Home » 0 Miroslav Zdravković, BJR poređenja, Demografija, Međunarodno okruženje » Raspoloživost pijaće vode u svetu, rang zemalja

Raspoloživost pijaće vode u svetu, rang zemalja

Često se kaže da će se ratovi u budućnosti voditi zbog pijaće vode. To onda pretpostavlja da će zemlje siromašne pitkom vodom, a bogate naoružanjem, napadati zemlje bogate vodom, a nesposobne za samoodbranu. Mapirajući stanovništvo i pitku vodu po zemljama mogli bi smo da simuliramo buduće ratove.

Ovde smo izveli kratak obračun raspoložive pitke vode po stanovniku, a na osnovu podataka iz CIA World Factbook. I CIA se ogradila od podataka u pogledu varijabilnosti dostupne pijaće vode u zavisnosti od suša i drugih klimatskih uticaja.

Gde je Srbija, i gde su zemlje u okruženju, kao potencijalni osvajači ili žrtve?

Srbija sa Kosovom (nekada zasmeta kada nas spakuju u istu vreću) učestvuje sa 0,3% u svetskim izvorima pitke vode, a u svetskom stanovništvu učestvuje sa 0,13%, te ima 137% više pitke vode po stanovniku od svetskog proseka. U okruženju je jedino Hrvatska za 30% bogatija od Srbije pitkom vodom, ali to je delom i posledica proterivanja i napuštanja ove teritorije oko 400 hiljada stanovnika srpske nacionalnosti. Kada bi smo uvećali broj stanovnika Hrvatske i umanjili Srbije za tu cifru, Hrvatska bi bila za 14% bogatija pitkom vodom. Od Hrvatske su u Evropi bogatije pitkom vodom samo Island, Norveška i Rusija, dok su od Srbije, uz ove zemlje još i Švedska i Finska.

Nakon Srbije, sa Kosovom, slede Slovenija, Albanija, i Rumunija koje su iznad svetskog proseka, Grčka je bliska proseku, dok Makedonija, Bugarska i Turska imaju više nego upola manje raspoložive pitke vode od svetskog proseka.

Sad, prirodno se nameću konflikti sa istoka Balkana ka njegovom zapadu, ali je mnogo problematičnija pozicija Nemačke, Italije, Francuske i Velike Britanije kao najmnogoljudnijih zemalja u Evropi, a koje su relativno siromašne vodom. Taj problem se, umesto oružjem, rešava stranim direktnim investicijama u punionice pijaće vode ne samo na Balkanu već i na drugim područjima bogatim pitkom vodom (ili odobravanjem kredita koji se ne mogu vratiti, ali se radi delimičnog otpisa mogu privatizovati prirodni resusi). Izgleda neverovatno, ali Srbija sa Kosovom ima više pijaće vode od Nemačke ili Velike Britanije, dok su Bosna i Hercegovina i Rumunija jednako relativno snabdevene vodom kao i SAD.

https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2201.html#xx

6 Komentara na Raspoloživost pijaće vode u svetu, rang zemalja

  1. A tu se radi samo o pijacoj vodi i izvorima. Kada se radi o podzemnim vodama ili ti tehnickim vodama tu jos bolje stojimo…

  2. Što bi se reklo- u svemu što nam je Bog dao, visoko se kotiramo. u onome što zavisi od nas, na začelju smo…

  3. Mislim da ovo nisu tacni podaci. Apsolutno mi je nejasno kako se utvrdjuje kolicina pijace vode po stanovniku. Posto mi je hobi pecanje, prilicno sam upoznat sa brdsko-planinskim vodama po Srbiji, a opste je poznata cinjenica da svakog leta pola centralne Srbije kuburi sa vodom za pice.
    Prosto mi neverovatno zvuci podatak da je Bosna i Hercegovina slabije plasirana od Srbije, kada je opste poznata cinjenica da u Bosni ima puno snaznih vodotokova. Pa i Drina, najveca srpska reka, napola je sa Bosnom… Takodje, ostaje cinjenica da u Srbiji ne postoji nijedno ozbiljno prirodno jezero. Verovatno da prosek vadi Dunav, a on sa vecinom unutrasnjosti nema nikakve veze… Potencijal lezi u vestackim jezerima na Uvcu, ali se ta voda za sada ne koristi za pice. Problem i tih jezera su suse i potrosnja struje, posto se bukvalno za dvadesetak dana isprazni, maltene, pola jezera.

  4. To sto pola Srbije leti kuburu sa pijacom vodom ne znaci da vode nema vec da ta polovina Srbije nije prtom mrdnula da sebi obezbedi dovoljne kolicine vode.
    Recimo G.Milanovcu,Cacku,Pozegi i Lucanima trebalo je dvadeset godina da dovedu vodu sa Rzava .Kada su to napokon ucinili ispostavilo se da je vodozahvat mali a cevovod lose uradjen. Nakon toga ulazi se u vec isteklu deceniju pregovora o izgradnji brane na Rzavu koja bi obezbedila vece kolicine vode.
    Naravno ribolovci kazu to ce potamaniti ribu nizvodno od brane a sama brana je neposredno iznad Arilja pa i gradjani nisu odusevljeni da im tolika voda stoji na glavi.

