Home » 0 Miroslav Zdravković » Vojvodina u Drugom svetskom ratu: uvod

Vojvodina u Drugom svetskom ratu: uvod

Српски народ је у Другом светском рату доживео једно од највећих страдања у својој историји. Подела Војводине на три окупационе зоне: Хрвата, Мађара и Немаца симболизује комадање коме је био изложен народ на целом простору тадашњег постојања (сада тај народ не постоји на великој територији где су учињени највећи злочини Хрвата током Другог светског рата у Хрватској и БиХ, па догађаје из 1991-1995 године можемо сматрати за „Друго усташко полувреме“ у коме су „из двојке прешли у јединицу“).

У уводном делу изнећемо опште податке пре него што детаљно изнесемо податке за Срем, Бачку и Банат.

У становништво Војводине укључена су насеља на територијама општина Палилула, Земун, Сурчин која не припадају географски Централној Србији и 7 насеља општине Сремска Митровица која припадају Централној Србији, али су код ње изостављена (390 страдалих, највише у Првој непријатељској офанзиви у заједничкој акцији Немаца и Хрвата).

Укупно је у Војводини страдало више од 47 хиљада становника, што представља 2,77% у односу на пописани број становника 1948. године. По овом показатељу Војводина се налази незнатно лошије од Централне Србије (2,75% страдалих). Када се посматрају окупационе територије, у хрватској је ликвидирано 7% од укупног броја становника, у мађарској 2,38% (три пута мање), а у немачкој 1,24% (пет пута мање него у Хрватској).

Највише је страдало становника Срема (20.500), мало мање Бачке (19,240), а најмање Баната (7.508). Приложена слика приказује интензитет страдања по општинама.

 

Највеће страдање у Другом светском рату имале су општине лоциране у Срему, највише Беочин и Сремска Митровица. Најмање страдање имале су општине у Бачкој (Оџаци и Мали Иђош) и Банату, и то где је био мали удео и број Срба, Јевреја и Рома.

Следећа табела приказује насеља која су релативно изгубила највише становника. Од 52 насеља са губитком већим од 10% становника приликом пописа 1948. године, чак 44 су лоцирана у Срему, 8 у Бачкој и ниједно у Банату.

Највише су, релативно страдала насеља: Грабово, Сремска Рача и Босут, где је страдало више од трећине предратног броја становника.

Међу насељима са више од 10.000 становника, највише су страдали Сремска Митровица (7%), Сента (6,6%), Нови Сад (6,3%) и Земун (5,2%).

Међу 479 насеља која су постојала пре Другог светског рата у чак 49 није евидентирана нити једна особа страдала у рату и ради се о насељима у којима није било Срба, Рома и Јевреја (или их је било у незнатном броју).

Збирна табела за све три области Војводине служи нам да упоредимо сличности и разлике у страдању током рата. У рату је страдало 28,5 хиљада Срба, 11,7 хиљада Јевреја, 2,3 хиљаде Рома и 4,7 хиљада припадника других народа (Словаци, Мађари, Хрвати, Буњевци, Румуни…).

Јевреји су страдали у складу са њиховим предратним бројем релативно једнако у сва три подручја. У Банату су ликвидирани у Топовским шупама (1941), на Бањици и у другим логорима током 1942 године, у Срему су највећим делом ликвидирани у Јасеновцу и Старој Градишки 1942 године, док су у Бачкој већим делом ликвидирани у Аушвицу 1944. године.

Срби су релативно различито страдали по деловима Војводине. У Банату су прошли готово идентично као и у Централној Србији: највише их је страдало након мобилизације крајем 1944 године (54,6% од свих страдалих у Банату погинуло је у НОБ-у 1944-1945 године, али овај број укључује и Мађаре и друге народе). У Бачкој су били жртве покоља почетком 1942 године у Новом Саду и суседним општинама, али су страдали и у Хрватској (избеглице из Бачке) и у логорима у Мађарској и на територији Бачке. Срби из Срема су били расејане жртве хрватског садизма у низу затвора и логора у Хрватској, као партизани у Срему и у Босни, и у својим местима живљења. Детаљне статистике страдања Срба рођених у Срему биће приказане у следећем прилогу.

У Бачкој је више страдало Јевреја од Срба те је највећи удео жена у укупном броју страдалих у Бачкој (31,8%), испред Срема (24,8%) и Баната (16,8%).

Највећи удео млађих од 19 година у укупном броју страдалих има Бачка (21%) испред Срема (18,5), док је у Банату удео упола мањи (9,7%). Бачка је прва и према уделу старијих од 64 године (7,1%).

Посматрано по годинама, у Банату је најмањи број страдалих 1943. године, а највећи у 1945. години. У Бачкој је највише страдалих у 1944. години. Срем је имао најмањи број страдалих у 1941. години, а највећи у 1942. години.

У НОБ-у је убедљиво највећи удео у укупном становништву страдао у Срему (2,18%), неколико пута више него у Банату (0,45%) и у Бачкој (0,36%). Однос релативног страдања је посебно неједнак у 1942. години (0,23% укупног броја становника Срема, 0,02% Бачке и 0,01% Баната) и у 1943. години (0,54%, 0,03% и 0,02%, респективно). И Банат и Бачка су највећи број страдалих у НОБ-у имали у 1945. години, док је Срем имао у 1944. години.

Приликом борби и бомбардовања у сва три дела Војводине страдао је апсолутно сличан број становника (од 300 у Срему до 345 у Банату), што се релативно разликује према укупном броју становника ових области.

У директном терору (без ликвидираних и спаљених у црквама, што смо одвојили као посебну категорију) страдало је 1,73% становника Срема, 0,53% Бачке и 0,1% Баната. Релативни однос у страдању је 17 према 1 између Срема и Баната.

Хрватска мржња према Србима била је испољена кроз забрану ћириличног писма, пљачку и паљење скоро свих манастира и цркава СПЦ-а, и необично болесне методе у иживљавањима и убиствима. Спаљивања и клања у верским објектима су једна од најпоремећенијих метода ликвидације српског живља. У Срему је регистровано (мада је, претпостављам број неколико пута већи) 78 убијених у црквама, а само по троје у Банату и Бачкој (а и ту се ради о лицима убијеним у цркви у Глини, у Хрватској и на другим местима).

Од укупног броја страдалих у логорима је највише релативно страдало становништво Бачке (47,5%), затим Баната (33,5%) и Срема (32,5%). У односу на број становника, у логорима је највише ликвидирано становника Срема (2,28%), затим Бачке (1,13%) па Баната (0,41%).

У затворима је, у односу на број становника највише страдало лица у Срему (0,4%), затим у Бачкој (0,09%) па у Банату (0,08%).

У заробљеништву је страдало 0,1% становника Срема, 0,07% Баната и 0,03% Бачке.

У Априлском рату Банат је дао највећи број погинулих – 0,04%, испред Срема (0,03%) и Бачке (0,02%).

Мађари су највише ликвидирали становника на принудном раду, релативно три пута више него Хрвати и 9 пута више него Немци. Исто важи и за страдале приликом депортација.

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>