Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » OBRAZOVANJE ZA MODERNU POLJOPRIVREDU U SRBIJI2016. prvi deo

OBRAZOVANJE ZA MODERNU POLJOPRIVREDU U SRBIJI2016. prvi deo

Znanje iz klupe primeniti u praksi

Naučni agrarni instituti u Srbiji dosad su postigli značajne rezultate. Detalјno su proučeni zemlјišni resursi i urađene pedološke karte zemlјišta. Za dalji razvoj Srbiji je neophodna alternativna razvojna, socijalna i prosvetna politika, a u njenom sklopu i reforma obrazovnog sistema na svim nivoima – od osnovnog, preko srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, koja bi mogla da podstakne rešavanja starih strukturnih i novih razvojnih problema srpskog sela i polјoprivrede. Treba menjati sumornu sliku nestajanja sela

Piše: Branislav GULAN Prioritet u razvoju Srbije mora biti ulaganje u nauku i obrazovanje kako bi oni mogli da budu pokretači uvođenja novih tehnologija u sve grane srpske privrede, a posebno u modernu poljoprivredu. Poljoprivreda je jedna od najstarijih, ali najvažnijih grana privrede, u kojoj se u Srbiji samo uz primenu savremenih naučnih znanja i modernih tehnologija može najviše povećati izvoz hrane na svetsko tržište (koji je u 2015.godini bio 2,8 milijardi evra) i tako omogućiti najbrži izlazak zemlje iz ekonomske krize. U tom smislu je sticanje i prenošenje znanja ne samo osnovni i najvažniji pokretač razvoja moderne poljoprivrede, nego je i neophodan preduslov demografske održivosti srpskog sela i održivog razvoja srpskog društva u celini. Srbija poseduje široku mrežu obrazovnih i naučnih institucija koje se bave unapređenjem sela i poljoprivrede. Poljoprivredni fakulteti u Srbiji u prethodnom periodu su odigrali značajnu ulogu u obrazovanju stručnjaka. Na našim poljoprivrednim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu, Čačku i Prištini – Lešku, diplomiralo je nekoliko hiljada stručnjaka. Da bi poljoprivredni fakulteti u Srbiji bili prepoznatljivi i mogli da odgovore na nove izazove koji su postavljeni pred njih, moraju u obrazovnoj i naučnoj delatnosti da usklade sisteme studiranja sa fakultetima u Evropi kako bi povećali mobilnost nastavnika, saradnika i studenata i da promene studijske planove gde bi bili više prisutni stručni predmeti i praktična obuka. Fakulteti moraju imati svoja Ogledna polja na kojima bi bila primenjena najsavremenija tehnologija iz biljne i stočarske proizvodnje i agrarne mehanizacije, zaključeno je na naučno stručnom skupu sa temom ,,Obrazovanje za modernu poljoprivredu u Srbiji”, održanom u Šapcu, koji je organizovao Akademijski odbor za selo SANU u saradnji sa Visokom poljoprivrednom školom u Šapcu.

Naučni agrarni instituti u Srbiji postigli su značajne rezultate. Detaljno su proučeni zemljišni resursi i urađene pedološke karte zemljišta Srbije. Posebno značajne rezultate postigli su naši instituti u stvaranju novih sorti i hibrida ratarskih, povrtarskih, krmnih biljaka, voćarskih vrsta i vinove loze. Novostvoreni kultivari su odigrali značajnu ulogu u povećanju poljoprivredne proizvodnje. Razvoj semenarstva i sadnog materijala je važan faktor u korišćenju novih kultivara. Stvoreno je više od 1.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura. Naučni radnici iz instituta i sa poljoprivrednih fakulteta unapredili su zaštitu bilja i razvili nove tehnologije proizvodnje. Stručnjaci za stočarstvo imaju značajnu ulogu u uvođenju u proizvodnju novih rasa domaćih životinja, brizi o zdravlju domaćih životinja i kreiranju novih tehnologija prerade mesa i mleka. Da bi poljoprivredni fakulteti i naučni instituti u Srbiji opstali u oštroj međunarodnoj konkurenciji morali bi da dobiju veću sistemsku podršku, kao što bi i sami morali da razvijaju svoje preduzetništvo kroz praktično primenljive projekte. Dakle, Srbiji je danas neophodna alternativna razvojna, socijalna i prosvetna politika, a u njenom sklopu i takva reforma obrazovnog sistema na svim nivoima –od osnovnog, preko srednjeg, višeg i visokog obrazovanja – koja bi mogla da podstakne rešavanja starih strukturnih i novih razvojnih problema srpskog sela i poljoprivrede.

Srednjoškolsko poljoprivredno obrazovanje treba da obezbedi svakom pojedincu da stekne neophodno stručno znanje i praktične veštine radi efikasnijeg uključenja u svet rada i nastavak školovanja. Da bi ispunile svoju misiju poljoprvredne škole moraju dobiti neophodne uslove za rad, posebno za izvođenje praktične nastave kao jednog od ključnih delova nastavnog procesa. U tom cilju bi država morala, kroz veća ulaganja u razvoj sela i poljoprivrede, reafirmisati poljoprivredno zanimanja, učiniti ga profitabilnim i društveno vrednijim i time omogućiti razvoj moderne poljoprivrede i održivi razvoj sela. Potrebno je više praktične nastave u poljoprivrednim školama. S obzirom da i poljoprivreda može da bude multifunkcionalna, da nije vezana samo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju već i za preradu, turizam, trgovinu, marketing, zaštitu životne sredine, informacione tehnologije i slično, reformom nastave bi trebalo uvesti studijske programe koji će povezati poljoprivredu i srodne privredne i društvene delatnosti i odgovarajuće naučne discipline. Time bi se najverovatnije povećalo interesovanje studenata za agronomsku struku, naročito kod onih koji ne nameravaju ili nemaju uslove da se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom.

Škole u polju

Prenos znanja do poljoprivrednih proizvođača odvija se i preko poljoprivredne savetodavne službe, kaže dr Snežana Janković, direktor Instituta za primenu nauke u poljoprivredi Srbije. Poljoprivredno savetodavstvo ima za cilj da praktičnim savetima i preporukama pomaže rešavanje životnih probleme ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom i ruralnom ekonomijom. Savetodavstvo je u osnovi vezano za prenos tehnologije i znanja od istraživačkih institucija do poljoprivrednih proizvođača i u tom cilju se predlaže inovacija u obrazovanju po modelu neformalne „škole u polju“ – ne samo za poljoprivrednike nego i za učenike srednjih poljoprivrednih škola. U sklopu reforme obrazovanje za modernu poljoprivredu poseban značaj bi trebalo posvetiti sticanju i prenošenju znanja koje se tiče sve zahtevnijih ekoloških standarda, očuvanja i zaštite zdravlja poljoprivrednika, njihove bezbednosti na radu, a naročito očuvanju zdravstvene bezbednosti poljoprivrednih proizvoda koji se koriste kao hrana za ljude i životinje, pa kao takvi izlaze na domaće i strano tržište. U tom smislu su važna znanja kojima se podiše ekološka svest i zdravstvena kultura poljoprivrednika, koje podrazumevaju pravilan pristup rizicima kao što su rad u nepovoljnim klimatskim uslovima, izloženost sunčevom zračenju, pesticidima, infektivnim agensima, težak fizički rad i rad sa poljoprivrednim mašinama, kao i prekovremeni rad i rad dece. Sve navedeno moralo bi se naći kao obavezno gradivo u nastavnim programima – od osnovnih seoskih škola, pa preko srednjih i viših, do visokih poljoprivrednih škola i fakulteta.U cilju profesionalizacije poljoprivrednog rada, posle kojeg seljak postaje poljoprivrednik, u Srbiji bi, kao i drugim evropskim zemljama s razvijenom poljoprivredom, treba razvijati, a ne redukovati mrežu poljoprivredih stručnih škola, ali i raznih sručnih seminara, kurseva i drugih povremenih oblika sticanja stručnog znanja bez kojeg se niko ne može baviti modernom poljoprivredom. Poseban zadatak države i njenih prosvetnih vlasti moralo bi da bude očuvanje svake seoske škole bez koje je nemoguć opstanak sela u nerazvijenim brdsko-planinskim područjima koja su izložena brzom demografskom odumiranju, a imaju veliki strateški i nacionalni značaj za Srbiju.

Srbija poseduje široku mrežu obrazovnih i naučnih institucija koja se bavi unapređenjem sela i poljoprivrede. Poljoprivredni fakulteti u Srbiji u prethodnom periodu su odigrali značajnu ulogu u obrazovanju stručnjaka. Na našim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu, Čačku i Lešku, diplomiralo je nekoliko hiljada stručnjaka. Odbranjen je veliki broj magistarskih teza i doktorskih disertacija. Na našim univerzitetima diplomirao je velik broj stručnjaka veterinarske i tehnološke struke koji su direktno uključeni u razvoj sela, poljoprivrede i industrijskih prehrambenih tehnologija. Nedostaje detaljna studija o realizaciji Bolonjske deklaracije na našim Univerzitetima. U prethodnih 20-tak godina otvoreno je nekoliko privatnih poljoprivrednih poljoprivrednih fakulteta u našoj zemlji.

,,Naučni instituti u Srbiji u prethodnom periodu postigli su značajne rezultate. Ratovi na Balkanu u prvoj polovini devedesetih godina 20-tog veka, embargo, prelazak na liberalnu ekonomiju i nedovoljna briga društva o razvoju naših institucija dovela su do značajnog slabljenja naših instituta u borbi sa nacionalnim i multinacionalnim kompanijama. Zato ističemo probleme u naučnoistraživačkom radu, ali ukazhujemo i na puteve kojim bi trebalo izaći iz krize. Dakle, predlažemo programe za izlazak iz krize, nauke, sela i poljoprivrede”, navodi akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Okvir

Nestajanje sela i Srbije

Veliki broj sela u Srbiji nalazi se u fazi nestajanja. Najveće propadanje sela je prisutno u brdsko-planinskim regionima Srbije. Stalno se povećava broj staračkih domaćinstava i rapidno odlaženje mladih sa sela. Nedovoljna su ulaganja društvene zajednice u razvoj sela i poljoprivrede. Izražena je nedovoljna pismenost kod seoskog stanovništva. Seoskom stanovništvu nedostaju zdravstvene ustanove, vrtići, pošte, infrastrukturni objekti (putevi), domovi kulture i mnogo čega drugog za normalan razvoj sela i ostanak mladih na selu. Država Srbija mora da napravi novu strategiju, sa akciopnim planom koji bi se odmah primenjivao, za oporavak sela, naročito u finansijskom pogledu. Horizontalno i vertikalno udruživanje seljana je neophodan preduslov da bi oni svojim inicijativama pokrenuli promene u pozitivnom pravcu. Jer, sa nestajanjem sela, nestaje i Srbija. Nastavlja se dalje propadanje sela u Srbiji, u kojima živi 40,5 odsto od ukupnog stanovništva. Od 4.709 naselja, odnosno sela, njih preko 1.200 nalazi se u fazi nestajanja (1.034 naselja imaju manje od po 100 žitelja). Podatak da je preko 50.000 praznih kuća u seoskim naseljima i da u još 150.000 njih trenutno niko ne živi, dovoljno govori o odumiranju sela. Poštu nema 2.000 sela. Velik broj sela je i bez zdravstvene ustanove. Postoji još i bezbroj pokazatelja koji upečatljivo govore o propadanju sela.

Obrazovanjem seoskog stanovništva i primenom naučnih dostignuća trebalo bi da unapredimo proizvodni, tehnološki, ekonomski i socijalni položaj sela i da sprečimo produbljavanje njegovog sadašnjog zaostajanja. Obrazovanje kadrova mora da podrazumeva upoznavanje i opštu informisanost u svim nivoima školovanja, od osnovne škole do fakulteta. Osim širih društvenih i ekonomskih pretpostavki, razvoj odgovarajućih stručnih službi, socijalizacija proizvođača u oblasti primarne poljoprivrede i zaštite bilja, predstavlja važan preduslov uspeha u implementaciji novih tehnoloških rešenja koja se u ovoj oblasti još očekuju. Neophodna je dobra koordinacija i permanentno usavršavanje kadrova sa licencom. Realizacijom naučnoistraživačkog rada stvara se i povećava kvantum znanja, ne laičkog već naučnog i zakonomernog. Dakle, saznanje o nečemu rezultat je istraživanja, a ti rezultati i saznanja, manja ili veća, epohalna ili minorna, akumuliraju se i stvaraju nauku, a zatim se slažu i nadopunjuju veliku zajedničku i nedeljivu svetsku naučnu riznicu.

“Stepen obrazovanja seoskog stanovništva je zabrinjavajuće nizak: u kategoriji “ostalih” naselja (seoska i prigradska naselja), 36,3 odsto stanovnika nema završenu osnovnu školu (samo kod ženskog stanovništva taj procenat je 44,2 odsto), 28,7 odsto ima samo osnovnu školu, a to znači da 65 odsto stanovnika sela nema nikakvo profesionalno obrazovanje, a kod ženskog stanovništva to je 71,7 odsto (podaci iz popisa stanovništva 2002. godine). Ovo su podaci za celinu populacije, a naravno za mlađe generacije su ti podaci mnogo povoljniji, ali još uvek u uzrasnoj grupi koja sada ima ima između 45-50 godina. Više od jedne desetine nema osnovnu školu, oko jedne trećine ima samo osnovnu školu, a tek nešto iznad polovine ima neko profesionalno obrazovanje. Ukoliko bi sada pravili analizu verovatno bi bila bliska 2002. Godini. Dakle, potrebna je kompetna reformna agrarne politike I obrazovanja nba selu. To je i put za spasavanej sela, poljoprivrede i Srbije u celini’’, kaže dr Milovan Mitrović, profesor na beogradskom Pravnom fakultetu.

Kada govorimo o poljoprivredi, selu i proizvodnji hrane (moderne prehrambene tehnologije), došlo je vreme koje traži najkvalitetnije kadrove, najsavremeniju opremu, najsavremenije “visoke standarde”, a to nije moguće ostvariti bez visoko razvijene poljoprivredne nauke i tehnologije koja mora biti na svetskom nivou i razvijenog sistema obrazovanja na svim nivoima od osmogodišnje škole do univerziteta, kao jednog od najefikasnijih oblika transfera znanja do zemljoradnika, dodaje Mitrović. Da bi se ovo moglo realizovati, potrebno je razviti programe koji će obezbediti održivu proizvodnju i upravljanje biološkim resursima iz njivskih, šumskih i vodenih ekosistema. Za realizaciju napred iznetog neophodno je izvršiti strukturalne “promene” naučnog i obrazovnog procesa, reorganizaciju naučnih i obrazovnih institucija i obnovu naučnog i nastavnog kadra.

Okvir

Seoske škole

Seoska škola je društvena i kulturna ustanova u kojoj se stiče elementarna pismenost i osnovno obrazovanje, tako da bez dobre seoske škole nema razvoja sela. Reforma osnovnog obrazovanja morala bi da obezbedi poseban i privilegovan status škola u zaostalim seoskim sredinama, te da u nastavnim programima svih osnovnih škola veći obim i značaj dobiju obrazovni sadržaji koji se odnose na selo kao zdravu životnu sredinu i na polјoprivredu kao perspektivno životno zanimanje. Izvršiti reorganizaciju i racionalizaciju mreže instituta i fakulteta u oblasti biotehnike, koja će obezbediti ubrzani i ravnomerni regionalni razvoj zemlјe i koja podrazumeva formiranje kompetentnih nacionalnih instituta i fakulteta, kao i privatizaciju nekih delova postojećih instituta i fakulteta po ugledu na razvijene zemlјe u svetu. Država i društvo treba da obezbede značajno veće finansiranje nauke u poređenju sa prethodnim periodom (0,3 odsto od BDP). Težiti da kroz pet godina izdvajanja za nauku dostignu jedan odsto, a za deset godina dva odsto od BDP, da bi u narednih deceniju i po dostigli tri odsto od BDP. Na ovaj način biće stvoreni uslovi da nauka dobije vodeću ulogu u srednjoročnom razvoju zemlјe.

