Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Turizam » Urbana ekonomija: noćenja stranaca u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, 2015

Urbana ekonomija: noćenja stranaca u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, 2015

У односу на ранију конкурентност држава, са развојем информационих и свих других технологија, све више преовладава концепт конкуренције урбаних језгара, метрополитских подручја…

Један од сегмената урбане економије је и урбани туризам. Најчешће су гости из иностранства мотивисани пословним активностима, али до креативности је градских власти и свих појединаца у урбаним центрима, хоће ли доћи до зараде од музичких фестивала, спортских такмичења, и слично.

Београд се у овој области налази у конкуренцији са Љубљаном и Загребом. Зашто би се, на пример, одржавали скупови и конференције на тему „Криза на Балкану“ у Љубљани, ако могу у Београду, где је то много меродавније. Сада би могао Београд да угости представнике европских левица и десница у погледу избегличке кризе, свашта би још могао, и много тога зависи од нас као појединаца да учинимо Београд лепшим и атрактивнијим.

У 2015г у Београду је евидентиране рекордан број ноћења странаца: 1.286 хиљада. Повећан је за високих 12,6% у односу на 2014 годину, али то није довољно добар резултат, уколико се упореди са конкуришућим градовима: Загреб је имао повећање за 18,9%, а Љубљана за 15,9%. Београд је, уместо да претекне Загреб, додатно повећао заостајање према њему, док је смањио предност у односу на Љубљану.

Загреб је у предности у односу на Београд услед приморског туризма, те се, између осталог, користи и приликом доласка на летовање као место за успутни одмор и ноћење. Стога је број ноћења странаца у Загребу већи него у Београду од маја до септембра, док је у Београду већи од октобра до априла. Посета Љубљани је, вероватно из истих разлога већа него у Београду од јуна до августа.

Због потребе да се уложе нови напори како би Београд претекао Загреб и релативно ускладио ноћења странаца односу броја становника у одабраним градовима, поново прилажем текст:

Samo kobasice spašavaju Srbiju i/ili Beogradfest u Zoo-vrtu

 

Kada se pomene kobasica prva asocijacija su dobro popunjeni Nemci, Amerikanci, Danci, koji ih zadovoljno jedu/gutaju uz kriglu hladnog piva. Asocijacija je tačna jer osim što su najveći konzumenti kobasica, ovi narodi su i njihovi najveći izvoznici, pa od 4 milijardi evra vrednog izvoza kobasica u svetu, Nemačka izvozi 621 miliona evra, SAD 430, Italija 379, Španija 301, Austrija 204, Poljska 204… Sve zemlje elegantno popunjenih gospodina i gospođa.

Srpska kobasičarska industrija je bila više decenija u krizi i dno je dostigla u 2010g, kada je vrednost izvoza smanjena sa 17,1 milion evra u 2007, na 13,6 miliona u toj godini. A onda je nastupio ogroman zaokret: udvostručena je vrednost u samo četiri godine i u 2014g izvoz kobasica je vredeo 27,6 miliona evra. Udeo Srbije u svetskom izvozu kobasica bio je 0,71% u 2007g, smanjen je na 0,43% u 2012g i povećan je na 0,7% u 2014g.

Srbija je u 2014g bila visoko rangirana kao 22. izvoznik kobasica u svetu. Pretekla je Kanadu i Sloveniju koja je pala na 24 mesto, a manji izvoz kobasica od Srbije imaju i Makedonija (10,3 miliona evra), Hrvatska (9,5), Bugarska (8,2) i BiH (3 miliona evra).

Veći izvoz kobasica od Srbije imaju Mađarska (71,6) i Rumunija (33 miliona evra), ali ne treba sumnjati da će srpski proizvođači kobasica nadmašiti njihove proizvođače zbog slobodnog pristupa ruskom tržištu ovih proizvoda.

Naime, izvoz kobasica u Rusiju povećan je sa 564 hiljada evra u 2012g na 3.088 hiljada evra u 2014g. Najveći doprinos rastu izvoza ipak proističe iz rasta izvoza u BiH, sa 5,7 miliona evra u 2010 na 13,4 miliona u 2014g, ali kobasice su prateći proizvod izvozu piva u ovu susednu zemlju, dok u Rusiju nastupaju samostalno. A kad su već nastupile na ruskom tržištu, kobasicama su se otvorila i tržišta Belorusije (366 hiljada evra), Turkmenistana (56) i Kazakhstana (38 hiljada evra). Interesantno je da je u 2014g evidentiran izvoz kobasica u Austriju u iznosu od 24 hiljada evra, što budi nadu u naše evropske perspektive.

Izvoz kobasica dostigao je 7.484 tona u 2014g po prosečnoj ceni od 3,7 evra po kilogramu. Najniža izvozna cena je na tržištu BiH – samo 3,2 evra, dok su najveće postignute cene u Kazakstanu (9,6 evra), Turkmenistanu (9,4) i Belorusiji (8,3 evra po kilogramu).

Na osnovu podataka za tri tromesečja 2015g, u prošloj godini je verovatno vrednost izvoza ostala na nivou iz 2014g, ali je započeo izvoz u još jednu članicu EU: Švedsku, u skromnoj vrednosti.

Ova priča o izvozu kobasica nas skreće na priču o zdravom životu i slobodi izbora, to jest, slobodi da se ne živi zdravo. I evo jednog predloga koji nije originalan i koji već ima puno primera u svetu, u pogledu eksteritorijalnosti i prava ljudi i životinja: trebalo bi da se zoološki vrt izmesti sa Kalemegdana u Blok 44 (nesuđeni akva park) ili iza Bloka 45, kako bi životinje dobile humanije uslove za život, jer je tužno videti u kako skučenom prostoru žive u centru Beograda.

Ovaj prostor, od 7 hektara, prema podacima sa gugla, bi trebalo da se proglasi eksteritorijalnim, u pogledu zakona Republike Srbije, te da na njemu ne važe zakoni u pogledu zabrane pušenja i slično, i da se iskoristi kao turistička lokacija za izgradnju desetina restorana i kafana ispod čuvene Kalemegdanske terase. Ovo bi bio mali prostor slobode za pušače, ne samo iz Beograda, već iz celog sveta. Na tako malom prostoru moglo bi da se zaradi stotine miliona evra od prodaje kobasica, piva i drugih nezdravih proizvoda, a postojale bi i pozitivne eksternalije za okolne ulice (hosteli…) i šire, za industriju mesa i druge prateće grane industrije i uslužnog sektora. Ukoliko je izvoz kobasica u Nemačku nemoguć usled raznih necarinskih barijera, a onda bi Nemcima trebalo da se ponudi Beogradfest u aprilu, kada je Beograd najlepši, i kada se Nemci oporave od Oktobarfesta…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>