Угоститељска развијеност СФРЈ по општинама у 1980. години

У угоститељству удео Хрватске у народном дохотку СФРЈ износио је 40%, а код 50 општина са највећим дохотком њих 25 су биле из Хрватске.

Београд је био на првом месту испред Загреба, Дубровника и Љубљане, а Пореч је био на петом месту испред Сарајева.

Од главних градова Скопље је било на 12. месту а Титоград на 33.

Ове податке би било интересантно упоредити са садашњим бројем ноћења туриста, где су Ровињ на првом, Дубровник на другом а Београд на трећем месту, а међу првих десет налазе се још Пореч, Сплит, Умаг, Медулин, Загреб, Љубљана и Будва. Након више од 40 година обновили су се односи величина као и тада, при чему је дошло до благог релативног пада БиХ, С. Македоније и Србије.

Подаци о релативној развијености указују на значај (малих) туристичких центара у Хрватској, Словенији и Црној Гори. Међу првих 50 налази се 29 из Хрватске, 12 из Словеније, 6 из Црне Горе, Чајетина и Врњачка Бања из Србије и Власеница из БиХ. Сокобања је била на 53. месту, Београд на 56. па су исти туристички центри из Србије били на врху листе тада као и данас.

Од главних градова Љубљана је била на 31. месту, Загреб на 45, Београд на 56, Сарајево на 65, Титоград на 99. и Скопље на 188.