Nije na odmet spomenuti koncepciju proširenih funkcija seoskih škola: a) pružanje obrazovnih usluga svim kategorijama seoskog stanovništva (što uključuje predškolsko vaspitanje, osnovno obrazovanje odraslih koji nisu završili osnovnu školu, neformalno obrazovanje odraslog stanovništva u cilju osposobljavanja za proizvodne delatnosti, ekološko obrazovanje, zdravstveno prosvećivanje i sl.); b) viđenje škole kao centra kulturnog života seoskog stanovništva; c) koncepciju škole kao centra socijalnih aktivnosti stanovnika; d) razvoj škole kao centra obuke seoskog stanovništva za specifične proizvodne delatnosti.

Čovek se suočava sa činjenicom da u savremenom, humanom sistemu, uprkos svojim znanjima i moći, nije u stanju da obezbedi minimum za život svojih članova, da bude u harmoniji i miru sa prirodom u kojoj živi. Trendovi razvoja upozoravaju da će u budućnosti ovi problemi biti još zaoštreniji, teži i neravnomernije raspoređeni nego danas – ukoliko čovek ne nauči da adekvatno upravlja sobom i svetom na racionalniji i inteligentniji način. Srbija raspolaže sa dosta širokom mrežom naučnih institucija koje se bave rešavanjem naučne problematike u oblasti poljoprivrede i prehrambenih tehnologija. Slaba strana u sistemu naučnih institucija iz ove oblasti u Srbiji je neravnomerna regionalna raspoređenost samih institucija. Ovo se automatski negativno odražava na razvoj pojedinih regiona, a time i sela u njima.

Globalizacija se širi

Nauka na Zapadu uvek je imala izrazito pragmatičan karakter. To se posebno odnosi na Ameriku koja je zahvaljujući, pre svega, nauci, tehnici i inovacijama postala naučna, vojna i ekonomska sila bez premca u istoriji. U Americi nije dovoljno biti naučnik, pronalazač već izumitelj (inventor) nečeg praktičnog, čulo se na skupu. Njihovoj industriji i privredi potrebni su resursi cele planete. Materijalni položaj poljoprivredno savetodavnih stručnih službi nije na potrebnom nivou, a što koči brži transfer znanja. Određeni broj poljoprivredno savetodavnih stručnih službi nema adekvatnu svoju infrastrukturu, laboratorije, laboratorijsku opremu i druga neophodna tehnička sredstva za normalno funkcionisanje i rešavanje nagomilanih problema na selu.

Kada analiziramo naučne, obrazovne i stručne institucije iz oblasti poljoprivrede i prehrambenih tehnologija, možemo konstatovati da u dosadašnjem periodu nije poklonjena dovoljna pažnja prognozno-izveštajnim službama na nivou Republike Srbije, koje imaju izuzetno važan značaj tokom vegetacije kod biljne proizvodnje i trajan zadatak u stočarskoj proizvodnji. Koncept organizovanja prognozno-izveštajnih službi treba osmisliti tako da one budu na Univerzitetima u jednom sinhronizovanom sistemu na nivou Republike Srbije. Da bi naša sela i proizvodnja hrane u njima krenula napred, neopodne su korenite promene. Novim znanjem, novim tehnologijama uz mlad i obrazovan kadar, jedino možemo menjati sumornu sliku naših sela.

