Put za nigde

Пут за негде ишао би ка већој запослености становништва и ка општем порасту материјалног благостања. Пут за нигде срозава плате запослених у државној управи, здравству и образовању испод њихове вредности на Косову и Метохији. На том путу, већ почетком идуће године републичка влада ће бити упозорена од Фискалног савета и ММФ-а да плате и пензије нису довољно смањене, и да требају бити смањене за додатних 20, али је још боље 30 посто, а како би се процес фискалне консолидације завршио, након што се отпусти 150 или 200 хиљада запослених, а и прода шта се све још може продати и приватизовати. Како изгледа на крају овог пута за нигде? У земљи која има огромне вишкове хране живеће милиони гладних људи у градовима, без прихода којима би се нахранили.

Имали смо два „таласа фискалне консолидације“ и управо смо пред трећим, који ће као цунами разорити привреду, запосленост, а и јавне финансије, због чије се консолидације спроводи. Први талас, из октобра 2012 године повећао је акцизе и ПДВ и његов основни ефекат био је рецесиони удар на привреду уз повратак многих пушача на мотање цигарета, популарно пре 20-так година. Други талас, са краја 2013. године, повећањем доње стопе ПДВ-а није повећао његову наплату (номинално повећана за 1,5%, што је реално смањење, упркос повећавању стопе), али јесте смањио стандард грађанима код куповине основних животних намирница.

Шта ће донети ово смањивање плата и пензија: (1) повећање кашњења у плаћању комуналних услуга; (2) пад прихода од акциза услед смањења броја „легалних“ пушача; (3) затварање хиљада предузетничких радњи (пекара, књижара, продавница обуће и одеће…) којима ће промет пасти испод нивоа исплативости пословања… И кад се смањи промет, финансиран из буџета, и запосленост у приватном сектору, шта ће се догодити са пореским приходима? Опашће, те ће се тражити повећање пореских стопа и додатно обарање плата и пензија.

Оволико честе промене пореских стопа и инструмената, а колико су честе у Србији, очас посла би уништиле и најмоћније и најразвијеније светске економије, јер је стабилност и предвидивост пословног окружења основ за опстанак и за развој. Српска економија личи на ошамућеног боксера који је добио превише батина, а неким чудом се још увек држи на ногама.

Пут за негде захтева много више простора за писање. Имамо ми десетине стратегија развоја које се не примењују, па се и научни рад обесмишљава, јер чему знање и сазнање, ако се морају спроводити непопуларне мере, а да би било боље. Е па неће бити боље, и то се из пројекција ММФ-а до 2020 године може видети. Међу око 185 земаља и територија Србији се пише лоше, а горе него њој пише се земљама у непосредном окружењу: Словенији, Хрватској, Грчкој…

9 komentara

  1. Да ли би, по Вашем мишљењу, девалвација динара помогла уместо ових визионарских мера повећавања пореза и смањења плата?

    НБС је већ потрошио скоро милијарду евра у одбрану неодбрањивог.

    • Помогло би да се сагледа колико се троши ван плата и пензија и шта ту може да се уштеди. Да ли је неко питао народ на изборима или пореске обвезнике, да ли су да се новац троши на спашавање банака, или на субвенционисање сопствене колонизације?

      • Слажем се, нико није то питао. А што се тиче субвенционисања, нема ко да се успротиви томе. Видели сте Извештај о притисцима на медије Савета за борбу против корупције. Управо би то покривање дугова банака могло да буде разлог постављања питања зашто нема тржишне утакмице између 26 банака?! Зашто поједини тржишни механизми у банкарском систему не делују? Можда у одговору на то питање лежи прави разлог зашто су банке спасаване парама пореских обвезника.
        Мада ме, у ово време говора о штедњи, више забрињава позив Гувернера да комерцијалне банке не подижу камате на штедњу због „одржавања стабилности банкарског система“ у време Недеље штедње? То није само економско него и морално питање. Кога треба да штити држава – дужнике или повериоце? Зар штедише нису један од најважнијих стубова финансијског система? Када урачунамо каматну стопу на штедњу 1,7%, порез на штедњу и инфлацију у еврозони, коју поруку добијамо?

        • Зар штедише нису један од најважнијих стубова финансијског система?

          Ne! Ja se „ubi“ 🙂 da pokazem koliko je sistem nakaradan i da novac nemoze rjesiti sadasnje stanje u Srbiji.

          • Можда сам се погрешно изразио, Ненаде. Уколико држава шаље поруку свом становништву да се штедња не исплати, да је сигурност улагања упитна, да уговор није светиња, онда то друштво на дужи рок подрива било какву перспективу за развој.
            Финансијски систем почива на поверењу.
            Новац је једна од ствари које постоје и имају вредност само зато што људи верују у то. У Србији када штедите, ви сте на губитку, док у Швајцарској, на пример, то није случај.

            Нисам ни рекао, нити мислим да новац може решити садашње стање у Србији. Не знам где сте то нашли. Напротив. Ту се у потпуности слажем са Вашим мишљењем – да је у систему проблем.

  2. Zatajio Abu neki, licni prijatelj premijera ,nije izgradio Beograd na vodi i tako otvorio zilion novih radnih mesta jer nije doslo dva ziliona turista da vidi cudo od tog regionalnog centra sa zilion m2 nepotrebnog poslovnog prostora.

    Tako da fiskalna konsolidacija samo kupuje neki mjesec..

    Odavno Srbija nije imala na vlasti vecu grupu zaludnih marketinski izoblicenih ljudi koji po vazdan jure lopove ,secikese,psihopate…resava citava drzava saobracajne nesrece i organizuje parade iz x u oks. Jedan covek i njegov zakasneli pubertet.

    I jos pre neki dan ,ucini mi se ko da preti ,pa kaze videcemo ko gde sta pise i ko je to…Meni se ucini da gleda ovamo..Pinki je video Tita.

  3. Svaka čast Zdravkoviću!Formulacija o finansiranju sopstvene kolonizacije je najpreciznije definisano naše ludilo.A svakodnevno prisustvujemo „direktnom prenosu upravo tog ludila“.

  4. Kakav je ucinak svih reformiskih poteza u poslednje dve godine:

    http://www.koreni.rs/neznanje-ili-zla-namera/

Оставите одговор на knežević Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *