Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У ЕУ, на крају 2022, са свим врстама дозвола за боравак било је 1.446,6 хиљада Украјинаца и 816 хиљада Руса. Пошто су обе државе вишенационалне, правилније би било користити израз „становника“, али због лакоће писања остаћемо при великом слову за нације.
У односу на 2013. годину, број Украјинаца у ЕУ, са дозволама за боравак, повећан је за 72,6%, док је Руса повећан за 33,9%.
У 2022. години дошло је до повећања броја Руса за 84.940 (највише у Немачкој за 52.380), док је Украјинаца смањен за 124.661 (у Пољској је смањен за 200.868). Пад броја Украјинаца је последица промене њиховог статуса, од запослених и студената ка заштићеним избеглицама из ратом угрожене територије.
Из приложених података може се видети да су Украјинци били много више сконцентрисани од Руса, па иако је ових других било знатно мање, у 15 чланица ЕУ било је више Руса од Украјинаца.
Број Руса је повећан у 2022, али је њихов број смањен у Пољској, Чешкој, Естонији, Летонији и Белгији, у земљама где је русофобија била најизраженија. Вероватно је тај процес настављен у већем броју земаља у 2023, као и што је могуће да је смањен број укупно издатих дозвола Русима.
У извештавањима о рату у Украјини (мада је нападима на територију Русије то постао руско-украјински рат) у последње време се често спомиње недостатак војника код Украјинаца и потреба да се мобилизацијом повећа њихов број.
У развијеним земљама Запада почиње да се јавно говори о присилном враћању у Украјину мушкараца способних за борбу.
У приложеној другој табели изнети су подаци о укупном броју мушкараца и мушкараца старости 18-65 година (војно способних) као и њихови удели у укупном броју лица која су корисници привремене заштите.
Од укупно 783 хиљада (претпоставка за Мађарску шест хиљада) радно способних мушкараца њих 30,8% налази се у Немачкој, 15,6% у Пољској и 12,5% у Чешкој, у збиру 58,9% у ове три чланице уније.
Највећи удео мушкарци имају у укупном броју у Румунији (43,7%) и у Шведској (42,4%), а најмањи у Италији (28,1%) и Француској (29%).
Највећи удео мушкараца у радном добу у укупном броју мушкараца имају Украјинци у Француској (86,1%), Чешкој (63,7%) и Шведској (63,6%) а најмањи у Италији (31,2%) и Пољској (34,8%). У првим је, претпостављамо, више неожењених мушкараца, а у другима деце без очева у близини.
У односу на јануар 2023, повећан је број лица са корисника заштите за 384.220 што је тачно +10,0%. Највише је повећан у Немачкој (+258.430), док је смањен у Чешкој (-59.455) и Пољској (-22,395).
Број жена повећан је за 5,8% док је мушкараца повећан за 17,8%. У томе мушкараца од 18 до 34 година за 37,1% а од 35 до 64 година за 31,3%.