Home » 0 Miroslav Zdravković » Umesto “mora da bude gore, da bi bilo bolje“ trebalo bi primeniti „mora da bude malo bolje, da bi bilo mnogo bolje“

Umesto “mora da bude gore, da bi bilo bolje“ trebalo bi primeniti „mora da bude malo bolje, da bi bilo mnogo bolje“

Na primer, može da ispadne za 10% gore, a onda bude za 5% bolje. Nakon pogoršanja za 10% nastupi olakšanje jer nije više od  toga, a čak se dobije i poboljšanje za 5%. A da se pri tome, u olakšanju što nije još gore, gubi iz vida da ako ništa nije bilo gore, da bi bilo bolje, i dalje bi bilo za 5% bolje nego nakoš što je bilo gore da bi bilo bolje. Isto tako, može se postaviti pitanje: kome će i za koliko biti gore, i kome će i za koliko biti bolje?

Prvu parolu slušamo već 13 godina. Od liberalizacije spoljne trgovine, ukidanja SDK-ZOP-a, svih silnih reformi, a sve sa sugestijom da su za naše dobro, koje eto, će da dođe samo da se strpimo. Meni je to skoro trećina života, nekom je manji, nekom veći deo, i nikako da vidim da je to opšte dobro došlo, pa i sad mogu samo da gledam u nizbrdicu, a ne znajući da li se na njenom kraju nalazi nekakva provalija, pa ko preživi spuštanje, pad nakon toga neće sigurno.

Tako se i sada, možda nikada jače i sigurnije, sprema niz mera koje su „za naše dobro“, i od kojih ćemo videti samo očigledne
koristi, samo ako se strpimo.

A šta ćemo dobiti u 2014 godini, sa najavljenim merama?

Povećavanje stope PDV-a sa 8% na 10% uticaće na porast javnih prihoda i na pad standarda građana, uz novi sistemski šok za privredu, poput prošlogodišnjeg povećavanja gornje stope PDV-a, što će oboriti nivo ekonomske aktivnosti. Očekivani veći poreski prihod od donje stope biće umanjen za manji promet osiromašenih građana.

Očekivani efekat povećanog prihoda od oporezivanja većih zarada u javnom sektoru uticaće na pad ukupnog prometa, što će značiti smanjivanje poreskih prihoda od PDV-a i akciza.

Obe mere će uticati na smanjivanje broja (registrovano) zaposlenih lica, pa će gore biti i oporezovanima, svima koji kupuju osnovne životne namirnice, i onima koji će u privatnom sektoru ostati bez posla. A onda će dodatno biti otpušteni oni u javnom sektoru, kojima se ne zna broj, a gde bi valjalo dodatno otpustiti još 50, 100 ili 150 hiljada. Sve za njihovo i naše dobro, naravno.

I kao i ove godine, naći ćemo se u istom problemu i u prvoj polovini 2014 godine: podbaciće poreski prihodi usled izazvane recesije, a što će uticati na mnogo veći deficit od očekivanog. Nadam se da nisam u pravu.

Može li da nam bude „malo bolje, da bi nam bilo mnogo bolje“?

Lako se statistički može dokazati da nam javni sektor nije prevelik. Naprotiv, upoređivanjem sa drugim zemljama u Evropi udela zaposlenih u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju, lako se može doći do podatka da ih imamo najmanje, ili smo među zemljama sa najmanje zaposlenih. Ključni problem je da imamo premali privatan sektor u zoni pravnih lica, pošto u preduzetničkom sektoru imamo odličan pokazatelj koji se polako gubi. Da bi došlo do rasta broja zaposlenih u privatnom sektoru neophodna je pravna i sistemska izvesnost, a ne da se svake godine menjaju poreske stope i njihovi izvori. Iz ovog ugla posmatranja nije potrebno ništa menjati i treba sačekati da se potvrdi da, nakon ogromnog pada broja zaposlenih do prošle godine, i stagnacije broja od sredine prošle godine do danas, je počeo trend blagog oporavka ukupnog broja zaposlenih.

Rast broja zaposlenih lica uticao bi na rast poreskih prihoda, kako od poreza na zarade i uplaćene doprinose, tako i usled većeg
prometa i prikupljenih akciza i PDV-a.

Smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru, a uprkos podacima da je on u Srbiji jedan od relativno najmanjih u Evropi, nije
sporno, ali ono ne bi trebalo da bude predmet propagandnih akcija podele naroda i stvaranja mržnji između zaposlenih u javnom i privatnom sektoru. Naprotiv, trebalo bi da postoji jasan i obavezujući plan smanjivanja ukupnog broja zaposlenih za 1% ili 2% svake godine, u skladu sa demografskim padom ukupnog broja stanovnika.

Da bi bilo „malo bolje“ potrebno je afirmativno ispratiti šta sve u Srbiji ide na bolje, ili ima potencijal da krene na bolje. A onda se možemo nadati da će biti bolje, i mnogo bolje.

Ovako, ostaje mi gorka misao u glavi, kao mantra, „ako je nečija namera da uništi Srbiju, bolje mere nije mogao da smisli“.

Da pišem kako bi mogao da deficit budžeta bude manji od onog koji će biti predložen, ili o merama koje bi smanjile deficit, je bespredmetno. Kao bata Milašin, mogu, i moći ću, samo da konstantujem.

A koliko će “budućnosti dece” biti ugroženo otpuštanjima u privatnom i javnom sektoru, i koliko budućnosti uopšte neće ni nastupiti, takođe ćemo nekako utvrditi i konstatovati.

 

20 Komentara na Umesto “mora da bude gore, da bi bilo bolje“ trebalo bi primeniti „mora da bude malo bolje, da bi bilo mnogo bolje“

  1. Nije moguce povecati privatni sektor “u zoni pravnih lica” kada u Srbiji svi mrze “privatnike”. Svi. Mrze privatnike vise nego politicare. Ko je lud da bude privatnik? Kome treba da ga mrze radnici, poreska policija, trzisna inspekcija, politicari, ekonomisti, pravnici, advokati, sudije… Kome treba da ga svi tretiraju kao primitivca i stoku koja jedino treba da sluzi da se od njega uzme sto vise poreza? Opste je misljenje da u privatnike idu oni koji nisu ucili dovoljno skole. Ne znam sta ovi uceni cekaju, zasto ne uzmu stvar u svoje ruke, ne pokrenu biznise i ne pokazu svima kako se radi i stvara nova vrednost? Isto vazi i za politicare. Kad sve vec znaju, kada su vec tako talentovani, neka se bace na proizvodnju, nema smisla da se proizvodnjom bave neobrazovani i nesposobni privatnici.

    • Gosn. Mile
      Prekinite sa propagandom. Došlo je vaših 5 minuta ili naših par godina zla, a na vašu veliku sreću.
      Idite na sajtove MMF-a, Svetske banke, svih poznatih domaćih ekonomista koji su 13 godina sa najdubljim novčanicima podržavali vaše mišljenje i mržnju prema sopstvenoj državi.

      • Čemu ovakve reći ? :( ((((((

      • Pogresna je rec otpustiti jer to se nece desiti.To ne sme da se desi jer je glupo i nicemu ne sluzi.
        Treba ozbiljno pripremiti ljude za presaltavanje na nove delatnosti kroz adekvatne programe.
        Ako drzava i pripremi nekakav paket kao u slucaju JAT-a to ce opet morati da prati ozbiljan plan.
        No sustina je da se treba na vreme precizno izrazavati jer to je osnovni preduslov da ljudi iz administracije shvate u kom pravcu sve to ide i da bi sami preduzeli deo svoje sudbine u ruke.

        Inace poredjenje sa drugim drzavama po nekom broju u XXI veku je malo nekoristno jer koliko juce neki dobar softver je zamenio 2-3 radna mesta. Pravo pitanje je koliko mi funkcionalnu drzavu mozemo sebi da priustimo i sta od iste zelimo..To je osnova .
        Recimo treba ukinuti mesne zajednice jer nicemu ne sluze i podici nivo ucinka zaposlenih u nekim sluzbama. Jer ako recimo u nekoj sredini MUP na jednom salteru izdaje LK,pasose i sta jos ne onda je logicno i da opstinska administracija bude tolika ili manja..
        No sve to mora da prati dobar i vrlo neselektivan program baziran na starosnoj i edukovnoj strukturi zaposlenih u administraciji .
        Inace prica o visini plata je bezvezna i takvu vrstu prizemne polemike ne treba voditi,to devastira drzavu.

        • Sta proizvodi taj sto nije otpusten, da li umesto njega mozemo da imamo dodatnu vaspitacicu u vrticu. Ili pola naucnika u institutu.
          Prekvalifikovati nekoga u okviru drzavne institucije je bacanje para, taj nece promeniti navike i ponasace se isto na novom mestu.
          Drzavni aparat treba zameniti, tj potpuno pocistiti sve i primiti studente sa najboljim prosekom. Potpuno promeniti koncept. Obezbediti managere sa novom radnom/tehnoloskom kulturom. Po mogucstvu iz inostranstva.

          Stedeti na obrazovanju je zagarantovan put u propast. Ne treba nam manje para i ucitelja – treba nam bar duplo vise, ali na novi nacin.

          Mesne zajednice nam i te kako trebaju. Ali su po pravilu uzurpirane/korumpirane. Nas narod nema obicaj da se udruzuje za neki zajednicki cilj, niti da brani zajednicko dobro od uzurpatora. Pogledajte stanje nasih gradova i sela. Srbija nije normalno mesto za zivot.

          Nije samo stvar u tome ko izdaje LK, zdravstvene, radne, knjizice, svescice, papirice i markice. Stvar je u tome da nam sve to NE TREBA, ni licne karte, ni zdravstvene, ni radne, ni papirne polise osiguranja, ni papirni novac. (za zivot u recimo Britaniji nista vam od toga ne treba) Sve to moze da bude na jednoj kartici ili vasem mobilnom telefonu. Bitno je da znate password. Ako drzava i institucija hoce nesto hoce da sazna ili dokaze papir je najnepouzdanije sredstvo.

          Vaznije od para je promena koncepta i jasni ciljevi u svemu pobrojanom.

          • Ni jedna drzava sveta nece zasnivati svoje postojanje na najnovim tehnoloskim dostignucima. Mobilni telefon je korisna sprava ali savremene drzave sveta ipak najvise izdvajaju za vojnu opremu i obuku.
            Dakle funkcionalnost drzave ( nacije na geografskom podrucju) ogleda se u drugoj vrsti odrzive funkcionalnosti.
            Drzavi funkcionalnost sluzi da kupuje izvesnu buducnost u nekom vremenskom horizontu.

            Drzava nije apriori aparat za ostvarivanje standarda stanovnistva vec administracija koja stvara moguci siguronosni ambijent za napredak i boljitak nacije. Otud kovanica “nacionalni ili drzavni interes”.

            Srpskije to znaci da se ne jede sve sto leti ,sto isuvise cesto u Srbiji rade i politicari i mediji.

            Svim srpskim politicarima fali osnovno predznanje o funkcionalnosti drzave i njenoj funkciji.

          • Pericu, ovo sto si ti napisao je klasicna demagogija. Na osnovu kog empirijskog pokazatelja si zakljucio da nam je potrebno vise ucitelja? Ovako govore svi, sa zeljom da budu pametni u drustvu i da govore ono sto svi vole da cuju. Umesto toga treba definisati zasto nam je lose skolstvo, zdravstvo, sudstvo… Ko o tome odlucuje i zasto ovako radi kako radi? Da li korupiciju u sudstvu sire ratari ili sudije? Da li korupciju u zdravstvu sire ratari ili lekari? I najvaznije, katastrofa je sto u ovoj zemlji uvek svi pisu i govore sta nam treba,na primer, treba nam sto vise profesora, jer nije pitanje sta nam treba, vec sta mozemo da platimo. Koliko ovaj narod moze da plati profesora, lekara, politicara… Da ovo drustvo nece ici napred govori i cinjenica da vise niko ne prica o pospesivanju privatnog zdravstva, niti o privatizaciji javnog sektora. To je tabu tema. U ovom nazovi programu nema nista o tome, osim nekog maglovitog obecanja…
            A sto se ovog nazovi programa tice, sve je ovo jedna obicna farsa da bi se zamaskiralo povecanje pdv-a. Po jucerasnjim izjavam svih politicara u Skupstini potpuno je jasno da ova vlast nece dirati u javni sektor i da ce nastaviti da pozajmljuje pare dok moze, a onda – zna se.

