HRVATSKA, SRBIJA I EU

Ulazak Hrvatske u  EU, šansa za veći izvoz hrane iz Srbije
Ekonomski efekti ulaska Hrvatske u EU, sa aspekta uticaja na privredu Srbije mogu se oceniti kao pozitivni i stimulativni. Trgovinu karakteriše pad zarada i prometa
Sticanjem statusa  punopravne članice Evropske unije 1. jula 2013. godine Hrvatska će prestati  da bude članica CEFTA Sporazuma, kao i svih ostalih bilateralnih i  multilateralnih trgovinskih sporazuma, koji nisu u skladu sa zajedničkom  trgovinskom politikom EU. Ovim će Hrvatska otpočeti sa primenom svih pravila  i propisa koje propisuje EU za svoje članice. Dakle, Srbija bi nakon ulaska  Hrvatske u EU, mogla da poveća plasman svojih poljoprivrednih proizvoda na  tržište CEFTA regiona, jer će hrvatska roba biti skuplja i manje konkurentna  zbog povećanja carina. Najveće promene u regionu dogodiće se pri izvozu  prehrambenih proizvoda iz Hrvatske u Bosnu i Hercegovinu – mleka i mlečnih  prerađevina, mesa, keksa i cigareta, čija će konkurentnost biti smanjena što  predstavlja izuzetnu priliku za srpske proizvođače. Ovo je između ostalog  istaknuto na sednici Odbora Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije.  Sednicu je vodio predsednik Odbora Udruženja za trgovinu Radoslav  Veselinović.

O tome šta čeka  Srbiju posle 1. jula 2013. godine u ovoj oblasti govorila je Jadranka Zenić –  Zeljković, iz Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, koja je između  ostalog istakla, da nakon ulaska Hrvatske u EU jedan broj njenih  poljoprivrednih proizvoda u razmeni biće manje konkurentan na tržištu Srbije  i CEFTA. Duvan i proizvodi od duvana, će se uvoziti u Srbiju po carini od  57,6 odsto iz EU, tako da će Srbija imati prednost u izvozu duvana u Hrvatsku  i na CEFTA tržištu. Prema analizi, može se očekivati da će doći do  količinskog smanjenja uvoza cigareta iz Hrvatske, s obzirom da će one biti  skuplje usled četvorostrukog povećanja carine. Tako će od 1. januara 2014.  godine prema SSP biti nepovoljniji izvoz hrvatskih proizvoda u Srbiju za  najosetljivije poljoprivredne proizvode. Kada je u pitanju trgovina  proizvodima koje su, za Srbiju po SSP, određene izvozne kvote u EU, izvoz
šećera iz Srbije će biti nepovoljniji. Na skupu je posebno ukazano i da  ulazak Hrvatske u EU, donosi i neke nepovoljnosti po Srbiju, po pitanju
izvoza šećera. Naime, količina šećera iz Srbije koja se plasira na tržitše  Hrvatske biće uključena u ukupnu kvotu za izvoz šećera u EU koja iznosi
180.000 tona godišnje. Jadranka Zenić Zeljković je ukazala da će trgovina sa  Hrvatskom po njenom ulasku u EU biti regulisana Sporazumom o stabilizaciji i  pridruživanju (SSP), što će izvoz hrvatske robe učiniti nepovoljnijim.
Tržište BiH je za  Srbiju i Hrvatsku od velikog značaja. Hrvatska na tržište BiH plasira  značajan iznos prehrambenih proizvoda. Ulaskom Hrvatske u EU, najveće promene  dogodiće se pri izvozu prehrambenih proizvoda u BiH, na primer mleka i  mlečnih prerađevina, mesa, keksa i cigareta, zbog carina na ove proizvode  prilikom uvoza iz EU, odnosno Hrvatske u iznosu od 10 do 15 odsto, plus  prelevmani. Ovo će uticati na smanjenje konkurentnosti ovih proizvoda iz  Hrvatske na tržištu BiH. To je i izuzetna prilika za srpske proizvođače da  povećaju plasman ovih proizvoda na tržište BiH, jer će se izvoziti po CEFTA  sporazumu, odnosno bez carina i biće konkurentniji u odnosu na hrvatske  proizvode. Izlaskom Hrvatske iz CEFTA sporazuma nastaće i promene u trgovini  u pogledu strukture i obima robne razmene u Regionu. Ekonomske efekte ulaska  Hrvatske u EU, sa aspekta uticaja na privredu Srbije mogli bi da ocenimo kao  pozitivne i stimulativne, naglasila je Jadranka Zenić – Zeljković. Treba  istaći da poljoprivredi Srbije nije u interesu davanje posebnih ustupaka  Hrvatskoj, pre svega, iz razloga što to znači stvaranje povoljnijih uslova  uvoza poljoprivrednih proizvoda u Srbiju iz svih ostalih članica EU. Treba  istaći i to da je Hrvatska dostavila zahtev Evropskoj komisiji za reviziju  SSP između Srbije i EU, kao i ostalih članica CEFTA i EU, radi zaštite svojih  izvoznih interesa posle 1. jula 2013. godine. Suština je da se koncesije koje  Hrvatska ima u skladu sa CEFTA 2006. ugrade u SSP svake članice CEFTA, koja  ima potpisan ovakav sporazum sa Evropskom zajednicom.
Sekretar Udruženja  za trgovinu Privredne komore Srbije mr Gordana Hašimbegović je govorila o  stanju u ovoj oblasti, koju karakteriše pad zarada i prometa, problem  nelikvidnosti, loša privatizacija… To znači da je promet u trgovini na malo  u Republici Srbiji, prema većini martovskih pokazatelja, imao tendenciju  pada. U tekućim cenama, promet je u martu 2013. godine u odnosu na isti mesec  prethodne godine smanjen za 9,6 odsto, a u odnosu na prosek 2012. godine  manji je za 7,3 odsto. U stalnim cenama, u martu 2013. godine u odnosu na  mart 2012. godine evidentiran je pad prometa od 17,5 odsto, a u odnosu na  prosek 2012. godine pad iznosi 12,4 odsto. Kupovna moć merena odnosom  prosečne neto zarade i Nove prosečne, odnosno Nove minimalne potrošačke  korpe, u martu 2013. godine je manja u odnosu na prošli mesec, zahvaljujući,  pre svega, smanjenju prosečne neto zarade.
Na sednici je  raspravaljano i o primeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u  komercijalnim transakcijama, koji je stupio na snagu 31. marta 2013. godine.  Radoslav Veselinović je istakao da u njegovoj primeni ima dosta nelogičnosti,  što može da dovede do gubitka poslova kada su u pitanju strani partneri. Tako  je na sednici ukazano na niz nedostataka ovog zakona pa su neophodne i  njegove hitne izmene i dopune. Na ove i slične probleme privrednicima je  odgovarao Ninoslav Kekić iz Ministarstva finansija i privrede.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *