Home » 3 Bankarstvo » Bilansi banaka u trećem tromesečju 2012

Bilansi banaka u trećem tromesečju 2012

…neki detalji

Rezultati bankarskog sektora u 2012 godinu su pod dominantnim uticajem otpisa potraživanja u Novoj Agrobanci i u Razvojnoj banci Vojvodine. Bankarski sektor je imao profit u iznosu od 11,7 milijardi dinara u prvom tromesečju, gubitak od 1,66 milijardi dinara u drugom i profit os 1,95 milijardi dinara u trećem tromesečju. Kada se isključe ove dve banke dobit ostalih banaka u zbiru je iznosila 11,6 milijardi, 4,86 milijardi i 7,77 milijardi dinara po tromesečjima. Ukupan profit banaka bila je 24,2 milijarde dinara, bez ove dve banke, a 12 kada se i one uključe.

Od 33 banke 13 je u sva tri tromesečja poslovalo sa dobitkom, 5 je u sva tri imalo gubitke a 15 je poslovalo sa različitim rezultatom po tromesečjima.

Ukupan kapital banaka iznosio je 5 milijardi evra i učestvovao je sa 20,2% u ukupnoj pasivi. Prvih pet banaka prema vrednosti kapitala (Intesa, Raiffeisen, AIK, Komercijalna i Unicredit) učestvovalo je sa nepunih 50% u ukupnom kapitalu banaka, dok je 15 banaka imalo zbirni udeo od 10%.

Troškovi zarada, naknada zarada i drugi lični troškovi iznosili su 31,7 milijardi dinara u periodu januar-septembar. U trećem tromesečju bili su 10,7 milijardi dinara, što je više nego u drugom (9,3) ali manje nego u prvom tromesečju (11,8 milijardi dinara). Kada se podele sa brojem zaposlenih dolazimo do prosečnih troškova za zaposlene (koji se mogu odnositi i na one koji nisu u radnom odnosu, visoke naknade odborima i direktorima…) koji su u trećem tromesečju iznosili 122.213 dinara. Oni su se kretali od 275 hiljada dinara u Jubmes banci do 80,8 hiljada u Jugobanci Jugbanci.

U tabeli su priloženi podaci o kapitalu banaka, adekvatnosti kapitala i udelu u ukupnom kapitalu kao i podaci o zaposlenima i troškovima za zaposlene po bankama.

Tags:

Jedan komentar na Bilansi banaka u trećem tromesečju 2012

  1. Ono sto nemamo ni u tabeli ni u drugim analizama je cinjenica da je 20% realizacije nenaplativo ili veoma tesko naplativo. Nadalje, ukoliko bi dinar ozbiljnije devalvirao ova bi se stopa podigla na 30-40$ odokativno. Zakljucak je jednostavan. Banke priikazuju profit i ispumpavaju pare (po osnovu profita) namerno izbegavajuci da realno pogledaju adekvatnost svog kapitala (potrazivanja). Ishodiste ovakvog poslovanja smo vec videli na primerima pomenutih banaka (AGBN, MTBN) a posledice su ocigledne , drzava popunjava “gubitak” nakon sto je banka godinama ispumpavala profit i delila ogromne bonuse.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>