Home » 0 Miroslav Zdravković » Srpske stranputice i mogući putevi

Srpske stranputice i mogući putevi

19 Komentara na Srpske stranputice i mogući putevi

  1. Ako bi neko pozeleo da se pridrzava ovih predloga iz “Kako bi trebalo” sa velikom verovatnocom bi odveo Srbiju u nove sankcije a nije iskljucena ni blaza vojna intrvencija..
    Da bi Srbija napravila zaokret ona bi morala da promeni drustveno -politicko uredjenje i trebalo bi da je najlakse to uraditi pod plastom monarhije ali na zalost i tu smo tanki da ne mozemo biti tanji… Prelazak na monarhiju mogao bi politiku i ekonomiju Srbije da uzljebi u pozeljnu srednje-sigurnu poziciju na ovim prostorima ali to se za mog vakta nece desiti.. Sve ostalo je utopija…

  2. Dobro je sto je prilozena neka vrsta plana. Dobro bi bilo da i svaki ekonomista prilozi svoj manifest u nekoliko tacaka. I da onda postoji debata.

    Mozda bi format mogao da bude drugaciji na primer. Ciljevi, strategija, ogranicenja, potencijal, oblasti reforme , ko su nosioci promena, ko placa promene, koliko kostaju, sta ce doneti na odredjeni rok, odrzivost itd.

    Problem je sto svako moze da napise par populistickih stavki, kako treba i kako ne treba i da uvek bude u pravu. Dinkic je veoma dobar u tome.

    Poljoprivreda moze da bude razna sa malom i velikom dodatom vrednoscu, odrziva i neodrziva.
    Industrija moze da bude korisna i potpuno destruktivna po ekonomiju i narod.
    Veliki trgovinski lanci mogu biti veliki strani uvoznici, mogu biti i veliki domaci, recimo domaca kopija LIDL-a i Metroa, koja bi ostavila dodatu vrednost u zemlji. Lokalne radnje su pitanje za opstine i zajednice a ne za ekonomski plan..

    Ne vidim nista o drzavnom aparatu, obrazovanju, dijaspori i o demografiji. Bez promene u ove cetiri stavke nema buducnosti niti ekonomije.

  3. Ideje, predlozi, programi, javne rasprave, debate i sl., bile bi uspešne samo u slučaju da rešenja učesnika i njihova saglasnost o budućim delovanjima ne podležu političkim pritiscima. Pod pretpostavkom da zanemarimo unutrašnji, spoljašnji uticaj je daleko moćniji, pa samim tim i eventualne krupne promene u strategiji razvoja imale bi za posledicu nesalgedive gubitke na našu privredu, pre svega sa ekonomskog stanovišta, vojna intervencija je manje realna.
    Tako da, imajući u vidu sve godine unazad, možda i ta promena društveno-političkog uređenja ne bi bila loša opcija. Na taj način bi verovatno nekako i uspeli da učinimo neke strukturne promene, a koje bi bile u korist nase zemlje a ne, kao do sada, isključivo u interesu inostranih.

  4. Stvari su mnogo prozaicnije, nego sto vecina misli. Nisu u vladajucoj kasti samo budale, pa da ne znaju sta valja raditi, rec je o prostoj cinjenici da je ovo jedini nacin da oni budu glavni faktor u zemlji, u svakoj drugoj varijanti politicari bi imali drasticno manji znacaj, a oni sve mogu dozvoliti, ali to ne.
    Srbija nema ekonomskih problema, Srbija ima iskljucivo politicki problem, a svi ostali problemi su posledica. Zato se moze krenuti napred jedino uklanjanjem glavne prepreke. Dok se ne razvlasti oligarhija od ove zemlje nema nista. I najvaznije – oni sami sebe nece razvlastiti.

    • Mile elite su se u istoriji razvlascivale samo na jedan nacin REVOLUCIJOM. Nema primera da su izbori negde doneli sustinske promene.

      I nisu samo politicari elita, uvek se radi o trijumviratu: politicari, krupni kapital, popovi. Vidis da i Vucic danas ucestvuje u radu sinoda.

      Nije tesko uvideti ko je kriv za stanje, nije tesko izvesti revoluciju i unistiti krivce, pitanje je kakvo drustvo graditi posle toga.

      • Miso, pazljivije prati moju terminologiju. Uvek, namerno, koristim termine oligarhija, vladajuca kasta i slicno, upravo sto je u pitanju siri sloj ljudi, koji zajedno drze monopol na zivot u Srbiji. A i ne slazem se da je lako izvesti revoluciju iliti ustanak. Da bi tako nesto bilo izvodljivo mora postojati grupa ljudi koju imaju zajednicki cilj, zajednicke poglede na svet i spremnost za akciju. Srbija je daleko od toga.

        • Naravno, ja samo tvrdim da cilj ne moze biti rusenje sadasnjeg sistema, mora postojati ideja sta hocemo, a onda cemo lako srusiti sadasnji rezim.
          Anarhija je na kraju gora i od najlosijeg sistema. Tek kad narod u Srbiji shvati sta zeli imaces promene i revoluciju uopste nije tesko dici kad imas cilj.

          • Miso, od 88-89 narod ne zna sta hoce, punih 25 godina. Prodje nam ceo zivot dok se narod smisli…

            • Gosn. Mile, pomesali su nas, kao da ste vi moj alter-ego

              http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=05&dd=31&nav_id=718820

              • Zbog ovakvih novinara Srbija nikako da vidi svetlost na kraju tunela…Copy paste i stranica popunjena a sve ostalo nije vazno…
                A tek Mile i njegove revolucionarne ideje…marze Mile, marze.. kakve takse i bakraci.Cepaju kao Katalinski.Pogledaj uvozne deklaracije i sve ce ti biti jasno…

                • Darko, kakve bre crne marze. Necu da polemisem sa tobom. Misli sta god hoces. I usput se raspitaj koliko Kvalitet iz Nisa naplati mesecno para za udaranje pecata.

                • A da ne komentarisem odsustvo elementarne logike. Zasto se masovno zatvaraju firme po Srbiji koje trguju elektronikom, kad je to tako unosan posao? Uostalom, u svakom vecem gradu u Srbiji ima deset puta vise bankarskih poslovnica nego trgovina tehnickom robom, sto jasno govori gde se stvara profit.

              • Zdravkovicu, svaka je reklama dobra, cak i negativna…

            • Mile, ti i ja ne moze4mo da se dogovorimo kakvu drzavu zelimo, a ne ceo narod. Uostalom mi (Srbija) se nista vise i ne pita, icicemo tamo gde i svi.

              • Naravno da ne mozemo da se dogovorimo. Ja zivim u zemlji o kojoj komentarisem, a ti iz inostranstva citas sajtove i komentarises. Kao da ja sad krenem sa komentarima o Rusiji, citajuci nekoliko njihovih sajtova…

  5. Kino-oko je put za resenje mnogih problema, gde nema debate i jasnih stavova onih koji ucestvuju, i gde nema javnosti koja to ocenjuje, postoji samo zabokrecina i prostor za populizam i prevare. Mi ni dan danas ne zanamo koja je Daciceva politika o Kosovu, ekonomska politika, politika borbe protiv kriminala. To nikog ne interesuje a stopa ubistava u Beogradu ce se ove godine povecati 100%, a u Zagrebu je stopa ubistava konstantno 2.5x manja…

  6. Ja bih u spisak, kako ne treba, stavio i sadašnji zakon o radu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>