Statistika

Najautentičniji svedok o stanju u privredi trebalo bi da bude statistika. Međutim, naši su političari zloupotrebu ove nauke doveli do savršenstva. Statistika po sebi često ne odražava potpunu istinu ako se ne sagledaju statističke činjenice u odnosu na sve relevantne faktore i zato često statistika ulazi u logički paradoks: umesto da tvrdi ona služi za obmanjivanje javnosti

 

 

Ne postoji tema o kojoj se u poslednje dve godine više govorilo, a manje učinilo nego što su to činili politički poslenici govoreći o privredi. Godinama privreda nije bila ničija tema. Da ironija bude veća Ministarstvo privrede je ukinuto. Podrazumevalo se da privreda postoji samo zato da bi iz nje „budžetska“

elita zahvatala koliko joj treba. Svetska ekonomska kriza aktualizovala je stanje u našoj privredi o kojoj su najednom svi imali ponešto da kažu jer je postala politički profitabilna i trebalo ju je „unovčiti“ većim brojem glasača. U tom politikantskom govoru javio se niz estradnih ekonomskih mišljenja koja su imala

za cilj održavanje iluzije da je stanje u srpskoj privredi normalno. Najautentičniji svedok o stanju u privredi trebalo bi da bude statistika. Međutim, naši su političari zloupotrebu ove nauke doveli do savršenstva. Statistika po sebi, često ne odražava potpunu istinu ako se ne sagledaju statističke činjenice u odnosu na sve relevantne faktore i zato često ulazi u logički paradoks: umesto da tvrdi ona služi za obmanjivanje

javnosti. U rukama političara statistika je još ubitačnije sredstvo za tu vrstu obmane.

 

Pampers statistika

 

Svaki statistički podatak ima vrednost po sebi, vrednost u odnosu na početnu bazu i ishodišni rezultat, dakle, broj 2 ima vrednost po sebi, u odnosu na broj 1, broj 3 kao i beskonačni brojčani niz. U svoj „našoj pampers statistici“ podaci se iskazuju u odnosu na nulu ili u odnosu na goru vrednost od one koja se poredi.

Dakle, ako hoćete da imate pozitivan rezultat onda ćemo se uvek meriti sa Albanijom ili zemljama

iz okruženja, tj. lošijim od sebe ili sebi sličnima. Istinu o stanju u našoj privredi dalo bi, recimo, poređenje sa privredom japana, Nemačke ili Amerike. Dakle, podjednako je važan podatak gde smo u odnosu na najbolje kao i u odnosu na lošije od sebe. Naši politički manipulanti znaju da se u mraku i svitac doima

kao reflektor. A jezikom mrske statistike privreda Srbije, ako se tako uopšte može nazvati to jada što je

od nje ostalo, izgleda ovako: 90.000 preduzeća završilo je prošlu godinu sa gubicima oko 373 milijarde dinara ili devet odsto više od prethodne godine. Od gubitka privrede koji je 1994. iznosio 3,8 milijarde dinara uspeli smo da nazidamo gubitak od 1.606 milijardi dinara, od čega oko 500 milijardi dinara predstavlja potpuni gubitak sopstvenog kapitala u preduzećima. U blokadi je oko 64.000 preduzeća i preduzetničkih radnji. Oko 13.000 preduzeća je nerazvrstano i najverovatnije fantomski deluju perući

novac i robu. U ovim preduzećima vodi se kao zaposleno oko 144.000 radnika . Na kraju 2009. imovina naše privrede vredela je 5.442 milijarde dinara. Sopstveni kapital, umanjen za kumulirane gubitke, bio

je 3.539 milijardi dinara. To znači da nedostaje sopstveni capital vredan oko 1.883 milijarde dinara.

Zalihe od 1.064 milijade dinara finansirane su pogubnim kratkoročnim pozajmicama. Prošlu godinu pozitivan bilans je imalo 51.000 preduzeća dok je sa minusom poslovalo čak 31.260 preduzeća

sa ukupnim gubitkom 95,7 milijardi dinara; gubici su veći za 120 odsto od prošle godine.

 

Ništa nije manje sumorna slika o broju zaposlenih u preduzećima:

20.000 preduzeća nema nijednog zaposlenog radnika, 21.000 ima samo jednog radnika, 13.000 je nerazvrstano. čak 80

odsto preduzeća ima manje od 10 zaposlenih radnika.

 

Dugovi

 

Srpska privreda je dužna i Bogu i narodu. Duguje između sebe, duguje domaćim i stranim bankama, duguje i potražuje od države a opstaje zahvaljujući intravenoznom upumpavanju subvencionisanih kredita za likvidnost. Oni će obezbediti preživljavanje u vremenu krize ali ne i normalan privredni život. Privreda Srbije se ne može oporaviti jer nema šta da se oporavi. Za uspostavljanje pozitivnih trendova njenog rasta potrebno je izvršiti generalno spremanje zemlje; reformu javnog sektora, smanjenje javne potrošnje, reformu poreskog sistema, smanjenje obima crnog tržišta i sive ekonomije, poboljšanje efikasnosti rada sudova, departizaciju ekonomije, depolitizaciju kadrova…

 

Statistička istina je jako mrska i mnogi je političari ne žele videti i građanima obznaniti. Zbog toga ćemo još dugo biti taoci „loše beskonačnosti“ koji će činiti ekonomski negativni trendovi. Jednom ćemo morati reći zašto smo tu gde jesmo jer dalje nećemo moći dok ne prođemo kroz senku sopstvenih obmana. Ovo danas je život u iluzijama. Na to ima pravo pojedinac ali nikako oni koji vode državu.

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>