Home » 3 Energetika, z Slobodan Momčilović » Ekonomija otpada 2: Koncept Waste-to-Resources

Ekonomija otpada 2: Koncept Waste-to-Resources

Slično konceptu waste-to-energy i koncept waste-to-resources, jeste odgovor na sve veći problem u integralnom upravljanju
otpadom i deponijama. Širenje deponija ugrožava krhku ekološku ravnotežu koju razvijene zemlje žele da postignu u okviru koncepta održivog razvoja planete. Cilj razvijanja no-vog pristupa upravljanju otpadom jeste: individualni prilaz svakoj vrsti komunalnog čvrstog otpada, te proceni o rizicima koje ta vrsta otpada predstavlja za ekološku ravnotežu, procene vrednosti resursa koji se mogu dobiti od te vrste otpada i naravno, procenu mogućnosti transferisanja pojedinih vrsta otpada u energiju.

Osnova ovog procesa jeste zapravo novi pristup u preradi otpada, koji se naziva Mehaničko-biološki

tretman komunalnog čvrstog otpada, napominjemo da se ovde ne radi o tretiranju otpada iz kanali-zacije. Suština ovog metoda je kombinacija mehaničkih i bioloških procesa, koji omogućavaju individualni pristup otpadu. Zašto je to važno? Ako se pre svim vrastama otpada ponašamo na isti način, onda ćemo se pre, ili kasnije susresti sa problemima da tretman otpada za koji smo se mi opredelili, u upravljanju otpadom i deponijama, nije dovoljno efikasan, ili pak proizvodi neželjenu emisiju štetnih gasova, ili pojavu štetnih rezidua.

Ciljevi ovog pristupa su:

- Smanjenje proizvodnje deponiskog gasa, koji spada u gasove sa efektom staklene bašte, GHG engleska skraćenica, mada se konceptom waste-to-energy računalo na deponiski gas, kao izvor energije praksa je pokazala, da je ekonomski isplativo postaviti postrojenje za prikuplja-nje, prečišćavanje i upotrebu deponiskog gasa, samo na velikim deponijama, kakvih ima rela-tivno malo, pa dolazi do velike emisije GHG, sa tkz malih deponija.

- Smanjenje zagađivanja podzemnih voda i troškova prečišćavanja istih, naizgled ovo ima malo veze sa deponijama, ali najopasnija posledica neadekvatnog upravljanja otpadom, jeste da se na samoj deponiji stvaraju čudna hemijska jedinjenja nepoznata u teoriji i praksi, i njihovim spiranjem mogu se razna aromatična jedinjenja poput fenola, formaldehida i sličnih supstanci pojaviti čak i u arterškim bunarima i zagaditi vodu za ljudsku upotrebu, ili upotrebu u agraru. Otklanjanje ovakvog zagađenja je složen proces, koji skupo košta.

-  Smanjenje količine otpada na samoj deponiji, što omogućava da se deponije ne šire, i da se kako tako očuva balans u prirodi. Cilj MBT jeste dakle da se otpad tako preradi, da na deponiji, ostaje samo bezvredan otpad, nakon što su završeni svi procesi, i to otpad, koji više nije izvor zagađenja prirode.

- Smanjivanje troškova i perioda
održavanja zatvorenih deponija, tj. na deponiji više nema ma-terija, koje mogu
izazvati zagađenja, pa su ulaganja u sanaciju zatvorenih deponija manja.

-
Stvaranje homogenijeg sadržaja sa
deponija, dakle proces omogućava da se otpad jedne vr-ste homogenizuje i da se
sa njim lakše manipuliše, i da se lakše iz tako pripremljenog materi-jala
dobijaju proizvodi znatne komercijalne vrednosti, na primer sekundarni metali, plastična
otpadna ambalaža i slično, koji se zatim usmeravaju na utilizaciju, koja
garantuje postizanje maksimalnih efekata.

