Home » 0 Miroslav Zdravković, Strane direktne investicije » Saldo tokova direktnih investicija po zemljama u 2017

Saldo tokova direktnih investicija po zemljama u 2017

Србија је, са у њу инвестираних 37,7 милијарди долара била рангирана као 65. локација у свету за спољне инвеститоре. Као што Завод за статистику Црне Горе ставља вредност увоза пре вредности извоза, тако и ми волимо да причамо о томе колико је у Србију инвестирано, а ређе колико су фирме из Србије инвестирале у иностранство. То је и логично уколико узмемо у обзир приватне и друштвене инвестиције у бившој Југославији које су из Србије инвестиране у хрватско приморје, а које су из данашње перспективе сулудо и слепачки инвестиран (потрошен) новац. Ипак, било је некад и правих инвестиција у иностранство те су Цинцари из Србије, у потрази за златним руном инвестирали пред Први светски рат у Словенију. Логика је била здраво-трговачка: Србија ће у Великом рату бити разорена а Словенија нетакнута. Но, манимо се историје и вратимо на податке.

Са 3,6 милијарди долара Србија је била на 78. месту према вредности улагања у иностранство. Ово није битно нижи ранг у односу на прилив инвестиција, али је степен покривености улазних инвестиција излазним изузетно низак: 9,5%.

Овај податак нас је мотивисао на даљу анализу: колики је степен покривености одлива приливом у свим земљама, а да би одредили где се ту Србија налази?

Но пре тога само да споменемо да су од суседних земаља већи одлив инвестиција имали само Мађарска (28,6 милијарди долара) и Хрватска (6,1) док је Србија била испред Бугарске и Румуније, али и још три чланице ЕУ (Литваније, Словачке и Латвије).

Пре него што кренемо са овом покривеношћу инвестиција споменућемо и једну стару економску парадигму јата летећих гусака. Према тој теорији привредни развој се одвија од центра ка периферији. Центар развија периферију приливом СДИ, а она, како се све више развија и локалне компаније јачају креће да инвестира у још удаљеније земље и од земље прилива инвестиција постаје земља одлива. Са развојем се повећава степен покривености прилива одливом. Где је међу тим гускама и јатима Србија, сазнаћемо. У сваком случају, очекујемо да ће у будућности доћи до повећања степена покривености јер је 10 пута мању вредност одлива толико пута и лакше увећавати.

Ну, пре него што то сазнамо, лепо је још изнети апсолутне вредности салда у токовима СДИ. Матице транснационалних корпорација су, највећим делом, развијене земље и одлив СДИ је много више сконцентрисан од прилива СДИ. Суфицит у токовима СДИ (покривеност већу од 100%) имало је у 2017. само 26 земаља, а дефицит чак 176. Земље са највећим нето одливом инвестиција биле су: Јапан, Немачка, Холандија, Француска и Канада. Ово би биле централне светске гуске, језиком споменуте парадигме.  Највећи нето прилив инвестиција имали су: Сингапур, Бразил, Мексико, Индија и Пољска. Србија је са нето приливом од 34,1 милијарди долара била на високом 41. месту у свету и већи нето прилив од ње имали су Румунија, Мађарска и Бугарска, од земаља у окружењу.

Са стопом покривености од 9,5% Србија се налазила на 107. месту међу 202 земље за које постоје подаци. Већи степен покривености од комшиница имале су само Мађарска и Хрватска, а све остале су имале маљи степен од Србије. Интересантно је пажљиво погледати овај показатељ за велике светске економије. На пример, САД (99,9%) и Кина (99,4%) имају готово идеалан степен покривености прилива одливом, а промена салда ове две земље након 1990. године би нам ову гушчију теорију потврдила: САД су смањивале индекс који је био битно изнад 100, а Кина је започела од индекса блиског нули.

Највећи степен покривености прилива одливом имају Кукова Острва (?), испред Јапана, Тајвана, Анголе и Кувајта. Немачка, Француска и Холандија имају висок степен покривености у распону од 172,6% до 164,7%.

Србија је упоредива са Панамом (9,7%) и Мароком (9,4%), али и Вијетнамом (8,1%) и Ираном (7%).

Од Србији најзначајнијих партнера треба споменути да Италија има индекс 129%, а Руска Федерација 85,6%.

И тако, лету гуске, лету авиони…

П.С. Продајом Телекома Србија би битно умањила степен покривености прилива одливом за износ улагања у Телеком Републике Српске.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>