Home » 0 Miroslav Zdravković » Struktura ishrane u izabranim zemljama, dnevni unos kalorija

Struktura ishrane u izabranim zemljama, dnevni unos kalorija

Priloženi podaci se odnose na ishranu u 2009. godini. Srpski podaci uključuju i ishranu na KiM što može da utiče na ukupne rezultate, ali ne u značajnoj meri.

Sa prosečnim unosom 2.823 kalorije dnevno prosečan stanovnik Srbije unosi baš prosečnu svetski obračunatu količinu hranljivih sastojaka. Tik uz njega je građanin Crne Gore (2.887 kalorija), pa Makedonije (2.957), BiH (3.070), Hrvatske (3.130),
Slovenije (3.275) i tako sve više ka 3,5 do 3,6 hiljada kalorija koliko unose građani SAD, Grčke, Turske, Francuske, Nemačke, Italije, Rumunije.

U skladu sa unetom hranom razlikuje se struktura kalorija. Na primer, Turci unesu gotovo identičnu vrednost kalorija kao Amerikanci (3.666 prema 3.688 kalorija), ali im skoro polovina potiče od žitarica (1.748 prema 827 u SAD), ali odgovor na
pitanje ko se kvalitetnije hrani mogu da daju nutricionisti i medicinska istraživanja.

Isto tako, podprosečan unos kalorija ne mora da bude posledica siromaštva i neuhranjenosti, već i dejstva drugih faktora, poput klimatskih uslova, kulture, navika… Primer je manja hranljivost prosečno unetih namirnica u Japanu (2.723 kalorija) u odnosu na Srbiju (2.823 kalorije).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>