Home » 0 Raniji autori i citati » z Milan Knežević » Srbija razgovara: podsticanje zapošljavanja

Srbija razgovara: podsticanje zapošljavanja

Objavljeno u Politici VI 2011

 

Калановић: Држава је пружила руку помирења послодавцима који имају непријављене раднике и који су нелојална конкуренција; Кнежевић: Запошљавати нове раднике у систему с милион незапослених је исто што и примати нове морнаре на торпедовани брод

 

Верица Калановић и Милан Кнежевић (Фото А. Васиљевић)

Реконструисана Влада Србије се у марту обавезала на „свакодневни интензиван рад на смањењу незапослености и повећању животног стандарда грађана“. Владина уредба за подстицање новог запошљавања, једна од десетак најављених мера развојне економске политике, недавно је ступила на снагу. Уредба је донела олакшице за послодавце који запосле нове раднике или оне који рад на црно пребаце у легалне токове. За новозапослена лица послодавци из приватног сектора, предузећа у којима је најмање 50 одсто приватног капитала, неће уопште плаћати доприносе за пензијско и инвалидско осигурање и 30 одсто обрачунатог пореза на зараде. У случају да послодавац запосли лице млађе од 30 или старије од 45 година, неће уопште плаћати порез на зараду и допринос за пензијско и инвалидско осигурање. Мера важи годину дана од дана новог запошљавања.

У удружењима пословне заједнице Уредба је различито примљена – од готово безрезервне подршке, изражених сумњи, до позива Влади „да више не помаже“.

Да ли Владина уредба за подстицањеновогзапошљавањасадржи оптималне мере које ће допринети да се овај економски и друштвени проблем решава, или је могла бити боља, у нашој редакцији o томе су разговарали Верица Калановић, потпредседница Владе Србије, и Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника и власник модне куће „Модус“.

Политика: На шта је Влада „циљала“ мерама за подстицањеновогзапошљавања?

Калановић: Реч је о пакету мера за решавање три највећа проблема привреде, а то су незапосленост, неликвидност и недисциплина у измиривању обавеза. Уредба с мерама за подстицање запошљавања и истовремено сузбијање сиве економије прва је ступила снагу. Тако је држава пружила руку помирења послодавцима који имају непријављене раднике. Они су нелојална конкуренција предузетницима који плаћају порезе и доприносе за запослене. Држава послодавцима из сиве зоне истовремено поручује да неће толерисати нелојалну конкуренцију. Ако не искористе ову прилику, уследиће појачано деловање надлежне инспекције и казне. Држава је обавезна да обезбеди услове за равноправну тржишну утакмицу.

Политика: Асоцијација малих и средњих предузећа и предузетника није задовољна овом Владином уредбом, иако годинама тражите од државе да сузбија сиву економију?

Кнежевић: Ове мере управо поништавају Уставом гарантовану равноправност учесника на тржишту. Уредба је у супротности и са одредбом Закона о раду која забрањује дискриминацију по основу година старости. Послодавац који запосли радника до 30 година старости изгубиће спор ако га тужи радник који је одбијен зато што је годину дана старији. Око 400.000 запослених ради у сивој зони, а за то је одговорна држава, а држава ће бити закинута за милијарду динара, јер је толико приходовала од пореза и доприноса плаћених за 140.000 људи који су прошле године легално запослени. Ове године ће сви послодавци запошљавати користећи субвенције. Ова мера не укида узроке незапослености и рада на црно. Послодавци не запошљавају кад им држава даје субвенције, већ кад имају повећану тражњу за робом коју производе. Незапосленост је системским проблем. Она се не решава субвенционисањем инвеститора, већ системским променама. Поред тога, сада се награђују они који су кршили закон, парама оних који су редовно измиривали обавезе.

Политика: Има ли места овим примедбама, госпођо Калановић?

