Home » 0 Miroslav Zdravković, 2 BiH » Uvoz piva u BiH iz Srbije i Hrvatske

Uvoz piva u BiH iz Srbije i Hrvatske

Вест коју сам прочитао на порталу Б92 (линк и изворна https://www.capital.ba/proizvodjacima-iz-bih-pozlilo-od-piva-iz-srbije/#.XbmZ-8ouo2I.twitter) мотивисала ме је да проверим њену тачност.

Уколико пођемо од претпоставке да Бошњаци, као искрени муслимани, не пију пиво, ни друга алкохолна пића, потрошача српске националности је дупло више него хрватске. Однос је био 1.087 према 545 хиљада приликом пописа 2013. и не треба сумњати да су се од њега (пописа) једнако релативно разбежали у Немачку и у друге земље. Значи, претпостављамо да је склоност пивима из Србије два пута већа него пивима из Хрватске, мада то не мора да буде и тачно. На пример, у Србији се једу чоколаде из Хрватске без загледања у порекло производа док српске могу у Хрватску да залутају само код председнице да их о благдане, страшном грешком, подели деци којој то родитељи не могу да приуште. За Бошњаке ћемо претпоставити да чак и уколико конзумирају пиво, онда купују безалкохолна произведена у Словенији – то је фер размена: они праве мале Босанце по Словенији а за узврат пију словеначка када дођу на одмор у села и градове одакле су за Словенију отишли.

На основу ових претпоставки логично је да се пиво произведено у Србији више увози од оног из Хрватске. Тако је и било до 2013, до када је више од половине увоза долазило из Србије. У 2014, поплавној години у све три бивше ј. републике, увоз из Србије је први пут пао испод половине укупне вредности, док је из Хрватске стабилно повећан и остао је изнад 30 милиона евра и након те године. Из Србије је вредност увоза преполовљена и у претходне три године (2016-2018) више од половине укупне вредности увоза било је из Хрватске.

Што се тиче домаћих произвођача, у чији квалитет пива не треба сумњати због сјајних планинских извора, увоз је смањен за 77 милиона евра у 2014. на 64 милиона у 2018, те се могућност за раст производње повећала. Наравно, уколико су се пивопије разбежале у Словенију, Аустрију, Немачку и друге земље, тржиште је наставило да стагнира у погледу потрошачких капацитета.

Цитираћу изворни текст из БиХ ради пар коментара у вези са њиме:

„U prilog tome idu i podaci u kojima se navodi kako je za sedam mjeseci ove godine iz susjedne zemlje uvezeno 416.780 hektolitara piva po prosječnoj cijeni od 54,71 KM po hektolitru, što je za 30 maraka niža cijena od piva iz Hrvatske koje se uvozilo po prosječnoj cijeni od 84,20 KM po hektolitru.

Koliko ova zemlja dominira na BiH tržištu najbolje pokazuje da se iz nje uveze više piva nego od svih drugih zemalja na svijetu zajedno.

Nevjerovatno zvuči i podatak da niko od uvoznika u BiH od 2013. do 2018 godine nije uspio da smanji cijenu dok je ona kada je riječ o Srbiji progresivno padala. Primjera radi 2013. godine je iznosila 95,86 KM a sada, šest godina kasnije, cijena ne da nije porasla, već je još niža za 40 maraka.“

Ако је цена из Србије 54,7КМ, а из Хрватске 84,2КМ ваљда је основни интерес трговаца да купе јевтинији производ како би били у могућности да остваре већу трговачку маржу приликом продаје?

Тачно је да је у 2018. половина увезеног пива била из Србије, 37,3% из Хрватске, 7,9% из Словеније и још 2,4% из Црне Горе, што је у збиру готово 98% укупно увезене количине. Пиво спада у краткотрајне производе са ниском јединичном ценом и последично великим транспортним трошковима, па није логично да се допрема бродовима са Новог Зеланда, чак и да је тамо 30% јевтиније него из Србије.

Ако цена пива из Хрватске није смањивана то значи да су „шишали“ пивопије по доброј цени, посебно у Западној Херцеговини, који су кроз криглу загледали светлу будућност у којој ће се и они иселити што даље из БиХ, најближе у Немачку, а након другог, трећег пива и Аустралија је у машти.

Где се још ко у свету буни уколико може да набави робу јевтиније, тј, да јој цена све више пада? Надимамо се пасуљем Киргистанцем у Србији и никоме није пало на памет да тражи забрану увоза овог производа како би нашим сељацима порасла продајна цена, или се ми макар здравије хранили.

У тексту се спомињу трансферне цене. Кроз ниже извозне цене се трансферише профит из земље пословања. Уколико претпоставимо да је реална продајна цена пива из Србије  538 евра по тони (из 2014, када је била упоредива са хрватским пивима) то значи да је кроз снижене цене испумпано око 40 милиона евра профита из Србије у БиХ, у неку, претпоставимо, повезану фирму са матичном фирмом српских пивара у Турској, САД, где год. Сумњам да се то догодило. Практиковање трансферних цена између БиХ, Хрватске и Србије готово да је немогуће јер су царинске службе „нос пред носем“, или „око пред оком“ па је тешко направити двојне фактуре са различитим ценама.

За крај бих цитирао:

Fahrudin Salihović iz Tuzlanske pivare je kazao kako nije logično da cijena piva pada a da su troškovi proizvodnje enormno rastu.

“Ono što je vidljivo svake godine jeste agresivan pristup uvoznika na našem prostoru. Mi tražimo reciprocitet i da se primjenjuju zaštitne mjere kad su u pitanju domaći proizvodi”, izjavio je on.

Пре 15 дана ишао сам у паркић код „три солитера“ први пут након више од 30 година, да се присетим детињства до седме године, када су родитељи купили кућу на Сариној међи. Ови солитери су четвороспратнице, а ја сам одрастао у двоспратници са 17 метара (нисам мерио, тако су говорили кад сам био мали) терасе где сам једном, да бих се осветио мајци, нагутао се екстра љутих папричица, па уместо да жали за папричицама морала је да ми испира уста јер сам вриштао од бола. Три солитера су тик поред Јагодинске пиваре. Чича се више не производи у Јагодини (након 167 година постојања!), а по њему смо препознавани целом дужином и ширином бивше Југославије, кад кажемо да смо из Светозарева одговор би био: а Јагодинац, Чича?

Тузланској пивари желим све најлепше, да повећа производњу, да плате њеним радницима расту… Али у овој причи нема ништа од трансферних цена и угрожавања локалног тржишта: велики се туку за свој тржишни удео, јачом рекламом, нижим ценама или лобирањем код надлежних институција.

П.С. Вредност увоза пива из Србије, у првих шест месеци био је незнатна већа од увоза из Хрватске: 9,7 према 9,5 милиона евра. Количина је више него дупло већа.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>