Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » PROIZVODNJA I POTROŠNJA ŽIVINSKOG MESA2016.

PROIZVODNJA I POTROŠNJA ŽIVINSKOG MESA2016.

Rast koka u regionu

Od jajeta do pileće viršle mora da se popštuejk više od 50 propisa. U Srbiji ima oko130 proizvđača pilećeg mesa, a da je samo 30 registrovano dok siu ostali mali proizvođači koji su cenom konkurentni, ali kod njih nema sledljivsoti proizvodnje radi bezbednosti proizvođača. Treba biti realan i reći da bi organsko pile bilo skupo za ljude u Srbiji, kao kuća ipak ćemo raditi i na proizvodnji organskog pileta

Piše: Branislav Gulan

Proizvodnja živinskog mesa u svetu u 2015. godini bila je veća je od 100 miliona tona, a u 2030. godini ukoliko se nastavi tempo rasta proizvodnje i potrošnje, to bi trebalo da bude 143 miliona tona. Veliki deo te proizvdonje namenjen je i izvozu. U proizvodnji i trgovini najdalej je otišao Brazil u kome se proizvodnaj približila brojci od 15 miliona tona godišnje. Značajan doprinos rastu svetske proizvodnje dala je i Kina u kojoj je proizvodnje u psolednjoj deceniji proasla za blizu deset milioan tona. Sledi SAD kao trećaveleisa u prodaji piletine i peradarstva. Te tri države ućčestvuju sa reko 60 odsto u svetskoj proizvodnji živinskog mesa. Uporedo sa rastom proizvodnje, raste i potrošnja i izvoz, a čak 700 odsto proaj eu svetu je iz Brazila i SAD. Sad se beleži i rast kineskog izvoza, a glavni uvoznici su Ruska Federacija i Japan. Rast potrošnje beleži se u Saudijskoj Arabiji i Meksiku, koji uvoze godišnje po 600.000, odnosno 500.000 tona ovog mesa. Ni pojava ptičjeg gripa nije sprečila rast proizvodnje i potrošnjeg živinskog mesa u svetu.

Bezbednost proizvoda, kvalitet i sledljivost osnov su za poverenje potrošača i hranu poreklo iz Evropske unije, rečeno je novinarima iz Srbije u Ljubljani, povodom završetka trogodišnjeg projekta EU ,,Kvalitetno, bezbedno, sledljivo – živinsko meso EU porekla”. Projekat vredan 1,57 miliona evra realizovan je sa ciljem prepoznavanja kvalitetnog živinskog mesa i upoznavanja potrošača sa propisima EU koji obezbeđuju da do njih stigne bezbedno meso, uz potpunu sledljivost proizvodnje i kontrole kvaliteta. Cilj informativno-promotivnog projekta EU, slovenačke države i slovenačkog udruženja GIZ mesna industrija, koji se zvanično završava u februaru 2017. godine je povećanje proizvodnje i potrošnje živinskog mesa. Projekat je pod sloganom ,,Moje naj meso” realizovan u protekle tri godine u Srbiji, Bosni i Hercegovioni, Crnog Groi. Makedoniji i na Kosovu. Brigita Vindiš Zelenko, direktora službe kvaliteta u ,,Perutnini Ptuj’’, najvećem slovenačkom proizvođaču živinskog mesa, istakla je je značaj nezavisne unutrašnje i spoljne kontrole za bezbednost proizvoda koji stižu do potrošača. Ona je istakla da se u procesu proizvodnje od jaja iz kojih se legu pilići do krajnjeg proizvoda, poput pilećeg filea ili vrišle, poštuje više od 50 propisa. Posle uspešnog završetka ovog projekta najavljuje se slična procedura i promocija svinjskog mesa.

