Home » BJR poređenja, Cene, kurs i Belex » Poređenje nivoa cena u regionu u 2013 godini

Poređenje nivoa cena u regionu u 2013 godini

Овде је регион онако како сам ја хтео да буде, а не како би се било каквом дефиницијом заокружио. У нашим медијима, као и у медијима у региону, постаје све упадљивије коришћење речи „регион“, па рекох себи, „Куд сви Турци, ту и мали Мујо“. Додуше, ја сам Мирослав, али са Мујом ту нема неке велике разлике осим у естетској хирургији… Даклем, ко и Мујо и ја не волим много да стрчим, јер то није ни лепо ни корисно. У табели региона једино Хрватска ни у чему не стрчи, ни као најскупља држава ни као најјевтинија. То би требало да буде нама за наук и углед, све довести у ред тако да се ни по чему ни од кога не разликујемо. Хрватска, шта више и не спада у овај регион, али кад сам метнуо Словенију, не иде да и ову прву и најближу, такорећи братску нам земљу не ставим у регион.

У овом региону EUROSTAT је извршио неке битне корекције у погледу мерења цена, куповне моћи и бруто домаћег производа, а које су значајно промениле места на дну табеле, то јест, Европе, по развијености. Тако је прошле године била, према подацима за 2012 годину, Албанија претекла Босну и Херцеговину према развијености, те је БиХ красила дно европске листе развијености. Сад су се десили неки поремећаји у тим мерењима па је Македонија, бивша југословенска република (кад би јој ово искључили из назива давно би смо заборавили да је та Југославија икада постојала, ал` ти Грци су чудни у свом инсистирању на историји и имену, нису ко Срби, очас посла пређу преко свега) најсиромашнија, изнад ње је Албанија, па чак и Бугарска пре Србије, док је сад Босна и Херцеговина за 0,8% развијенија од ове централне земље у региону, то јест, Србије. Црна Гора је за 3,7% развијенија од Србије, док је ранијих година разлика била знатно већа, што важи и за Румунију која је 6,2% изнад Србије. Када наш статистички завод, у складу са међународним стандардима, укључи у обрачун БДП-а и дрогу и проституцију и сву осталу сиву економију, има да гледамо са висине ове две земље, мада до Мађара тешко да ћемо догурати. Познати су они по овим састојцима БДП-а.
Турска је изнад Мађарске по БДП-у за само 0,2%, на 57,7% просека ЕУ 28, и требаће јој још две три године да претекне Хрватску, која је на 64,9% нивоа развијености интеграције у којој је, временски, у процесу проходавања. Био јој је први
рођендан пре пар недеља. Словенија је испод Кипра и Грчке, којима су ове нове методологије вероватно помоглe да поврате раније позиције у релативној развијености.

И то би било то, у погледу БДП-а по куповној снази валута.

Идемо на нивое цена, ангро и на ритеил.

Кипар је готово у свим групама роба и услуга најскупљи, што се и очекивало од ове земље слободних богаташа. Грчка је наскупља у четири категорије: (1) трошковима становања; (2) транспорту; (3) комуникацијама; и (4) инвестицијама. Словенија је наскупља у такође четири категорије: (1) месу; (2) уљима и мастима; (3) воћу, поврћу и кромпирима; (4) одећи. Хрватска није ни у чему најскупља, што смо већ у уводу акцентирали. Турска је најскупља код алкохолних напитака и код личне саобраћајне опреме. Сад, док је код љутине и жестине то очекивано из верских разлога, за ово друго није, ако се узме у обзир да су се у ову земљу лоцирали асемблери познатих ауто компанија. Мађарска и Румунија нису ни у чему најскупље, али су најјевтиније у по једној категорији: Мађарска код кућних апарата, а Румунија код саобраћајних услуга. Поносита и кршевита еколошка држава Црна Гора ни у чему није најјевтинија али је најскупља код обуће. Сад, јели то последица нестандарних, већих, бројева обуће, терена по коме се та иста упоребљава или због неких симптоматских разлога, није нам познато.

Босна и Херцеговина није ни у чему најскупља, а попут Мађарске и Румуније је најјевтинија само у једној категорији, а то је становање, где су по ценама на само 27% од европског просека. Испод Босне и Херцеговине егзистирају чак четири
сиротињске државе које су најјевтиније по много чему, а Македонија, бивша југословенска република, у већини роба и услуга.

Србија је најјевтинија у три групе производа и услуга и то: (1) у електричној енергији, гасу и другим горивима, где је на 46,3% од просека ЕУ28; (2) у комуникацији где је на 58,6% нивоа цена; и (3) код аудио-визуелне, фотографске и информационе опреме, где је на 90,2% европског просека, и где су цене у Европи најуједначеније. Али дисконтне цене за балканске шпијуне су добродошле. Јесмо малени, али смо у овој категорији грандомани.

Бугарска је најевтинија у две категорије: (1) алкохолних пића; (2) намештаја и других кућанских неелетричних елемената попут подних облога. Пошто је ниво цена алкохолних напитака у Турској 207,6% од нивоа у ЕУ28, а у Бугарској је 67%, постоји довољно велика, тако рећи стимулативна, разлика да се формирају нелегални токови ове робе, а под претпоставком да је Турска пуна конзумената ових производа.

И тако, већина крајности у ценама се формира између Кипра, као најскупљег, и Македоније, као најјевтиније, те на овом месту губим даљу вољу и интересовање да се бавим детаљима.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>