            • Oruzije moze da bude motor napredka, ali mi nismo vise u stanju da proizvedemo oruzje, niti da ga prodamo. Nece nam dozvoliti. To sto izvezemo je politicki dil.

              Specificne Niche tehnologije imaju mnogo vise trzista i manje su zahtevne u smislu ulaganja. Primer. Zasto grad, drzava, domaci preduzetnici, nisu finansirali razvoj sopstvenog Bus plus sistema. Na kraju te operacije imali bi proizvod koji odmah mogu da ponude velikom trzistu.

              @Mile
              Da je skolstvo slabo finansirano i pre svega vodjeno, vise je nego ocigledno. Imam i svoja iskustva iz prve ruke, jer poredim drzavne i privatne skole u inostranstvu sa nasim. Predskola u Uk pocinje s 4 godine, tu vec vecina nauci da cita i pise, koristi jezik. Na 20-oro dece bilo je 4 vaspitaca. Kvalitat nastavnika je dosta dobar. Infrastruktura nesto bolja, ali mnogo bolje organizavano i odrzavano. Postoji kult skole. Ljudi se sele da bi bili u catchment zoni dobre skole.

              Na drugoj strani. Retke su skole u Sr. koje nisu u potpunom raspadu, bez direktora lokalnog rezervnog politicara. Kada bi se postovao zakon, morali bi da zatvorimo 95% skola zbog neuslovnosti.
              Odeljena sa 35 djaka nisu retkost. Rad u smenama onemogucava normalan zivot i rad dece i roditelja, smanjuje potencijal.
              Dovaljan indikator su najgori rezultati na pisa i drugim testovima, u Evropi. Nas sistem ima jedinu ulogu da skloni decu sa ulice sto ne uspeva. Tuzni indikator srpskog IQ-a (necu ga pominjati) je delimicno neuspeh u formiranju dece od 3-5 godina, kada se inteligencija formira. Sistem podrzava segregaciju zato sto onemogucava nezaposlenima da posalju decu u vrtic. Itd, itd.
              Visoko skolstvo je drasticno palo, rang nasih univ. je nizi svake godine. Procvat privatnih bogus univerziteta je jos jedan problem.
              Znaci nedovoljno finansirano, i lose vodjeno i najvaznije nehumano i zatupljujuce za nasu decu.
              Zemlja u nasoj situaciji mora da ima ucesce obrazovanja u GDP-u bar 10% ako ni zbog cega drugog, onda jer nam je osnovna grana privrede izvoz ljudi.

              • Izvinite g.Periću, a odakle vam to da je IQ srpskog đaka nizak,i kakve to veze ima sa školstvom

              • Pericu, u potpunoj ste zabludi kada je nase skolstvo u pitanju. Nase skolstvo ima puno problema, ali ona uopste nisu iz korpusa problema koje ste vi u komentaru nabrojali. Nase skolstvo je takodje zrtva decenijskih zabluda, ali uopste nije tacno da su sklole u raspadu, kako tvrdite, naprotiv, imamo odlicnih skola, iz kojih izlaze izrazito dobra i obrazovana deca. Deca koja nemaju razloga da se postide takmicenja sa bilo kim u svetu. Problemi u skolstvu izviru iz opste drustvene situacije i sasvim su druge prirode. Uopste nije tacno da je skolstvo slabo finansirano, mogu da vam iznesem hiljade i bukvalno hiljade primera da je poslednjih desetak godina ogroman novac ulozen u skole. Previse pausalno posmatrate stvari. Moja priroda posla je takva da pratim rad skola u svojoj okolini i mogu vam reci da ste u ozbiljnoj zabludi. Verovatno ne zivite u Srbiji, pa citate sta sve razni neodgovorni novinari pisu. Kao sto rekoh, skolstvo u Srbiji pati od boljki koje pogadjaju celokupno srpsko drustvo i vrlo bi se lako sve sredilo, da se hoce srediti centralni problemi drustva.

  2. Pogresno je ocenjivati drzavnu birokratiju samo brojem zaposlenih i uporedjivanjem sa drugim drzavama.
    Treba oceniti rad birokratije, dali njen rad olaksava zivot narodu i privredi ili ga otezava.