-
Dobijanje visokoenergetski vrednog
otpada, koji se primenom na koncept waste-to-energy, koristi da se ostvare svi
benefiti pomenuti u prethodnom tekstu Upravljanje otpadom, kon-cept
waste-to-energy.

 

Ovakav koncept je širi od koncepta
waste-to-energy, koji čini jedna njegov segment. Sam koncept MBT ima određene
prednosti u odnosu na ostale tehnologije, koje se koriste u tretiranju otpada.
MBT pristup je omogućen određenim tehnološkim iskoracima, koje su proizvođači
opreme za tre-tiranje otpada ostvarili u predhodnom periodu, i sada ćemo to
pokušati da prikažemo.

 

 

Prednost MBT u odnosu na korišćenje
bioreaktora na deponijama

 

-
Puna kotrola emisija gasova i
izbegavanje pojave štetnih gasova i zaštićenim sistemima,

-
Radi se o industriskom procesu u
kome je sav otpad prerađen,

-
Svi vredni proizvodi se posebno
izdvajaju i nema gubitaka na deponijama,

-
Ostatak materijala na deponijama
je mnogo stabilniji, preciznije manje reaktivan, nego što je ranije bio
slučaj,kod bioreaktorskog tretmana otpada,

-
Bolja kontrola gasa koji se dobija
tretiranjem otpada na deponijama, sprečavanje gubitaka istog, što je važno, kao
zbog ekonomije procesa, tako i zbog sprečavanja emisije deponiskog gasa, za
koga smo već naveli, da je jedan od najopasnijih GHG.

 

Prednost MBT u odnosu na  spLJIVnje čvrstog komunalnog otpada

 

-
Niži nivo potrebnih investicija, i
niža cena eksploatacije postrojenja,

-
Modularni princip projektovanja
postrojenja, koji dozvoljava da se tehnologija može prilago-diti, zahteima
svakog projekta,

-
Niži finansiski rizici projekta,
jer je primenjena tehnologija veoma elastična, i lako prilagodiva promenama u
količini i strukturi otpada,

-
Dozvoljava operacije na malim
deponijama,

-
Niži rizik od emisija toksičnog
otpada, jer se visoko toksičan optad ne spaljuje i izbegava se njegovo
razlaganje na otrovne komponente, na primer ABS plastika, koju kada spalite,
ona gori uz fini cijanidni dim.

 

Prilagodjeno: savetovanje pod istim imenom
sa međunarodnom izložbom tehnološkim rešenja odr-žanom u period od
11.-13.06.2013. Hanover Nemačka.

 

Jasno je da je kreiranje koncepta
waste-to-recources, zapravo dalji tehnološki iskorak u tretiranju ot-pada, sa
ciljem da se izbegnu neželjeni efekti na deponijama, sa jedne strane, ali i
gubici u resursima, kojima su inače deponije, zaista bogate. Pokušajmo sada da
analiziramo sadržaj čvstog komunalnog otpada:

 

-
Možda i najopasniji pratilac
ogromnog napretka ljudskog društva, jeste plasična ambalaža, koja je veliki
problem, jer su mnogi plastični proizvodi pravljeni od izuzetno stabilnim
poli-mernih materijala, kao što je gotovo nereaktivni poliester, ili
polietilen, koji ne gori, nego se topi, zapravo teče, i sve to ukoliko ne
tretiramo otpad, pravi goleme količine teškorastvor-ljivog otpada na
deponijama, koji nije samo ružan, već i jako opasan otpad,

-
Metalna ambalaža, dominantno od
aluminijuma i belog lima, otpadni aluminijum je jedan od prvih proizvoda iz
reciklažnih postrojenja, jer je višestruko jeftiniji od primarnog metala, sa
neznatno lošijim karakteristikama, a beli lim je zbog prisustva kalaja izuzetno
opasan zagađi-vač,

-
Otpadno drvo, odlično gorivo,
misli se na ambalažu od drveta, sanduci, palete i sl.

