Home » 0 Miroslav Zdravković » Srbi na Kosovu i Metohiji po naseljima 1961-1981

Srbi na Kosovu i Metohiji po naseljima 1961-1981

Након што су Срби на територији Косова и Метохије етнички очишћени током и после агресије НАТО пакта под еуфемистичким називом „Племенити анђео“, из више стотина насеља у којима су живели, пријемом „Косова“ у УНЕСКО потребно је завршити операцију потпуног чишћења ове српске покрајине од било каквих трагова да су ту Срби икада живели.

Док се овај процес у потпуности не заврши потребно је идентификовати, пописати и  сачувати сваку успомену, сваки траг о постојању Срба на Косову и Метохији, чак и кроз нова истраживања – разговоре – са још увек живим Србима, о њиховом животу до 1999 године у свом родном насељу, о насиљима које су трпели од Албанаца…

Овде је мој мали прилог тој аналитичкој делатности у зло време када нас „европски пут“ осуђује на економску стагнацију (и последично емигрирање младих и образованих у развијене земље), а западне силе „чисте“ за собом трагове зла над српским народом, проглашавајући га главним кривцем за све несреће током последње деценије прошлог века, раније, а и након тога, до данас.

Основни подаци о Албанцима и Србима на КиМ

Према подацима из пописа становништва из 1921 године, од 439 хиљада становника ове српске покрајине албански језик је био матерњи за 221 хиљада лица. То значи да су Албанци, са све великим бројем поисламљених и поарбанашених Срба учествовали тек са 50,3% у укупном броју становника Косова. Матерњи језик је био српски или хрватски за 144 хиљада лица (32,9% укупног), али је православних становника било 94 хиљада (што укључује и Роме ове вероисповести), те ћемо претпоставити да је на КиМ у тој години било 94 хиљада Срба, а што је 21,4% од укупног броја становника. Интересантно је да је било 50 хиљада више лица којима је био матерњи језик српски у односу на број православних, а што указује на изузетно интензиван процес албанизације муслиманског становништва српског језика и порекла који се одвијао и тада, а приводи се крају (остало је још 27.533 Бошњака, што је ипак више од 25.532 Срба, али само 1,6% од укупне популације).

Процес колонизације српског становништва на КиМ током међуратног периода, уз албанско исељавање у Турску и Албанију, утицали су да се удео православног у укупном становништву КиМ  повећа на 28,5% у 1931 години.

Протеривање готово свих Срба са КиМ у време Другог светског рата утицало је да се знатан број њих не врати у ову српску покрајину, док је дошло до досељавања нових Албанаца из Енвер-Хоџине Албаније. У 1948 години било је 733 хиљада становника, у томе 498 хиљада Албанаца и 176 хиљада Срба (однос 68% према 24,1%). Број Албанаца је повећан за преко 125% у само 27 година (1921-1948), док је број Срба, уз прилив колониста, повећан за 88%.

У периоду од 1948 до 1961 године број Албанаца повећан је на 647 хиљада, а Срба на 227 хиљада, а удео у укупном број смањили су и једни и други: први на 67,1%, а други на 23,5%, што је незнатан пад у односу на 1948 годину.

У периоду од 1961 до 1981 године (не рачунајући операцију Племенити анђео) догодила се највећа релативна промена у националној структури становника на КиМ: број Албанаца повећан је за 89,7% (на 1.227 хиљада), Срба је смањен за 7,6% (на 210 хиљада), те је удео Албанаца повећан за 10,3 процентна поена (на 77,4%), а Срба смањен за истих 10,3 поена (на 13,2%). Исељавање Срба са КиМ почело је да поприма велике размере крајем 60-тих година 20-ог века, те би и без НАТО милосрђа довело до сличних резултата, само не баш оваквом брзином и ефикасношћу.

Подаци по насељима 1961-1981

Следе основне информације о уделу Срба по насељима у време пописа из 1961, 1971 и 1981 године, које су и биле основни циљ овог текста.

У анализи смо користили 1.445 насеља. У овом периоду релативно мали број насеља је променио статус, укидањем или припајањем другим насељима (пет до десет), те су приложени резултати високо поуздани.

У 1961 години Срби и Црногорци су живели у 1.089 насеља на КиМ, при чему су били апсолутна већина у 393 насеља (27% укупног броја насеља), а у 148 насеља су само они живели, што је више од 10% од укупног броја насеља. Албанци су имали апсолутну већину у 992 насеља, док у 59 насеља ова два народа нису имали апсолутну већину, или је неки трећи народ то имао (Горанци, Хрвати, Муслимани…).

У 1971 години Срби и Црногорци су живели у 883 насеља, што значи да су напустили или изумрли у 206 насеља у међу пописном периоду. Апсолутну већину су имали у 325 насеља, што значи да су је изгубили у 68 насеља у овом периоду. Албанци су живели у 1.246 насеља приликом пописа, а били су у апсолутној већини у 1063 насеља (више за 71 у односу на 1961 годину).

Приликом пописа из 1981. године појавило се 16 насеља која нису постојала приликом пописа 1961. и 1971. године, у чему су неки засеоци проглађени за села попут Кијеваца, Клечака, Леденика, Штуоца и Заграђа (К.Митровица) Кошутице (Лепосавић) и Липовице (Липљан), а у којима су живели само Срби (1 Албанац у Кошутици).

У 1981. години Срби су живели у 841 насељу, што значи да су напустили 42 насеља. Апсолутну већини имали су у 302 насеља, те су у односу на попис из 1971 године смањили већину у само 23 насеља. Албанци су живели у  1243 насеља (3 мање него у 1971), а били су апсолутна већина у 1.082 насеља (19 више него у 1971 години).

У 1981. години било је довољно 24 насеља да се објасни половина од укупног броја Срба на КиМ. Највише их је живело у Приштини (21.067), Пећи (10.886), К.Митровици (10.426), Призрену (8.179), Косову Пољу (6.619), Гњилану (5.787), Урошевцу (5.464), Ђаковици (3.294) и у Обилићу (3.294).

Уз претпоставку о 35 хиљада Срба на северу КиМ долазимо до укупно 60 хиљада лица српске националности у овој покрајини што је за 134 хиљаде мање него 1991 године. Урачунамо ли овде и демографски пад који би се догодио као и у грешном делу Србије долазимо до 120 хиљада протераних Срба и Црногораца, не рачунајући друге народе.

Подаци пописа становника КиМ из 2011. године нису на нивоу насеља већ општина. На основу броја насеља на Северу Косова, правилније речено у Ибарском Колашину и Ибарској Клисури, може се претпоставити да су Срби остали већина у још око 150 насеља на КиМ, док су изумрли, протерани или избегли из више од 600 насеља.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>