    • Što je birokratija brojnija, to je njen rad komplikovaniji, i život sa takvom kakva je teži.To je zakonomernost, kako u Srbiji, tako i u Americi ili Rusiji.Birokratija ima poterbu da se samoodržava umnožavanjem i usložnjavanjem poslova kojim se ne-bavi.

  3. Ako radno mesto u drzavnoj reziji kosta 9000e godisnje, sa produktivnoscu i kvalitetom kakvi su. Onda ima smisla otpustiti trecinu i za tri puta po 3000e, kreditirati ( uz obezbedjenje) tri nova radna mesta u privatnom sektoru. Dva u realnoj ekonomiji, jedno bi moglo da bude autsorsovanje upravnih poslvoa ili modernizacije uprave. Zasto gradjevinsku dozvolu ne bi mogla da izdaju tri ovlascene agencije za istu cenu usluge kao kod drzave. Tako da se dobije i bolja uprava i novo zaposljavanje. Naravno ukinuti bilo kakvu otpremninu. Cak bi uveo i solidarni porez na one koji su do sada dobili otpremninu.

    Nisu problem male ili velike penzije, problem je sto nema dece.
    Nisu problem velike plate, problem je sto nisu zaradjene i nisu napravile dodatu vrednost.
    Nije problem mali ili veliki broj sluzbenika, problem je sto ceo taj aparat proizvodi smece, i unistava potencijale.
    Nisu problem ni mali ni veliki porezi, u oba slucaju od drzve dobijete smece, to jest pare se preliju, na najvulgarniji nacin, parazitskim slojevima, snaznim ineresnim grupama, strancima itd. U najboljem slucaju na polit-marketing ili krpljenje rupa.

    Problem je u ljudima koji misle da je sve to normalno i koji su se na to prilagodili. A takvih je 99%. I bice ovako dok su ljudi takvi.

    • Nekada se u siromasnoj Bosni pevala sevdalinka, “Ciji li su ono sirotani”.
      Proizasla iz realnosti..

    • Nista Pericu od toga nije uzrok, nego posledica. Uzrok je samodovoljni i bahati drzavni sektor kome je sve podredjeno u ovoj zemlji. Problem je sto se u Srbiji politikom bave iskljucivo drzavni sluzbenici, koji sve zakone prave prema sebi, jer niko nije lud da sece granu na kojoj sedi. Medju njima, kako oni kazu, ima i postenih i vrednih, ali kada se dodje do one krajnje tacke, sopstvenog radnog mesta, lako se odustane od principa i morala. U Srbiji se nista nece promeniti dok oni koji zaradjuju pare ne budu odlucivali i o njegovom trosenju. To moze biti tek kada vecina poslanika budu ljudi koji nisu zaposleni u javnom sektoru. Sada takvih prakticno i nema, a i ako ih ima, toliko ih je malo, da se dodvoravaju vecini. Drzavni sluzbenici su ti koji ti udaraju pecat na vozacku dozvolu, ribolovacku dozvolu, gradjevinsku dozvolu… Oni odlucuju da li si covek na svom mestu ili ne, da li si patriota ili ne. Oni znaju najbolje. Oni su taj fundament.

    • Pericu, otkako je nastala sociologija kao nauka zna se da covekov polozaj u nekom drustvu presudno utice na njegov pogled na to drustvo. NIkada kraljev dvorjanin i paor ne mogu imati isti pogled na drustvo. Naravno, izuzeci postoje, ali se oni ne racunaju.

