UREDBA

Dugo najavljivana Uredba Vlade Srbije o ograničavanju rokova plaćanja privredi dočekana je sa velikim razočarenjem. Ova Uredba neće rešiti  problem  ogromnih dugovanja  države, javnih preduzeća i lokalnih zajednica privredi. Naprotiv, ona će samo  ozakoniti postojeću nepravdu prema privredi. Dug države od 450 miliona eura kao i dug javnih preduzeća i lokalnih zajednica od oko 1 milijarde eura pretvoren je, po diskrecionoj odluci dužnika, u beskamatni kredit sa neograničenim rokom dospeća. Privrednici će, dok čekaju naplatu dugovanja od države, morati  otplaćivati kredite kojim su finansirali obavljene poslove. Na njih će plaćati visoke kamate. Da apsurd bude potpun, privrednici su državi na iznos koji im duguje  platili 400 miliona eura PDV-a, carina i drugih obaveza.

Uredba se neće primenjivati na preduzeća koja se nalaze u stečaju. Strašno! Upravo su ta dugovanja dovela veliki  deo preduzeća u stečaj. Stečaj nije isto što i likvidacija firme. Odbor poverilaca može da uvede radni stečaj i preduzeće nastavi normalno da radi. Iz stečajne mase ne namiruju se samo poverioci koji su unapred osudjeni da ne naplate svoja potraživanja, nego i  država koja svoja potraživanja naplaćuje iz stečajne mase. Država se tog prihoda odriče kako ne bi morala  izmiriti obaveze prema hiljadama malih proizvodjača i dobavljača.

Oročeni period od 60 dana , za obavljene poslove i promet roba, je besmislen jer ga na isti način , kao i do sada,  dužnici ne moraju poštovati. Najavljena kamata za prekoračenje ugovorenog roka plaćanja,  obračunata po modelu godišnja inflacija+10%, isto je što i, otprilike, zatezna kamata obračunata u normalnom sudskom postupku. Ova kamata neće se, naravno, odnositi na iznos duga jer bi ona godišnje iznosila oko 200 miliona eura.

Ostaje pitanje zašto je Uredba više od zakona kojima  je moguće izvršiti prinudnu naplatu potraživanja. Kršenjem Uredbe ponovo se ulazi u već postojeće zakonske procedure. Besmislena je teza da i privrednici duguju državi i javnim preduzećima 120 milijardi dinara. Ovde ne postoji  jednačina. Oni kojima duguje država ne znači da i oni duguju državi. Zašto bi savesni privrednici snosili posledice nesavesnih privrednika.

Privrednici ne ulaze u sudske postupke prinudne naplate potraživanja jer se plaše gubitka poslova. Jedan deo tih poslova ugovoren je partijskim i privatnim dilom. I kada tuže državu ili javno preduzeće naplata postaje podjednako neizvesna  kao i do sada. Dakle, Uredba nije uredila ništa. Možda joj je to i bila ambicija.

Objavljeno u Blicu 28.10.2011.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>