Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Давне 1970, 25. јуна рођен је мој брат Братислав, Рак у хороскопу са подзнаком Овна, са невероватно сличном наталном картом као и Никола Тесла. У време студентског протеста јуна 1992. заинтересовао се за астрологију и тада ми је рекао: „Мишо, ти ћеш као економиста да пропутујеш свет, а ја ћу као електроинжењер да овде умрем у материјалној беди“.
Прошла је 21 година од његовог рођења када су Словенија и Хрватска истовремено прогласиле независност, а мене спречиле да дођем на одсуство из Сплита у тадашње Светозарево. Пар дана касније сакупили смо се преостали Срби у касарни војне полиције на Мравинцима и гласно размишљали како ће она ускоро да гори, јер су нас припадници осталих народа напустили, а ми смо остали у непријатељском окружењу.
Касарна и јесте горела, али сам се ја извукао дан раније, на личну одговорност 17. септембра 1991.
Овде нећу наставити о српском миту о Косовском боју, ни о грандиозним победама српске војске од Мишара и Иванковца до пробоја Солунског фронта. Након њега имамо мучки подметнуту комунистичко-католичку заверу о великосрпском национализму. Овде ћу само навести пар података о токовима страних инвестиција.
Србија је 6. октобар 2000. дочекала веома осиромашена, са великим одливом младих у богате земље Запада које су је бомбардовале и које су етнички очистиле велики део Хрватске, БиХ и Косова и Метохије од српског становништва. Елдорадо за странце је тада почео, и за домаће лопове наравно, и то траје и данас.
Словенци су тада кренули да селе индустријске процесе у Србију (тада још увек СРЈ, па СЦГ…) а Хрвати су кренули у кампању куповине Војводине и пољопривредно-прехрамбених ресурса. Њихова кобна грешка била је у чињеници да су инвестирали и куповали из кредита, који подразумевају и плаћање камате, а да се на лешини не може профитирати, може се само све мање зарађивати. И тако је дошла афера „Агрокор“ јер су се преиграли са куповинама, а и Словенци су кренули да продају своја предузећа Кинезима и другим инвеститорима.
Прилив СДИ је мера атрактивности неке земље за улагања и овде се нећемо хвалити државним успесима.
Одлив СДИ је мера снаге локалне економије. У односу на 2000, до данас је стасало много домаћих предузећа која су постала конкурента и именовање било којег за пример ишло би само на њихову штету. У 2018. одлив СДИ из Србије износио је 364 милиона долара и од суседа већи одлив имали су Мађарска (1,99 милијарди) и Бугарска (387). Хрватска је била незнатно иза Србије са 354 милиона, а Словенија веома далеко са 82 милиона долара.
| Одлив СДИ у милионима $ | ||||
| Region/economy | 2017 | 2018 | Индекс | |
| World | 1 425 439,3 | 1 014 172,2 | 71,1 | |
| 1 | Japan | 160 449,4 | 143 161,2 | 89,2 |
| 2 | China | 158 290,0 | 129 830,0 | 82,0 |
| 3 | France | 41 257,5 | 102 421,2 | 248,2 |
| 38 | Hungary | 1 118,9 | 1 990,8 | 177,9 |
| 55 | Bulgaria | 355,2 | 387,3 | 109,0 |
| 56 | Serbia | 146,2 | 363,5 | 248,6 |
| 57 | Croatia | 687,3 | 354,3 | 51,6 |
| 78 | Montenegro | 11,4 | 103,0 | 903,3 |
| 82 | Albania | 26,1 | 82,5 | 315,8 |
| 83 | Slovenia | 314,9 | 82,0 | 26,1 |
| 110 | Bosnia and Herzegovina | 76,1 | 18,2 | 23,9 |
| 127 | North Macedonia | 2,0 | 3,1 | 156,5 |
| 180 | United States | 300 378,0 | – 63 550,0 | -21,2 |
Извор: World Investment Report 2019. Annex Table 2.
Од избијања светске економске кризе 2008, па до 2018, кумулативна вредност одлива СДИ из Србије повећана је за 120%, из Хрватске за 30%, а из Словеније је смањена за 20,3%. Из Грчке је преполовљена, а ми смо имали повлачење грчког капитала из Телекома, из неких банака…
Укупна вредност одлива је још увек значајно већа из Словеније и Хрватске, али лако се може претпоставити да ће за 5 до 6 година Србија имати већа спољна улагања.
| Кумулативна вредност одлива СДИ у милионима долара | |||
| 2008 | 2018 | Индекс | |
| World | 15 501 097,6 | 30 974 931,4 | 199,8 |
| United States | 3 102 418,0 | 6 474 690,0 | 208,7 |
| Netherlands | 898 514,1 | 2 427 345,0 | 270,2 |
| China | 183 970,7 | 1 938 870,0 | 1053,9 |
| Hong Kong, China | 768 397,0 | 1 870 112,5 | 243,4 |
| United Kingdom | 1 631 645,9 | 1 696 529,0 | 104,0 |
| Hungary | 19 912,8 | 29 019,4 | 145,7 |
| Poland | 8 204,9 | 28 509,7 | 347,5 |
| Greece | 37 232,1 | 19 113,7 | 51,3 |
| Slovenia | 8 468,7 | 6 748,9 | 79,7 |
| Croatia | 5 098,4 | 6 634,2 | 130,1 |
| Serbia | 1 726,4 | 3 805,3 | 220,4 |
| Slovakia | 2 940,2 | 3 688,7 | 125,5 |
| Bulgaria | 1 443,9 | 2 712,4 | 187,9 |
| Romania | 1 455,4 | 745,4 | 51,2 |
| Albania | 145,7 | 563,4 | 386,7 |
| Bosnia and Herzegovina | 112,5 | 528,8 | 470,1 |
| Montenegro | 116,4 | 330,6 | 284,1 |
| North Macedonia | 84,7 | 79,8 | 94,2 |
Извор: World Investment Report 2019. Annex Table 4.
Овде враћамо на почетак текста. Словенија и Хрватска су „слатки колачићи“ за једнократну употребу, а Србија је Јарац на тврдом планинском камену. И кад неко помисли да је мртав, искочи неочекивано однекуд и победи непријатеља.
Србија има славну историју из које треба да гради још славнију будућност. И да поспеши Италијане, Мађаре, Немце у посластичарским уживањима. А Косово je срце Србије и то ће остати заувек!
Мотив за овај текстић ми је вест на Спутњику: линк о слављењу убијања мојих вршњака у Словенији пре 28 година. Често ми је мајка говорила „чега се паметан стиди, будала се поноси“. Понекад је ова грдња код мене и упалила,. али код „братских“ нам народа, очигледно она и даље важи.