Home » 0 Miroslav Zdravković » Uvoz putničkih vozila u Srbiju

Uvoz putničkih vozila u Srbiju

Куповина аутомобила у Србији представља достизање вишег материјалног стандарда од просечног. По хијерархији људских потреба прво се морају задовољити потребе за исхраном, па друге свакодневне потребе пре него што се помисли и приушти куповина аутомобила.

Осим једнократног трошка куповине аутомобили захтевају и одржавање па је у светској трговини трговина ауто деловима такође веома вредна: у 2017 је продато путничких аутомобила за 671 милијарди евра, а делова за аутомобиле за 343 милијарди евра. Након сирове нафте (786 милијарди евра) путнички аутомобили су други а ауто делови седми по вредности производ у светској трговини.

Царинска класификација не разликује нове од половних аутомобила, већ само према мотору (бензинске и дизелаше) и према кубикажи.

У Србији је рекордна вредност увоза путничких аутомобила забележена у 2008, када је износила 647 милиона евра. Након те године нагло је смањена и достигла је минимум у 2010, када је износила 227 милиона евра. У 2017 износила је 392,3 милиона евра и то је мало испод просечне годишње вредности за период 2011-2017 (425 милиона евра).

У односу на 2008, у прошлој години вредност увоза путничких возила је смањена за 39,4%. Увоз возила на бензински погон смањен је за 62,5%, док је увоз дизелаша смањен за 22%. Уколико за базну годину узмемо 2006 увоз бензинаца је готово преполовљен, док је дизелаша повећан за непуних 40%. Посматрано према кубикажи, најмањи пад вредности увоза након 2008 имали су аутомобили на бензински погон са капацитетом цилиндра мањим од 1.500цм2 – за 8,3%. Међутим, њихова вредност увоза је занемарљиво мала, мања је једино бензинаца са већим капацитетом цилиндра од 3.000цм2, чији је увоз смањен за 58,9%.  Увоз дизелаша са мотором изнад 2.500цм2 смањен је за 11,1%, а дизелаша са мотором између 1.500 и 2.500цм2 смањен је за 17,7% и ова категорија аутомобила има највећу вредност увоза у 2017 (55,2% од укупног увоза).

У јавности се често износи став да је повећан увоз нових возила, и то више скупљих, што доказује раст стандарда у овој години. Став је тачан и подаци га, делимично, поткрепљују. У периоду јануар-август укупан увоз путничких аутомобила повећан је за 6,5%. То и није велика стопа раста, јер је укупна вредност увоза повећана за 13%, али из ње не можемо да откријемо да ли је увоз нових возила убрзан, а половних успорен. Увоз аутомобила на бензински погон повећан је за 16,1%, а на дизел само за 2,7%.

Остају нам још могућности да проверимо динамику према запремини мотора.

Код бензинаца највише је релативно повећан увоз са мотором веће запремине од 3.000цм2, чак за 84,3%, и мање од 1.000цм2, за 79,9%, али ове две групе возила имају и најмање вредности међу свим групама возила.

Највише се увозе аутомобили на дизел гориво са запремином мотора између 1.500 и 3000цм2, и њихова вредност увоза повећана је за 7,9%, мање запремине од 1.500цм2 повећана је за 16,6%, док је веће од 2.500цм2 смањена за 26%. Док је увоз бензинаца са јачим мотором готово удвостручена, дизелаша са јачим моторима је смањена за четвртину, а у збиру је незнатно смањена.

Да закључимо: увоз аутомобила у овој години је у порасту. Његова вредност биће, на годишњем нивоу далеко од рекордне вредности из 2008.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>