Калановић: Наравно да нема. Мере су донете на основу захтева удружења привреде, један од предлагача је Мирко Тодоровић, текстилац, власник предузећа „Тодор“, један од мојих саветника, а Влада их је само написала. После три године њиховог примењивања, тврде привредници, сви би пословали у равноправним условима. У комбинацији с појачаним деловањем инспекције и казнене политике, ове мере би отклониле нелојалну конкуренцију сиве зоне, а не крши се Уставом гарантована равноправност на тржишту.

Кнежевић: Како кад ја немам субвенцију?

Калановић: Данас нисте равноправни на тржишту, али ћете сутра имати исте трошкове по основу рада са онима који не пријављују запослене и нелојално вам конкуришу..

Кнежевић: Наше удружење је предлагало министру Ћирићу да се на плате до 30.000 динара смање порези и доприноси за 30 одсто, како би се запослило 100.000 људи. Тиме би се исправила и неправда да је просечна плата у јавном сектору за трећину нижа него у привреди, а у европским земљама је обрнуто. Субвенције могу да се дају свима или никоме. Зашто се мојим новцем из буџета помаже „Калцедонија” као моја страна конкуренција? Сви фондови за подстицање инвеститора и запошљавања подржавају страну конкуренцију домаћим предузећима. И то средствима које су те домаће фирме уплатиле државном буџету.

Калановић: То није тачно.

Кнежевић: Држава не отклања узрок милионске незапослености и рада у сивој зони. Узрок су високи порези и доприноси које не можемо да поднесемо ни ми с развијеним послом, а камоли почетници. Са 1.500 евра, колико се даје почетницима, не може се започети посао.

Калановић: Намера је да се кредитима за почетнике помогне људима који у свој посао улажу отпремнину, или уштеђевину, као и младим људима који су завршили школовање. Више од 60 одсто оних који су тако почели посао и данас раде. Они запошљавају још по неколико људи. Има случајева да имају и 50 запослених. Било је и оних који су одустајали, али то се догађа и у Немачкој. Да ли држава греши кад подстиче „Бенетон“ који ће у Нишу запослити 2.700 текстилаца у бившем „Нитексу“?

Кнежевић: Апсолутно греши. Сви запошљавају, а све више незапослених. Биће их све док се не спроведу структурне реформе и јавног сектора, пореског система, правосуђа, јавне управе… Уместо неопходне ефикасности система, нама се нуде импровизације… Не признаје се да је италијанска „Калцедонија“, чији је долазак у Србију дотирала држава, нелојална конкуренција текстилцима. Ја никада нисам добио ниједан динар државне дотације.

Калановић: Нисте тражили.

Кнежевић: Нисам, јер сам успешан привредник.

Калановић: Данас бисте имали хиљаду запослених.

Кнежевић: Право пословање се не заснива на илузији кредита. „Бенетон“ ће добити 2.000 евра по запосленом, укупно 23 милиона евра, довољно да бесплатно ради три године и неће уложити очекиваних 50 милиона евра. А, после три године може да оде.

Калановић: То се не може догодити. Држава се обезбеђује банкарским гаранцијама. Има раскинутих уговора, али држава није била на губитку.

Кнежевић: Колико то треба да се исплати субвенција инвеститорима да би запослили 740.000 незапослених?

Калановић: Ја то не знам, али доласком „Фијата“ седамнаест произвођача делова у у Крагујевцу гради фабрике које ће запошљавати од 50 до 300 радника. Субвенције се не дају само страним, већ и домаћим инвеститорима под равноправним условима. Услов је да се уложи најмање 500.000 евра и запосли 50 радника. За четири године 106 домаћих инвеститора добило је 31,5 милиона евра. Захваљујући субвенцијама, италијанска фабрика „Дитр“ ће у Врању изградити погон за прераду дрвета и запослити 400 радника. О томе сам недавно разговарала с њиховим представницима. Неће проширивати постојећи посао у Румунији, него ће доћи у Србију зато што ће добити субвенцију. Оваквим подстицајима је извоз Словачке достигао половину њеног бруто домаћег производа.

