Home » 0 Miroslav Zdravković, 2 Bugarska, 2 Slovenija, 3 Industrija » Srbija i Bugarska: industrijske bliznakinje

Srbija i Bugarska: industrijske bliznakinje

Када се анализирају подаци из Еуростатове базе података за производњу прерађивачке индустрије, у периоду од 2000 до 2018 највећи степен подударања динамике индекси прерађивачке индустрије у Србији имају са индексима Словеније (коефицијент корелације 0,778). То је лако и логично објашњиво сељењем делова процеса производње или потпуним измештањем производње из Словеније у Србију.

Уколико посматрамо само период од 2008 до 2018 Бугарска избија на прво место (0,903) испред Словеније (0,897). Ваља истаћи да се и корелација са ЕУ повећава са скраћивањем периода посматрања (са 0,811 на 0,827), што је такође логичка последица извозне и индустријске гравитације Србије ка ЕУ.

Е сад, остаје питање, на које треба одговорити додатним истраживањем, да ли је ово подударање динамике са Бугарском последица сличности индустријских структура или извозне преоријентације ка Турској, Русији и другим удаљеним тржиштима?

Пре него што одговоримо на ову дилему ваља констатовати и основне чињенице које не иду у корист производњи у Србији. У односу на прво тромесечје 2001 (током 2000. у Србији се производња нагло опорављала од пада у 1999. услед бомбардовања) у Бугарској је прерађивачка индустрија удвостручила производњу, у Словенији је повећана за 52,3% а у Србији за само 22,2%. У односу на прво тромесечје 2008 (највиши ниво пред светску кризу) Словенија је повећала производњу за 12,8%, Бугарска је смањила за 0,1% а Србија за 0,8%.

Поређење структуре додате вредности у прерађивачкој индустрији потврђује претпоставку о сличним индустријским структурама Србије и Бугарске: коефицијент корелације износи 0,76 док је корелација структуре додате вредности у Србији и Словенији само 0,143.

И тако стижемо до извозне оријентације.

И спољнотрговински подаци указују на већу сличност извозне оријентације Србије са Бугарском у односу на Словенију: ван ЕУ Словенија извози само 24,4% од укупне вредности, Бугарска 34,6% а Србија 33,9%. За Словенију је то логично јер је као изузетно мала земља високо зависна од извоза у Аустрију, Италију и у Немачку.

Поглед у податке за друге земље може нам делом објаснити подударање динамике индекса, а делом нас упутити у могућности за даљи пораст извоза. На пример, све три земље имају сличну вредност извоза у Русију што значи да је пад цена нафте и гаса деловао стагнантно на извоз и производњу од средине 2014 у све три земље. Могућности за раст извоза у Турску, на које указују бугарски подаци, и у Кину, на које указују подаци за обе земље требало би да буду путоказ за даљи раст извоза из Србије, а како би била мање зависна од стагнантне увозне тражње у ЕУ.

Поређење знатно већих вредности извоза од додате вредности у прерађивачкој индустрији у све три земље упућује на још једну могућу интересантну анализу: колики је удео додате вредности у укупној вредности извоза код све три земље и по делатностима прерађивачке индустрије?. За одговор на ово питање требало би да знамо уделе пласмана на локалном тржишту и у извозу по делатностима. Одговор на ово питање објаснио би нам зашто, на пример, имамо висок раст вредности извоза, висок раст индекса производње, али мали раст додате вредности у одређеној делатности или у прерађивачкој индустрији укупно. То је последица малог удела додате вредности у вредности производње, а обратно важи код делатности са малим растом извоза и производње, али великим додате вредности.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>