    I dok sed decenijama vodi besmislena polemika na tu temu sa sve radovima i ne-radovima ,dotle Morava tiho tece nasred Cacka a nadomak Lucana i G.Milanovca.

    Gotovo da u Srbiji nema grada kroz koji ne protice neka reka.

    Brdsko planinska podrucja obiluju vodom ali ako nekom kazete da je metar busenja bunara 100 eura on automatski kaze da mu voda bas i nije neophodna.

    Uglavnom nedostatak pijace vode je infrastrukturni problem a ne kvantitativni..
    Treba nagasiti i da su prirodna izvorista vode u Srbiji izvanrednog kvaliteta osim delom u Vojvodini.

  5. Darko, pristup ti je prilicno bahat i netacan. Da li si ti ikada bio na Rzavu, kada vec tako autoritativno pricas? Ja jesam. Mnogo puta. Rzav je recica, nastaje od dva potoka podno Zlatibora. Te reke po Srbiji, koje pominjes, koje prolaze kroz gradove, pa i Rzav, pre se mogu nazvati potokom, nego rekom. Ocigledno da Srbiju nedovoljno poznajes. Zasto svi pokusavaju da prave brane na tim rekama? Ne zato sto su to jake reke, vec sto te akumulacije mogu da prime kisnicu i sav otopljeni sneg. Zato su te akumulacije pune u prolece, a bukvalno se prepolove u letnjim mesecima. Zasto se prepolove u avgustu? Zato sto su u avgustu te recice manje od obicnog potoka, dotok je nistavan, a potrosnja konstantna. Tako funkcionisu nase akumulacije, napune se u prolece zahvaljujuci snegu i kisi, a isprazne leti. Naravno, ni ja za ovo nisam znao do pre desetak godina dok nisam poceo intezivnije da se krecem po prirodi.
    Idi, Darko, u Ravni i Dreznik i pogledaj koliki je Rzav, pa ces malo drugacije gledati na problem. I logicno je da se ljudi bune protiv novih akumulacija, jer one potpuno menjaju okolis, ali i zahtevaju rusenje i preseljenje mnogo ljudi. O Moravi kao reci za pijacu vodu je i smesno govoriti. Kvalitet te vode je katastrofalno los, a mi kao zemlja nemamo novca da revitalizujemo reke. Ovi stranci, kojima dajemo po 10.000 eura, sigurno nece izdvajati pare za to, ali ni zaposleni kod drzave. To bi trebalo da plate poreski obveznici, kojih je svaki dan manje. Dakle, statistika kaze jedno, ali je u realnom zivotu, prilicno drugacija situacija.

  6. Mile sta je to bahatost ?? Izvini ali moram da te pitam jer ja u svojim tekstovima ne vidim ni promil bahatosti..

    Rzav je Mile izabran jer je njgova voda odlicnog kvaliteta. Onaj mali pogon iznad Virostaka na ulazu u Arilje je dovoljan da preradi vodu za cetiri grada. Naravno da je potrebno da reka ima i akumulaciju.Inace prepesacio sam nekoliko puta kanjon Rzava…
    Inace sto se Morave tice moram da te podsetim odakle Beograd uzima vodu ali i da te podsetim da neke drzave pretvaraju slanu vodu u pijacu..(makar tehnicku)

    Poznajem ja Srbiju ( i bivsu Yu ) verovatno bolje nego i jedan jedini bivsi i sadasnji ministar svih vlada bivse YU. Sta vise nije bahatost reci da poznajem Cacanski kraj bolje od Velje Ilica.
    Za mene je nepoznanica jedino Dimitrovgard i njegova okolina jer sam ,sticajem prlika ili neprilika,tuda samo prolazio.

    No to nije vazno, vazno je shvatiti da je Srbija prebogata i prelepa drzava koja je na zalost potpuno zanemarena i zaustena. Infrastruktura je u ocajnom stanju jer je i onih ’50 i ’60 godina radjena srednjerocno.

    To je posledica ne toliko urbanizacije vec vise Beogradizacije. Urbanizacija podrazumeva povecanje stanovnika regionalnih gradova na ustrb pasivnih predela ali mi u Srbiji imamo slucaj da se citava nacija krece ka Beogradu.
    To je delom zasluga politicara rodjenih u Beogradu koji svojim uticajem grade Beograd na ustrb regiona a drugim, a podjednakim delom, zasluga regionalnih politicara cija je ambicija iskljucivo sirenje politicke moci u Beogradu.
    Nemate predsednika opstine u Srbiji ili stranackog poslanika koji ne pokusava i nogama i rukama da se dokopa Beogradseke politicke arene.
    To je posledica plitke politicke misli. Lose stranacke strategije.

    Na stranu cinjenica da je osnivanje partije Ujedinjenih regiona antipod regionalnom interesu. To je politicki manevar za opstanak i prezivljavanje pojedinih politickih karijera.
    Uglavnom trebalo bi staviti moratorijum na sve skupe projekte vezane za Beograd na ustrb ostatka Srbije . Srbija mora da dobije vremena i sredstava da uhvati prikljucak sa Beogradom. Bez obzira na zelje investitora i cinjenicu da je svaki projekt u BG manji rizik.. Sve i da su ljuti Arapi u pitanju ,koji usput budi receno mogu imati vrlo “perverzne” trgovacke ideje..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>