Политика: Да ли Влада, госпођо Калановић, има листу приоритетних мера економске политике и које су следеће?

Калановић: За решавање велике неликвидности држава ће поћи од себе. Своје обавезе ће морати да испуњава у року од 60 дана, а биће прописане казне ако се тај рок прекорачи. Утврђује се укупан износ дуговања државних институција, јавних предузећа, градова и општина и њихових комуналних предузећа, као и привредних субјеката. Дуговања државе су велика, али су мања него што се говори. Поред тога, од јесени ће предузеће моћи да се региструје са 100 динара. Затим, ново предузеће неће моћи да региструју лица која су претходну фирму намерно довела до стечаја. Јавна предузећа ће се ослободити партијских утицаја, а менаџери и председници управних и извршних одбора биће одговорни за остваривање постављених циљева. До краја године се очекује почетак подршке извозницима, као и низ мера за подршку пољопривреди и средњим предузећима.

Кнежевић: Ово је најава увођења паралелног система, нечега што већ постоји. Важећи закон омогућава да тужите сваког ко вам не плати у уговореном року.

Калановић: Зашто је Европска унија донела такве законе.

Политика: Ко је одговоран зато је дошло до огромних међусобних дуговања јер се обавезе не плаћају у законом прописаном року?

Кнежевић: Зато што правосуђе не ради свој посао. Имамо 136.000 неизвршених пресуда. Због тога је у блокади 14.000 предузећа, у 18.200 треба спровести стечај зато што су у блокади дуже од две године. Прошле године није спроведено 5.600 стечајева, јер би још 180.000 људи остало без посла. Невоља је у томе што држава угрожава постојећа радна места, а хоће да отвара нова. Привреда је за четири године банкама само за камате морала да плати 16,6 милијарди евра. Око 20 одсто задужених предузећа код банака је у доцњи са отплатом кредита. Запошљавање хиљаду људи се слави као највеће достигнуће, а нико не одговара за стотине хиљада изгубљених радних места. То је шминкање мртваца.

Политика: Од чега бисте Ви кренули у оживљавању тог мртваца?

Кнежевић: Од спровођења свих стечајева и одвајања здравог привредног ткива од болесног. Да се смање порези и доприноси, иако нису виши него у земљама у окружењу, али тамошња привреда може да их поднесе.

Калановић: Не само да нису виши, него су нижи.

Кнежевић: Успешног пословања има ако производите нешто што можете некоме продати, ако на томе зарађујете и ако ширите обим пословања и запошљавати нове раднике. Запошљавати нове раднике у систему који је створио милион незапослених је исто што и примати нове морнаре на торпедовани брод. То је бесмислено. Овај систем не може да опстане ако се не промени, ако се не спроведу структурне реформе. Никаква довитљивост, као што су државне подстицајне мере, ту не помаже. Понављам, то је шминкање мртваца. Држава је систем, а не збир импровизација. Ништа није учињено да се сива економија сузбија. Држава се у овом случају понаша као лекар који претходно инфицира, да би могао лечити.

Калановић: Тачно је да на тржиште можемо да изађемо само с нечим што можемо да продамо. Зато уместо у „Заставу“ улажемо у „Фијат“ који ће производити аутомобил који може да се прода. „Нитекс“ не ради зато што има застарелу технологију…

Кнежевић: Није истина. „Нитекс“ је пропао зато што имамо више од 30 одсто промета робе на црно.

Калановић: Да ли је за то одговорна само држава…

Кнежевић: Једино држава.

Калановић: Не амнестирам државу, али одговорност за продају робе на црно сносе и они који на сваком кораку варају државу и не понашају се као њени партнери.

Кнежевић: Држава постоји да их у томе спречи. Сива економија је колективна гробница српске привреде, јер легално пословање у судару с нелегалним не може да опстане пошто је то неравноправна утакмица.

Калановић: Циљ мера о којима говоримо је да вам омогуће да будете равноправни.

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>