Србија и Енглеска биће земља профитерска, други део

22.12.2020.

Евростат: нестаје традиција производње медењака

Чланице ЕУ су произвеле око 193 хиљаде тона медењака у 2019. вредних око 504 милиона евра. У односу на 2009. производња медењака је смањена за 17% у тонама (линк).

У Србији је производња медењака смањена са 4.736 тона у 2011. на 2.037 у 2014. да би се опоравила до 2.675 тона у 2019. Осам чланица ЕУ, укључујући и нама суседне Бугарску и Румунију, пријавило је већу производњу медењака, док је Србија имала већу од 9 чланица, укључујући Француску, Аустрију и Шпанију.

У односу на УК, имали смо мању производњу само за 3,5%. По становнику смо имали већу производњу од УК 9,2 пута, ми 384 а они 42 грама, зато што су у УК имали ђаволских 66,6 милиона становника, а у Србији без КиМ непуних 7 милиона.

15.12.2020.

Ове године сам, 18.5. имао текст са овим насловом.

Од тада је било пуно сличних показатеља, али пошто сам лењ и површан, мрзи ме да прикупљам где сам све пронашао сличности од тада, сем последњег:

На то ћу додати следећу подударност и овај текст ће да расте у складу са радошћу коју ми изазива ова наша сличност са УК. Кад помислим само да Енглеска уз Русију није у ЕУ, и да смо ми ту у групи са Швајцарском, Исландом и Норвешком, схватим да се налазимо у најбољем друштву и на правом месту које и заслужујемо.

Евростат је објавио саопштење (линк) о уделу лица са ниским зарадама, дефинисаним као мањим од 33% од просечне у земљи. Већи удео имају жене од мушкараца, највећи млађи од 30 година и они са ниским образовањем, највише у делатностима пружања услуга смештаја и исхране и административним и помоћним услугама.

У Србији је удео запослених са ниским зарадама смањен са 21,26% у 2014. на 16,98% у 2018. и најсличнији је уделу у УК (16,52%). И у Енглеској је, као и у Србији, смањен удео ниских зарада у односу на 2014., али мало мање: за 4,3 процентна поена док је у Србији смањен за 5,1пп.

Евростат

И тако, увек неку милину осетим кад видим да смо исти као Енглези. Још када би умели да се понашамо као Енглези, где би нам био крај?

Да би се понашали као они, недостају нам демократска традиција и аристократија, али то су ситнице које нису вредне спомена.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *