Home » 3 Bruto domaći proizvod, Investicije » Investicije u osnovna sredstva u Srbiji po delatnostima 2006-2011

Investicije u osnovna sredstva u Srbiji po delatnostima 2006-2011

U saopštenju RZS-a broj 311 od 20.11.2012. piše:

Инвестиције у основне фондове Републике Србије, 2011.

Остварене инвестиције у основне фондове у Републици Србији у 2011. години веће су за 14,3% него у 2010. години, док остварене инвестиције у нове основне фондове показују раст у 2011. години у односу на 2010. годину за 15,9%.

Посматрано по територијама, 80,4% укупних остварених инвестиција било је на територији Србија – север, а 19,6% на територији Србија – југ.

Посматрано по делатностима, највеће учешће на нивоу Републике Србије у оствареним инвестицијама у основне фондове забележено је у сектору прерађивачке индустрије, 25,6%, сектору трговине, 11,0%, сектору државне управе и обавезног социјалног осигурања, 10,0%, и у сектору грађевинарства, 8,3%.

Највеће учешће у укупним исплатама за инвестиције у основне фондове имају исплате из сопствених средстава, 64,0%.

Formiranje vremenskih serija i duža vremenska analiza otežani su promenama u obuhvatu delatnosti i ekonomskih oblasti, pa se može ili raditi sa podacima kakvi jesu, ili se mora odustati od bilo kakvih pokušaja analiza.

Osim što su investicije nominalno povećane u odnosu na 2010. godinu, one su bile tek 1,9% veće nego u 2009 godini, a 11,7% nominalno manje nego u 2008. godini.

Udeo investicija u osnovne fondove (ne računajući promene zaliha) iznosio je 17,8% BDP-a i samo je u 2010 godini ovaj pokazatelj bio manji (16,8%). U 2007. i 2008. godini sa udelom od 23,6% i 23,5% Srbija je postala uporediva sa zemljama koje imaju prosečan udeo investicija da bi se opet vratila u društvo zemalja sa malom stopom investicione aktivnosti. Međutim i u tim predkriznim godinama struktura investicija nije bila u skladu sa potrebom za “strukturnim” (najizlizanija reč poslednjih godina) promenama u pravcu proizvodnih aktivnosti.

Izraženo u evrima investicije u osnovna sredstva iznosile su 5,4 milijarde evra u 2011. i bile su za 29,4% manje u odnosu na rekordnu vrednost u 2008. godini, kada su iznosile 7,7 milijardi evra.

U 2011 godini, uprkos niskom nivou investiranja, prerađivačka industrija je dostigla rekordni udeo u ukupnim investicijama od 25,5%, dok je trgovina imala najmanji udeo do sada (11%), te se strukturne promene događaju bolno i pod prisilom, a ne usled planskih aktivnosti i promene ambijenta za investiranje.

Izražena u evrima novostvorena vrednost u 2011. je bila za 6,5% manja nego u 2008. godini, dok su investicije smanjene za 29,4%.  Najoštriji pad investicione aktivnosi imali su saobraćaj i skladištenje (-63,6%), zdravstvo (-52,6%), poljoprivreda (-47,1%), trgovina (-40,2%),finansijske delatnosti (-38,8%),  obrazovanje (-35,1%), usluge smeštaja i ishrane (-34,9%), snabdevanje električnom energijom (-34,5%) i građevinarstvo (-32,4%). Prerađivačka industrija je imala pad investicija od 18,4% što je uporedivo sa smanjenjem novostvorene vrednosti za 16,3%.

Jedinu svetlu tačku, u pogledu rasta BDV-a i investicija predstavlja rudarstvo: u odnosu na 2008 godinu BDV rudarstva povećan je za 28,5% (sa 404 na 519 miliona evra), a investicije čak za 71% (sa 37 na 64 miliona evra). Prodaja većinskog udela NIS-a ruskom investitoru je imala ogromnog pozitivnog uticaja na rast proizvodnje sirove nafte, nove investicione aktivnosti i rast profita za ukupan sektor rudarstva.

Veliki rast bruto dodate vrednosti imala je oblast “Umetnost, zabava i rekreacija” , čak 45% (sa 298 na 473 miliona evra), čime je po ko zna koji put u istoriji potvrđeno da u krizna vremena važi parola “hleba, igara i krvi”.

Rast BDV-a, u odnosu na 2008. izraženo u evrima imali su i: ostale uslužne delatnosti (+58,9%), snabdevanje vodom (+10,1%), finansijske delatnosti (+9,2%), nekretnine (+6%), električna energija (+5,5%), i usluge smeštaja i ishrane (+3,7%).

Podaci o investicijama i bruto dodatoj vrednosti u milijardama dinara i milionima evra priloženi su u prvoj tabeli, kao i struktura investicija u procentima ukupnih.

U drugoj grupi tabela su podaci o isplatama za investicije prema izvorima finansiranja. Prva tabela je u milijardama dinara, druga u milionima evra i treća o udelima u finansiranju sopstvenih sredstava, udruženih sredstava, finansijskih kredita i ostalih fondova. U osmogodišnjem periodu, od 2004. do 2011. ukupna vrednost fiksnih investicija iznosila je 35,8 milijardi evra u čemu su sopstvena sredstva učestvovala sa 70,8% (25,3 milijardi evra), finansijski krediti 17% (6,1 milijarda evra) ostali fondovi 10% (3,6 milijardi evra) i udružena sredstva 2% (0,7 milijardi evra).

S obzirom na činjenicu da dug privrede bankama iznosi oko 20 milijardi evra dolazimo do zaključka da su se krediti pretežno koristili za finansiranje tekućeg poslovanja (i uvoz robe za plasman na lokalnom tržištu). Tim pre, jer je u ovom zaduživanju za investiranje značajan udeo države (putevi, škole, ostala infrastruktura).

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>