Dva telegrama Borislava Pekića

Oproštajni telegram[1]

Bolešću sprečen da lično učestvujem na ovom Skupu izražavam duboku veru u to da ćemo stalnim i legitimnim pritiskom postići jedan od svojih najvažnijih ciljeva, a to je osvešćenje Srbije.

Zadesile su nas teške nesreće i još teže nas čekaju. Za razliku od samohipnotizovane vlasti mi nismo dužni da ih trpimo. Nismo za njih odgovorni, nismo dužni da podnosimo režim čija je jedina svrha izgleda u tome da ih obnavlja i pojačava. Sačuvajmo snagu i strpljenje, oslobođenje je blizu. Ova će tiranija nesposobnih i bezumnih ljudi nestati kao i sve što su nestale. Srbija će povratiti svoju čast koju su joj oni uprljali i vratiti nadu koju su joj oni oduzeli.

Borislav Pekić

28. juni 1992.

Vidovdanski sabor Demokratske Srbije

 

Telegram Dobrici Ćosiću

Dragi Dobrice[2]

Iskreno čestitam na izboru za predsednika Republike. U mnogim stvarima se nismo slagali, ali smo to uvek činili časno i bez zadnjih namera. Uzimam zato slobodu da mimo čestitke apelujem na Vas da u ovom najtragičnijem času za srpski narod učinite sve što je u Vašoj moći da ga vratite u Evropu kojoj pripada.

Neka Vam u tome Bog pomogne.

Borislav i Ljiljana Pekić

 

Stope u pesku, Borislav Pekić, strane 13. i 15. Laguna 2017.


[1] Ovaj telegram je Borislav Pekić poslao četiri dana pre nego što je umro.

[2] Telegram od 18. juna 1992, gospodinu Dobrici Ćosiću, Janka Đonovića 6, Beogra, Jugoslavija.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *