Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » Proizvodnja i izvoz pšenice 2017.

Proizvodnja i izvoz pšenice 2017.

Berićet i nestašica!

 

Srbija je u 2016. godini imala veoma dobar rod pšenice od preko 2,8 miliona tona. Do sada je izvezeno 657.940 tona. Brinu male površine koje su zasejane u 2016. godine, koje se procenjuju na oko 450.000 hektara

Nakon berićetne žetve u 2016. godini u kojoj je  Srbija sa  595.000 hektara dobila  rod pšenice od 2.885.000 tona, a početne zalihe su bile 218.000 tona, pa smo početak potrošnje, žita posle žetve dočekali sa 3.103.000 tona pšenice. Od toga je za domaću potrošnju potrebno 1.200.000 tona, za zalihe 200.000 tona i za semensku proizvodnju 150.000 tona, a ostalo je bilo namenjeno izvozu.

 

Nakon žetve, do početka ove godine iz Srbije je izvezeno je 657.940 tona pšenice, kaže Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo SANU. Najviše je izvezeno u Rumuniju 343.576 tona, zatim na Kosovo blizu 95.000 tona, a veliki kupci su i Bosna i Hercegovina (108.862 tone), Albanija (43.009 tona), Crna Gora (28.162 tone), Makedonija (21.782 tone), Italija sa 14.468 tona, Hrvatska 1.555 tona, Slovenija 10 tona i u druge države sa 1.579 tona. U drugoj polovini 2016. godine izvoz je bio nešto slabiji zbog visoke izvozne cene pšenice proizvedene u Srbiji. Međutim, setva koja je obavljena u 2016. godini ne daje optimizam da se u ovoj godini može očekivati dobra žetva. Jer, posejano je tek oko 450.000 hektara, što je najmanje u poslednjiuh pola veka! Biće dobro, ako se obezbedi dovoljno žita za domaću potrošnju, zalihe i semenarstvo, a to je oko od 1,55 miliona tona zrna. I pored tradicionalnog  očekivanja, za izvoz će biti teško obezbediti značajnije količine!

 

Proše godine Srbija je izvezla i značajne količine brašna, dodaje Zdravko Šajatović, direktor ,,Žitounije’’ u Novom Sadu. Iako konačnih podataka nema, prema poslednjim podacima,  u drugoj polovini godine  izvezeno je 138.646 tona. Izvoz brašna je bio izvanredan u prvoj polovini 2016. godine, kada je u svet otpremano prosečno po 23.000 tona mesečno, što je znatno više nego godinu dana ranije, kada je to bilo 17.000 tona mesečno. Izvoznici brašna iz Srbije su veoma aktivni te pokušavaju da osvoje i nova tržišta gde se kao povremeni kupci javljaju, Grčka, Mađarska,. Bugarska, Rumunija, Italija, Libija, Švajcarska, Nemačka i druge zemlje.

 

Setva za brigu

Iako pravih i zvaničnih podataka o setvi nema, okvirne procene su da je zasejano oko 450.000 hektara. Veruje se da će se i sa takvih površina obezbediti dovoljne količine hlebnog zrna!? Istaknuti selekcionar dr Srbislav Denčić, iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže, da je dobar deo setve obavljen van optimalnih rokova (to je posle 25. oktobra), što takođe ne obećava visoke i kvalitetne prinose. Pored toga, na značajnom delu površina posejano je i seme sa tavana. Dakle, biće znatno manji rod nego li u žetvi 2016. godine. Jer, prinose će smanjiti i to što su u Vojvodini zasejane strane  sorte, neeotporne na zimske uslove, kakve imamo u ovoj godini.  Uz to,  prete i glodari da u ovakvim vremenskim uslovima unište deo roda. Domaće, otpornije sorte na ovakve uslove posejane su u užoj Srbiji.  I pored slabe setve, verujem da će i u ovoj godini rod biti dovoljan za domaće potrebe, koje zajedno sa zalihama iznose oko 1,55 miliona tona zrna!

Svetsko tržište pšenice

Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, u svetu je u 2016. godini proizvedeno 751,26 miliona tona pšenice, što je za 6,54 milioan toan bilo više nego prethodne godi. Svetska proizvodnja pšenice, već četvrtu ekonomsku godinu ostvaruje rekordan nivo. Povećanje proizvodnje bilo je u Rusiji, SAD, Argentini i Indiji, dok je smanjenje  proizvodnje bilo u EU, Maroku, Turskoj i Kini. Procene su da je za potrošnju stanovništva na zemljinoj kugli potrebno 739,77 miliona tona. Direktna posledica kretanja u svetskoj proizvodnji i potrošnji je visok nivo zaliha pšenice koji na početku 2017. godine iznosi 252,14 miliona tona. Ovaj nivo svetskih zaliha pšenice pokriva prosečnu potrošnju pšenice za oko četiri meseca.

 

Prema raspoloživim podacima  (izvor podataka ”Žita Srbije” i Uprava carina)  od jula do kraja 2016. godine do kraja godine (kako se i računa ekonomska godina u ovoj grani) izvezeno je:

 

PŠENICA izvoz roda 2016. godine (jul-decembar 2016. g.) ………………..657.940 tona

 

■      JUL ……………………………………………………………………180.087 tone

■      AVGUST…………………………………………………………….193.760 tona

■      SEPTEMBAR……………………………………………………..147.574 tona

■      OKTOBAR…………………………………………………………. 56.012 tona

■      NOVEMBAR……………………………………………………….. 43.684 tone

■      DECEMBAR………………………………………………………..  36.823 ton

 

 

IZVOZ PŠENICE RODA 2016. GODINE PO DRŽAVAMA /tona/

ODREDIŠTE IZVOZA 2016. godina /po mesecima/ 2017. godina /po mesecima/ UKUPNO
VII VIII IX X XI XII I II III IV V VI
Rumunija 

Konstanca

120102 131941 81039 4645 1751 4098 343576
UNMIK/ Kosovo 14636 17968 25506 22512 8928 5387 94937
Crna Gora 10277 8132 7122 1544 872 215 28162
Makedonija 3686 2980 2654 2051 5218 5193 21782
BiH 17324 20762 17144 18466 18799 16367 108862
Italija 5266 4778 2656 0 1545 223 14468
Albanija 8726 7197 11218 6595 5375 3898 43009
Hrvatska 0 0 68 100 679 708 1555
Slovenija 0 0 10 0 0 0 10
Druge države 70 2 157 99 517 734 1579
 

UKUPNO

180087 193760 147574 56012 43684 36823 657940

IZVOZ BRAŠNA od pšenice roda 2016.godine:

 

 

BRAŠNO od pšen.roda 2016. godine – izvoz (jul-decembar 2016. )…………..138.646 tona

 

■      JUL ……………………………………………………………………… 18.429 tona

■      AVGUST…………………………………………………………………23.885 tona

■      SEPTEMBAR………………………………………………………….22.419 tona

■      OKTOBAR……………………………………………………………..23.250 tona

■      NOVEMBAR…………………………………………………………. 27.366 tona

■      DECEMBAR………………………………………………………….  23.297 tona

IZVOZ BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2016. GODINE PO DRŽAVAMA /tona/

ODREDIŠTE IZVOZA 2016. godina /po mesecima/ 2017. godina /po mesecima/ UKUPNO VII-XI
VII VIII IX X XI XII I II III IV V VI
BiH 6427 8117 7455 8036 8885 * 38920
Crna Gora 3645 4454 4078 3891 4264 20332
UNMIK 

/Kosovo

2939 3629 3056 2987 3297 15908
Makedon. 3330 4105 4249 4008 5067 20759
Albanija 1121 2193 2099 2597 2476 10486
Slovenija 372 359 396 580 644 2351
Hrvatska 170 482 265 197 194 1308
Druge države 425 546 821 954 2539 23297 28582
UKUPNO 18429 23859 22419 23250 27366 23297 138646

*trenutno raspolažemo samo podatkom o ukupnom izvozu brašna u decembru 2016.godine, Analitičke podatke o izvozu po državama još uvek nismo dobili. Iste ćemo dostaviti naknadno.

 

 

BILANSNA PROCENA UKUPNE PROIZVODNJE I RASPOLOŽIVIH KOLIČINA PŠENICE U EKONOMSKOJ 2016/17 GODINI U SRBIJI

Procenjene početne-prelazne zalihe ……………………….. 218.000 tona

(korišćen poslednji zvaničan podatak Ministarstva poljoprivrede)

Proizvodnja pšenice roda 2016.g…………………………..2.885.000 tona

———————————————————————————-

UKUPNO (1+2) raspoloživo……………………………….. 3.103.000 tona

 

 

PROCENA POTROŠNJE  PŠENICE U  2016/17 GODINI

Seme………………………………………………………………………… 150.000 tona

Potrošnja mlinova ……………………………………………………1.200.000 tona

Stočna hrana.……………………………………………………………. 200.000 tona

 

 

Izvoz i uvoz agrara

Prema nezvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz Srbije je u svet do kraja novembra 2016. godini izvezeno poljoprivredno prehrambenih proizvoda (čitaj sirovina  za proizvodnju hrane) u vrednosti od 2,92 milijarde dolara, dok je vrednost uvoza 1,25 milijardi dolara, pa je  ostvaren suficit od 1,66 milijardi dolara. U izvozu dominiraju voće i povrće sa 742,3 miliona dolara, a žita i proizvodi od žita sa 627,3 miliona dolara. Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom vremena januar – novembar 2016. godine bili su: kukuruz, merkantilni u izvozu od 299 miliona dolara, cigarete od duvana u vrednosti od 261 miliona dolara, zamrznta malina u vrednosti od 229 miliona dolara, merkantilna pšenica u vrednosti od 129 miliona dolara, sveže jabuke su prodate u svetu za 108 miliona dolara, dok je izvezeno i šećara proizvedenog od šećerne repe za 108 miliona dolara. Na uvoznoj strain dominira tradicionlano grupa ,,nekonkurentnih’’ proizvdoa – sirova kafa u vrednosti od 58 milioan dolara, svežće bananke su kupljene za 36 milioan dolara, za sveeže pomorandže je potrošeno 20 miliona dolara. Od ostalih značajnijih proizvoda u uvozu treba istaći da je za uvoz duvana i cigareta i raznih drugih duvanskih proizvoda potrošeno više od 133 miliona dolara, a za ekstrakte kafe je potrošeno 30 miliona dolara.  Zamrznuto svinjsko meso je plaćeno 28 miliona dolara… Treba reći da u ovoj oblasti ni približno nije iskorišćen Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. U vremenu od janaura do novembra 2016. godine ostvarena je vrednost ukupne razmene poljoprivredno – prehrambenih proizvoda između Srbije i Ruske Federacije u vrednosti od 334 miliona dolara. Izvoz je bio vredan 278 miliona dolara, a uvoz 36 miliona dolara.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>