Dobri uslovi i niski prinosi

Naša zemlja pored povoljnih ekoloških uslova za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju ima najniže prinose i nisku efikasnost u odnosu na druge zemlje EU. Mere koje su do sada preduzete nisu pomogle da se spreči odlazak mladih sa sela. Sektor za koji je vezano 1,8 miliona stanovnika ili gotovo četvrtina stanovništva ne može se i dalje držati na margini liste prioriteta. Posebno zabrinjava obrazovna struktura na selu, koja govori da je na selu samo onaj koji mora tu da bude. Priključivanjem Srbije bolonjskom sistemu obrazovanja imamo hiperprodukciju visokoobrazovanih u svim naučnim oblastima, pa i u oblasti poljoprivrede. Tako da smo se našli u situaciji da imamo hiljade agronoma koji čekaju svoje zaposlenje, neki od njih u gradu, a koji nisu osposobljeni (većina od njih) da sami započnu neki posao vezan za agrarni sektor.

,,Promene su neophodne u visokoobrazovnom sistemu, potrebno je više praktične nastave, naročito u strukovnim visokim školama. S obzirom da i poljoprivreda može biti multifunkcionalna, ona nije vezana samo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju već i za preradu, turizam, trgovinu, marketing, zaštitu životne sredine, informacione tehnologije… Treba da se ponude studijski programi koji će povezati poljoprivredu i ove naučne discipline čime će porasti interesovanje studenata za agronomsku struku, jer se čini da je mladima sve društveno prihvatljivije zanimanje nego da se bave primarnom proizvodnjom. Primenom ovih mera povećaće se mogućnost za zapošljavanje mladih na selu, što je do sada bio gorući problem. Ako nije realno očekivati masovni povratak mladih na selo, opstanak onih koji su se tu zatekli moguć je samo kroz sistem mera ruralnog razvoja kojima će se smanjiti razlika u kvalitetu života ljudi na selu i u gradu, rekla je profesor dr Vera Milošević iz Visoke poljoprivredne škole u Šapcu.

Dobar obrazovni sistem za buduće generacije poljoprivrednika, na duži rok, uz podršku koju pruža efikasan sistem savetodavstva i primenjenih istraživanja je najbrži način da se poprave ključni elementi uspešnosti poljoprivredne proizvodnje – upravljanje, prodaja, tehnička efikasnost i mogućnost praćenja porekla proizvoda, istakla je dr Snežana Janković. Da bi bili uspešni u sve oštrijoj konkurenciji na tržištu, naročito u EU, poljoprivredni proizvođači moraju da budu informisani i edukovani da bi poboljšali tehničku efikasnost, kvalitet i standardizaciju proizvoda, a istovremeno razvili upravljačke i tržišne sposobnosti. Poljoprivrednici u Srbiji do znanja i informacija u poljoprivredi mogu doći kroz redovno školovanje, kao i kroz sistem informacija poljoprivrednih savetodavnih službi (PSS). Prenos znanja do poljoprivrednih proizvođača i budućih poljoprivrednika, preko poljoprivredne savetodavne službe u cilju povećanja profitabilnosti i konurentnosti poljoprivredne proizvodnje je jedan od osnovnih preduslova razvoja poljoprivrede u Srbiji. Poljoprivredno savetodavstvo ima za cilj da rešava probleme ljudi, tj. stanovništva koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom ili ruralnom ekonomijom, kao i da služi interesu države. Savetodavstvo je u osnovi vezano za prenos tehnologije i znanja od istraživačkih institucija do poljoprivrednih proizvođača. Zato ukazujemo na postojeći obrazovni sistem u poljoprivredi, kao i mogućnosti unapređenja pojedinih segmenata ovog sistema u skladu sa svetskim i evropskim trendovima, posebno kroz primenu modela neformalne edukacije i „škole u polju“ za poljoprivrednike (FFS) i učenike srednjih poljoprivrednih škola (SFS).

Jedan komentar na OBRAZOVANJE ZA MODERNU POLJOPRIVREDU U SRBIJI2016. prvi deo

  1. Tekst je u osnovi zanimljiv, ali bi bilo mnogo bolje da je podeljen na veći broj pasusa, značajno bi se podigla čitljivost.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>