  4. Slažem se sa autorom da mere koje predstavljaju na neki način reprizu prošlogodišnjih mera u delu PDV-a, mogu prouzrokovati samo isti efekat. Ovo oporezivanje će zakačiti dosta mali opseg ljudi, pa i ovde neće biti efekta.
    Što se tiče polemika oko javnog sektora i njegove veličine, mislim da nama treba javni sektor koji je funkcionalan, i koji država može da izdrži(izdržava). Ovaj sada, onakav- kakav totalno je nefunkcionalan, a nefunkcionalnost proizilazi kako iz nesposobnosti ili neznanja da se evaluira radni učinak svakog zaposlenog, zatim iz zapošljavanja koje uglavnom nema veze sa tržištem, kao i same strukture zaposlenih koja je neodgovarajuća. Nije sporno da nam treba više lekara, više nastavnika, ali je sa druge strane činjenica da imamo bolnice gde ima više lekara nego kreveta, a sa druge strane imamo bolnice koje pokrivaju 4 ili 5 toro lekara. Sa druge strane čak i da broj nastavnika raste, to nije nikakva garancija da ćemo imati veći broj realno pismenih, jer primer nicanja visoko-školskih ustanova na svakog uglu-upravo pokazuje obrnuto.
    Na kraju jako je zabrinjavajući ovaj antagonizam koji se u novije vreme pojačava na relaciji javni sektor-privatni sektor. Kao narod smo skloni da se delimo na seljake i urbane, starosedeoce i one koji to nisu, na one iz centra i one sa periferije i sl.
    Alarmantno je da se ovaj antagonizam sve više pojačava, ali moram reći da je i sama država kriva za ove antagonizme. Navešću konkretan primer koji ilustruje naš tranzicioni galimatijas.
    U komšiluku imam četvoricu komšija koji su svi rođeni 1959 godine. Prvi komšija, je elektroinženjer, ostao bez posla 2007 godine, dobio stan od države, trenutno radi na crno kao majstor za elektroaparate, drugi komšija je radio u vojsci sa srednjom stručnom spremom, dobio stan od vojske, i otišao u penziju 2002 godine, treći komšija radi na buvljaku, mašinski je inženjer, ostao bez posla 2000 godine nije dobio ni od koga ništa, i četvrti komšija je tehnolog, ostao bez posla 2002 godine, ima svoju privatnu firmu, nije dobio ni od koga ništa.
    Gledano kroz ove priče jasno je zašto postoje antagonizmi.

  5. Ova vlada do sada nije uradila apsolutno nista korisno za Srbiju.Ako se ne racunaju medijski nastupi Vucica u utvrdjivanju svoje marketinske pozicije.

    Ova vlada ima jos samo 6 meseci vremena da uradi bilo sta pre nego sto pocne predizborno pozicioniranje i krenu pred-pred izborne kampanje.

    Ova vlada je sta vise napravila jednu vrlo nepovoljnu pregovaracku poziciju Srbije apropo prikljucivanja EU a vezano za problematiku sa Kosovom.
    Ova vlada jeftino razmislja ,sibicarski deluje i kao posledica toga nastupice dodatno devastiranje drzave Srbije vec prilikom dogovora vezanih za pregovore o pristupanju EU.

    No to ce neka nova predizborna kampanja sve pobrisati osim naravno svih onih losih odluka koje su potpisane u ime i za racun drzave Srbije.

    A onda ce sa politicke scene nestati Krkobabici a sa njima i Dacic,nestace i Vucic jer ce se principijelno naljutiti na sebe,nece biti Djilasa jer ce ga najuriti njegovi,Nikolic ce se povuci u svoju pecaru rakije a na scenu ce stupiti novi mladi prozapadno orjentisani ali svakako zaludni i dangubni za Srbiju. To je naaa pozicija malog i nejakog koji zeli pod skute veceg starijeg ali neprijateljski raspolozenog brata.
    Bas u to vreme ti novi uspece ,po prvi put ,i da nas dobrano zavade sa Rusima sto ce nas dovesti na rub opstanka.

    To je tako ocito,vidljivo i predvidljivo.

  6. Da li je birokratija/partokratija uzrok losem stanju je isto pitanje kao i da li je za nasu propast kriv narod ili korumpirani politcki sistem. Tu bih prednost dao narodu. Jer je prosecan politicar slika i prilika prosecnog Srbina sa VSS. Narod bira prema svom liku. Pitajte na roditeljskom sastanku roditelje da rese problem sapuna ili ciscenja WC-a. Nastace prava scena kakvu vidjamo Skupstini Srbije. Svi hoce da uzmu a niko da da. Zamislite vaseg komsiju kao ministra. Verovatno bi bio isti kao Velja Ilic. Zamislite istog komsiju kao direktora skole. Rezultat bi bio isti kao postojeci direktor skole.

    • Gosn. Peric
      Ako je kriv narod, onda su ustaše činile dobro koljući ga na veliko. I zavređuje “tupe noževe” od novog ministra finansija.
      Kao Miletovu i Mišinu slobodarsko-komunističku propagandu brisaću svaki naredan komentar o narodu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>