdaci za rekreaciju, restorane i za slična zadovoljstva, što se nije dogodilo.

Prosečan izdatak za hranu povećan je sa 460 na 624 evra i približio se istom pokazatelju u Srbiji (787 evra). Piju i pušu po 64 evra, a u Srbiji za 85 evra. Kada se isključi maloletna populacija, ispada da je stanovništvo KiM mnogo zagađenije narkoticima od stanovništva Srbije. Da ne računamo druga zagađenja.

I dok je vrednost tržišta lične potrošnje u Srbiji 13 milijardi evra, na KiM je 2,3 milijardi evra, nakon 1,9 milijardi u 2011. godini.

Interesantna je i razlika u strukturi prihoda domaćinstava. Na teritoriji KiM postoji portfolio različitih izvora kojima se potrošnja finansira, dok su u Srbiji izvori prilično krti, živi se samo od plata i penzija, uz tendenciju da penzije prevagnu, usled pada broja zaposlenih lica. Dakle, u Srbiji se od plata (41,2% svih primanja) i penzija (35,7%) prikupi više od tri četvrtine novca, dok se na KiM od plata (46%, po 23% u javnom i privatnom sektoru) prikupi najveći deo, uz puno manjih izvora primanja: ostali kućni poslovi (15%), doznake (10%), prihodi van redovnog posla (9%), penzije (9%), socijalna pomoć (5%), i poljoprivreda (5%).

 

 

12 Komentara na Potrošnja domaćinstva na Kosovu u 2012 i svetle perspektive u Srbiji

  1. Miroslave, valjalo bi videti udeo doznaka iz inostranstva u samom portfoliju potrošnje kako na KIM tako i u Srbiji. Znam da Vi smatrate da je udeo doznaka u Srbiji precenjen(gledao sam Vas kod Marića), ali trebalo bi videti koliki je udeo doznaka iz inostranstva na KIM po domaćinstvu? Takođe, ne treba zaboraviti da se KIM nalazi u nekoj vrsti atraktivne zone za donacije iz inostranstva, slično Srbiji od pre jedne decenije. Neka sociološka analiza o paternalističkom sindromu kod Srba kao dominantne etničke zajednice, i Albanaca ne bi bila naodmet, kao plus ovom istraživanju.

    • Siniša
      Podaci su u tabeli, na KiM je udeo doznaka 10% u Srbiji je 1,6%, što znači da je tamo priliv oko 230 a u Srbiji oko 210 miliona evra. Preko tog iznosa su izgradnje kuća i potrošnja kada se dođe leti i tu verovatno imamo znatno veći priliv-potrošnju.
      Albanci prate Srbe u ponašanju, imaju dramatičan pad nataliteta i manje stanovnika nego pre 30 godina (mi manje nego pre 40), tako da će i doznake vremenom smanjivati relativan značaj, a u apsolutnom iznosu će i dalje rasti, “kvareći” lokalno stanovništvo da ne radi, i da ne rađa, već da troši i mašta o imućnijem životu.

  2. Izvinjavam se, nisam gledao tabelu. Analiza je svakako interesantna, a kroz neko ponavljanje kroz neku godinu, možemo svakako izvući neke ozbiljne zaključke o ekonomsko-demografskoj anomaliji koju navodite u Vašem komentaru. Portal Vam je odličan, Vi se bavite kvantitativnim istraživanjem ekonomskih parametara(mada su Vam interesantne i ove priče iz života), a budući da postoji uslovno rečeno veliki gap između normativnih rešenja u privredno/ekonomskoj sferi i same nakaradno uspostavljene prakse, bilo kroz implementatore tih rešenja(ljudski faktor) bilo kroz neusklađenost samih zakona između sebe, te zakona i podzakonskih akata, interesuje me ko od Vaših autora piše više o tome? Verujte o tome se može napisati podugačka tragedija u nastavcima, ako ne i ceo roman.

  3. Miroslave,

    Da li Vi radite u Narodnoj banci Srbije ili u Ekonomskom institutu? Zbunjen sam pošto Vas stalno različito predstavljaju u medijima.

Leave a Reply to Sinisa Cancel reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>