Home » Finansijska pozicija preduzeća, Javna preduzeća i velike kompanije, z Draženko Lukač » Energoprojekt holding, a.d Beograd – Kvalitet dobitka

Energoprojekt holding, a.d Beograd – Kvalitet dobitka

Glavna svrha analize kvaliteta dobitka je u tome da obezbedi što potpunije inpute za proces predviđanja zarade preduzeća i prinosa akcionarima, odlučivanja učesnika na tržištu kapitala na bazi tih predviđanja i, u krajnjoj liniji, formiranja tržišnih cena hartija od vrednosti. U razvijenim tržišnim zemljama se pored standardne finansijske anlize u analizi kvaliteta dobitka koriste i brojni nestandardni postupci i metode u finansijskoj analizi. Zbog retke upotrebe kod nas mi ćemo prikazati analizu novčanih tokova, akrual racia i Beneish model alate koji se veoma često koriste u analizi kvaliteta dobitka u razvijenim tržišnim zemljama. Žao nam je što zbog prostornih ograničenja nismo u mogućnosti da predstavimo i ostale alate koji se kod nas gotovo i neprimenjuju, a poslednji korporativni skandali koji su bili praćeni i manipulacijama u finansijskim izveštajima svakako ukazuju na neophodnost njihove primene.

Analiza novčanih tokova

Pokazatelji performansi zasnovani na novčanim tokovima

Naziv racia 2008 2009 2010 2011
Kvalitet prihoda 1,02 1,10 0,89 1,07
Stopa novčanog toka iz poslovnih aktivnosti u % 1,71 4,16 -4,18 5,79
Gotovinski prinos na aktivu u % 1,49 3,38 -3,99 4,73
Kvalitet dobitka 2,59 1,31 -0,58 0,20
Cash flow po akciji u RSD 33,73 84,85 -103,04 124,59

Analiza novčanih tokova služi i kao ocena kvaliteta računovodstvenih informacija. Poželljno je da racia kvaliteta prihoda i kvaliteta dobitka imaju vrednosti blizu 1 i da ne dolazi do njihovih velikih oscilacija oko 1 u sukcesivnim periodima. Mi imamo oscilacije u raciu kvaliteta dobitka i on je u 2011 znatno ispod jedan. Za ove oscilacije ne može biti opravdanje sama priroda delatnosti preduzeća koja može prouzrokovati varijacije u novčanim prilivima i odlivima. Oko 50% razlike između poslovnog dobitka i neto novčanih tokova iz poslovnih aktivnosti je nastala povećanjem troškova amortizacije i povećanjem ostalih kratkoročnih obaveza.. Kada je racio kvaliteta prihoda manji od 1 to može ukazivati na ubrzano ili fiktivno priznavanje prihoda koje vodi u kreiranje skrivenih gubitaka. U našem slučaju takavu potencijalnu mogućnost imamo samo u 2010. godini.

.

Pokazatelji pokrića zasnovani na novčanim tokovima

Naziv racia 2008 2009 2010 2011
Pokriće kapitalnih izdataka 0,33 1,22 -3,26 5,62
Pokriča kapitalnih izdataka nakon plaćanja dividendi 0,25 1,08 -3,32 5,42
Pokriće dogoročnih dugova 0,45 0,71 -1,44 0,84
Pokriće dividende 4,08 8,77 -54,56 27,57
Racio investiranja i finansiranja 0,15 0,38 -0,28 0,32

Analiza kvaliteta finansijskih izveštaja

Akrual racio

Pozicija, racio, u 000 RSD, u % 2009 2010 2011
Ukupna aktiva 26,010,782 25,333,133 27,054,787
Gotovina I gotovinski ekvivalenti 2,969,494 2,877,078 2,941,524
Ukupne obaveze 15,106,502 16,708,158 15,305,562
Ukupne kamatanosne obaveze 5,215,696 3,985,594 3,350,058
Neto operativna imovina 13,150,482 9,733,491 12,157,759
Agregatni akrual zasnovan na bilansu stanja   -3,416,991 2,424,268
Akrual racio zasnovan na bilansu stanja u %   -29,86 22,15
Neto dobitak 1,068,938 748,757 495,885
Neto novčani tok iz poslovnih aktivnosti 843,227 -1,023,952 1,238,162
Neto novčani tok iz investicionih aktivnosti -507,330 -182,221 -114,495
Agregatni akrual zasnovan na novčanim tokovima 733,041 1,954,930 -742,277
Akrual racio zasnovan na novčanim tokovima u %   17,09 -9,20

 

 

Beneish Model

Naziv racia 2009 2010 2011 Vrednost
1. Indeks perioda naplate potraživanja u danima 1.14 1.02 1.37 > 1 upozoravajuće
2. Indeks stope poslovnog dobitka 0.81 2.25 2.10 > 1 upozoravajuće
3. Indeks kvaliteta imovine 0.92 0.99 0.85 > 1 upozoravajuće
4. Indeks rasta prihoda 1.03 1.21 0.87 > 1 upozoravajuće
5. Indeks amortizacije 0.49 1.50 0.77 > 1 upozoravajuće
6. Indeks ostalih rashoda 2.43 0.66 1.34 > 1 upozoravajuće
7. Leveridž indeks 0.88 1.14 0.86 > 1 upozoravajuće
8. Odnos ukupnog akruala i ukupne imovine[1] 8.00 -0.27 -0.82 > 1 upozoravajuće

 


[1] U ovoj tabeli akrual je računat na drugačiji način kao neto obrtna imovina manje amortizacija, dok smo ga kod akrual racia zasnovanog na bilansu stanja računali kao razliku između neto operativne imovine u periodu t i u periodu t-1/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>