Home » 0 Miroslav Zdravković, Strane direktne investicije » Srbija u bilateralnim tokovima stranih direktnih investicija, 2016

Srbija u bilateralnim tokovima stranih direktnih investicija, 2016

Све државе, па и Србија, развијају своје односе са другим државама кроз више различитих двосмерних токова: дипломатских, економских, безбедносних, културних, спортских и других. Међу економским токовима најважнији су размена робом и услугама, директна улагања и кретања радне снаге. У овом последњем смо у огромном суфициту са најразвијенијим земљама света, али то нам овде није тема. Овде се бавимо релативно занемареном анализом двосмерних токова страних директних инвестиција. Уобичајено је да се говори о приливу инвестиција у Србију, али се мало пажње придаје инвестицијама из Србије.

Србија има тачно десет пута већи прилив од одлива директних инвестиција, закључно са 2016. годином.  То је нормална последица глади за страним капиталом, при његовој домаћој оскудности, а након економског и инфраструктурног разарања Србије, током деведесетих година прошлог века, посебно 1999. године.  Треба очекивати да ће се овај однос 10:1 постепено смањивати како домаћа предузећа буду финансијски јачала и имала потребу да рашире своје пословање ван Србије.

У приложеној табели, испод текста, рангирана је сарадња Србије са другим земљама, а према укупној вредности директних улагања, у Србију и из Србије у сваку појединачну земљу.

Пре неколико коментара о појединим токовима треба скренути пажњу на улагања из Кипра, Луксембурга  и Холандије. Овде се у подацима налазе и „наши“ страни улагачи, па је вероватно, по њиховом одбитку, однос прилива према одливу нешто мањи, око 8 до 8,5 према један.

Међу највећим вредностима директних улагања Србија има већи одлив од прилива само у Црну Гору (незнатно) и у Босну и Херцеговину. Приватизацијом Телекома у Србији смањио би се однос пет пута већих улагања из Србије у Босну и Херцеговину, уколико би уопште више и постојао.

Србија има још већа улагања у Албанију (43 одлив према 2 милиона прилива), и у неколико земаља где су она мања од 10 милиона долара (Ангола, Гана, Сијера Леоне, Украјина, Либија, Конго и Нигерија.

Најдрастичнија разлика између прилива и одлива директних инвестиција постоји код Луксембурга (524:1), затим Француске (323:1), Аустрије (200:1) и Холандије (129:1).

Од непоменутих суседних земаља најнеповољнији однос је са Мађарском (15,3:1) и Хрватском (14,4:1), док је знатно повољнији са Румунијом (3,5:1), Бугарском (2,5:1) и БЈР Македонијом (1,3:1).

Укупни подаци са токове директних инвестиција са земљама са којима се Србија граничи су релативно повољни: 1.826 милиона долара одлива и 2.207 милиона прилива. Када из ових података искључимо Хрватску, где постоји прилична одбојност према свему што је „Србијанско“, онда су подаци у корист Србије: 1.769 милиона одлива и 1.386 милиона прилива директних улагања.

Ови подаци упућују на рану фазу интернационализације локалних предузећа. Након улагања у блиско окружење како се компаније развијају почињу да улажу и у удаљеније земље, а овај неповољни однос између прилива и одлива почиње полако да се смањује.

Стране директне инвестиције немају само профитни мотив, изражен кроз очекивану профитну стопу на уложени капитал. Има ту још и неких других мотива, попут освајања што већег тржишног удела, и освајања уопште. Али, уколико се освајање чини без профита, у стагнантном региону, може да дође и до финансијске пропасти, попут Конзума. Подаци за ово предузеће, када се његова консолидација приведе крају утицаће на велики пад улагања Хрватске у Србију и пораст улагања из других земаља, а у зависности од заинтересовaних инвеститора.

Интересантно је да је одлив инвестиција у Турску износио 14 милиона долара, а прилив из ове земље 20 милиона. Ово због чињенице да је из Србије одлив уопште постојао и да несразмера у токовима није велика.

Интересантно може бити шта још из ове табеле, само ако се поседује знатижеља и имају каква знања о позадини ових цифара.

Investment in: Outward Direct Investment Positions Investment from: Inward Direct Investment Positions Ukupno Odnos priliva prema odlivu
World 3.031 World 30.294 33.326 10,0
Netherlands 47 Netherlands 6.024 6.071 128,8
Austria 18 Austria 3.525 3.543 200,2
Cyprus 79 Cyprus 2.488 2.567 31,4
Slovenia 389 Slovenia 1.760 2.149 4,5
Germany 26 Germany 1.878 1.903 73,4
Russian Federation 157 Russian Federation 1.428 1.585 9,1
Switzerland 65 Switzerland 1.485 1.550 22,8
Italy 21 Italy 1.441 1.462 67,8
Montenegro 676 Montenegro 653 1.330 1,0
Luxembourg 2 Luxembourg 1.284 1.286 524,4
Greece 14 Greece 1.212 1.226 88,3
France 4 France 1.197 1.201 322,8
Bosnia and Herzegovina 823 Bosnia and Herzegovina 182 1.005 0,2
United Kingdom 93 United Kingdom 836 929 9,0
Croatia 57 Croatia 821 878 14,4
Denmark 0 Denmark 519 519
Hungary 30 Hungary 453 483 15,3
Not Specified (including Confidential) 36 Not Specified (including Confidential) 372 407 10,4
Bulgaria 101 Bulgaria 249 350 2,5
United States 31 United States 266 297 8,6
Romania 65 Romania 223 288 3,4
Virgin Islands, British 18 Virgin Islands, British 175 193 9,8
Liechtenstein 64 Liechtenstein 115 179 1,8
Canada Canada 154 154
China, P.R.: Hong Kong 6 China, P.R.: Hong Kong 144 150 22,7
Macedonia, FYR 60 Macedonia, FYR 77 137 1,3
Sweden 0 Sweden 135 135
United Arab Emirates 0 United Arab Emirates 130 130
Belgium 1 Belgium 109 110 75,4
Ireland 31 Ireland 76 107 2,4
Slovak Republic 0 Slovak Republic 96 96
Israel Israel 87 87
Poland 0 Poland 75 75
Spain 2 Spain 74 75 45,7
China, P.R.: Mainland 2 China, P.R.: Mainland 60 62 36,9
Latvia 0 Latvia 54 54
Czech Republic 4 Czech Republic 47 52 10,6
Cayman Islands Cayman Islands 48 48
Albania 43 Albania 2 44 0,0
Finland 0 Finland 38 38
Turkey 14 Turkey 20 34 1,4
Belize 1 Belize 33 33 58,0
Venezuela, República Bolivariana de Venezuela, República Bolivariana de 29 29
St. Vincent and the Grenadines St. Vincent and the Grenadines 28 28
Panama 7 Panama 17 24 2,3
Australia Australia 22 22
Korea, Republic of Korea, Republic of 19 19
Malaysia Malaysia 16 16
Norway 0 Norway 15 15
Malta 0 Malta 15 15
Angola 10 Angola 10 0,0
Ghana 9 Ghana 9 0,0

Izvor: IMF, baza podataka

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>