-
Otpadni tekstil, odeća i kućni tekstil,

-
Zatim tkz hemiski otpad iz
domaćinstva, to su ostaci sredstava za pranje sudova, veša, razni proizvodi za
održavanje higijene i slično i ovo je verovatno posebno opasan otpad, jer
zamis-lite džak sa optadom u kome se nalazi boca od PET-a sa 20g površinski
aktivne materije, to su po pravilu aromatični ugljovodonici, flašu od
polistirena u kome se pakuje kiselo mleko, zatim

PET ambalažu za
30g jestivog ulja i sličan otpad, koji se samo istovari na deponiju, bude
pre-kriven drugim otpadom i zatim nagažen buldožerom da bi se sabio, sve to
počinje da tinja u uslovima kada nema kiseonika, i uslovima kakvih nema u
prirodi, ili laboratoriji, da li neki aro-mat, kada reaguje sa ABS možda umesto
OH grupe, dobije cijanidnu grupu, pa dobijemo neki superotrov, ili mutagen,
koji može da izazove pojavu genetski modifikovanih bolesti.

 

-
Otpadni papir i karton,

-
Otpaci od pripremanja hrane i
drugi otpad biološkog porekla.

-
Otpad od kućnih motornih vozila,
gume, akumulatori, radni fluidi.

 

Dajemo kratak prikaz kako izgleda otpad,
koga svakodnevno genereše normalna, da ne kažem prose-čna porodica u Beogradu.
Naravno trebamo dodati i industriski otpad, koji često završava na deponi-jama,
medicinski, poljoprivredni otpad, i sve ono što legalno, ili nelegalno završi
na deponijama.

 

Nije teško shvatiti da ima mnogo veoma
iskoristivog otpada, pa su tehnološki lideri u ovoj grani pre svega kompanije
iz Nemačke razvile brojne tehnologije i opremu za potpunije iskorišćavanje
otpada.

Koncept waste-to-racources je znatno širi
od koncepta waste-to-energy, i zasnovan je ekonomiji, tj. na shvatanju da
komunalni otpad pruža više od prostog spaljivanja otpada.

 

Situacija u Srbiji nije dobra u ovoj sferi,
jer nema državne strategije i planova za masovnije iskorišća-vanja komunalnog
otpada u svrhe obezbeđivanje komercijalnih resursa, električne i toplotne
energi-je, sa najvažnijim ciljevima: smanjivanje emisije GHG i količine otpada
na deponijama.

 

Ako ugrubo procenimo da se godišnje odloži
10 miliona tona komunalnog otpada, jasno je da ako is-koristimo samo 25%,
možemo da uštedimo ogromne količine fosilnih goriva i obezbedimo električnu
energiju za tkz vršnu potrošnju. Ne treba zaboraviti i efekat smanjenja emisije
GHG.

 

Osim toga otvaramo potpuno novi segment za
privlačenje investicija, bilo domaćih, ili stranih, i otva-ranje velikog broja
radnih mesta. Tehnologija MBT koja je osnova koncepta  waste-to-racources, o-mogućava da i rad na
manjim deponijama bude ekonomski opravdan. Sem toga u Srbiji se svake go-dine stvore ogromne količine otpadne drvne mase, koja se najbezočnije baca, umesto da bude osno-va za izgradnju postrojenja sa ovom namenom.

 

 

Jedan komentar na Ekonomija otpada 2: Koncept Waste-to-Resources

  1. Tako je to u uređenim zemljama, ali mislim da bi to bio veoma mukotrpan proces omogućiti i objasniti ljudima važnost razvrstavanja otpada koji ostavljaju za sobom. Sve izgleda tako lako i jednostavno, a opet suviše složeno za naše uslove života. Zašto je teško sprovesti u delo nešto što je za dobrobit šire društvene zajednice, prirode, zdravijeg života naše dece? Kako to da ne shvatamo važnost obnovljivih izvora energije i recikliranja otpadnih materijala? Možda tv prijemnik u našim domovima ipak emituje pogrešan program.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>