U Perutnini Ptuj, Srbiju (gde se po stanovniku troši oko 16 kilograma živinskog mesa godišnje) vide kao tržište sa rastom potencijala proizvodnje i potrošnje, s obzirom da je potrošnja pilećeg mesa upola manja nego u EU, a da se u EU, kao i u svetu očekuje rast potoiršnje mesa, posebno živinskog, s obzirom na trendr zdravijeg načina ishrane. Predsedenik Uprave ,,Perutnine Ptuj’’, Tibor Šimonka, ističe daq industriju živinskog mesa porede sa automobilskog industrijom šp sofisticiranosti i tehnologiji kao i konkurenciji. Šimonka je rekao da vrhunski kvalitet proizvoda obezbeđuje integrisani lanac proizvodnje gde proizvođač mesa i proizvdoa od pokriva ceo proces, od jaja, preko inkubatora, proizvodnej stočne hrane, kontrole, prerade mesa i proizvodnje prerađevina, do distribucije. Kada je o Srbiji reč, gde je članica ,,Perutnine Ptuj’’ preduzeće ,,Topiko” u Bačkoj Topoli, Šimonka ističe da tržište još nije dovoljno regulisano. On navodi da u Srbiji ima oko130 proizvođača pilećeg mesa, a da je samo 30 registrovano dok su ostali mali proizvođači koji su sa cenom konkurentni, ali kod njih nema sledljivosti proizvodnje radi bezbednosti potrošača.

Nekontrolisani uvoz piletine

U Srbiji se trenutno vodi velika bitka između trgovaca za pilećim mesom za što niže cene. Zbog toga raste nekontrolisani uvoz mesa sumnjivog kvaliteta.Takve tržišne prilike potrošačima verovatno odgovaraju, jer je meso sve jeftinije, ali na duži rok to nije dobro. Na taj način gubi se sledljivost što utiče na smanjenje bezbednosti proizvoda, upozorio je Tibor Šimonka. Istakao je da u Srbiji radi oko 130 proizvođača živinskog mesa, a samo 30 do 40 odsto je registrovano. ,,U Srbiji, ali i u državama regiona postoji glad za jeftinim mesom. Veliki trgovci nabavljaju svega pedesetak odsto živinskog mesa od tri najveća proizvođača. Mnogo je onih čiji proizvodi dolaze do potrošača čudnim kanalima. Potrebno je da tržište bude bolje regulisano kako bi kupci bili sigurni da kupuju bezbedne proizvode’’, navodi Šimonka.

Ova kompanija, od februara 2016. godine, u većinskom je vlasništvu Slovenačke industrije čelika, inače u vlasništvu ruske grupacije IMX, uz ,,Perutninu’’, koja je privatizovala ,,Topiko’’ iz Bačke Topole. Najveći proizvođači na srpskom tržištu su Industrija mesa ,,Matijević’’ i ,,Neoplanta’’. Naredne, 2017. godine, kako je najavljeno, planirane su investicije u podizanje farmi koje ispunjavaju više evropske standarde. Prednost Srbije je i u tome što jedina u ovom delu Evrope ne dozvoljava upotrebu GM hrane u ishrani životinja. ,,Srbija je za nas sve značajnije tržište, ali ima i veliki potencijal pogotovo za uzgoj živine. Nastojaćemo da povećamo broj farmi ali i ulaganja u klanicu i preradu’’, kaže Šimonka.

Direktor ,,Perutnine Ptuj Topiko’’ Miloš Panjković, kaže da se naša  proizvođači ponekad, čini se trude da proizvedu jeftino, a ne mora tako, bolje da napravimo nešto kvalitetno. Kupci sada traže da pilad izlaze napolje, to i radimo u Sloveniji, sledeće godine ćemo i u Srbiji. To nam je plan. Problem je veliki udeo sive ekonomije u prodaji živinskog mesa. On u Evropi iznosi oko 10 odsto, a prema nekim podacima u Srbiji to dostiže čak i 45 odsto!

,,Pozdravljamo što je država Srbija pokrenula borbu protiv sive ekonomije. Voleli bismo da nam država olakša sertifikciju prema Evropi i da nam pomogne u naplati potraživanja. Naši planovi su da osim pravljenja zdravijeg okruženja za pilad, pravimo i viršlu sa što više mesa, pa ćemo sledeće godine proizvesti viršlu sa 90 odsto mesa. Ići ćemo u susret zahevima proizvođača da dobiju proizvod koji će se brzo pripremiti, pa ćemo 2017. godine praviti planirane proizvode koji će biti gotovo potpuno spremni za konzumiranje. Kada je reč o organskoj hrani, takva proizvodnja je kod nas malo teža nego u drugim branšama. Treba biti realan i reći da bi organsko pile bilo skupo za ljude u Srbiji, ali kao kuća ipak ćemo raditi i na proizvodnji organskog pileta’’, navodi Šimonka.

Član Uprave ,,Topika’’ Hermina Šerona navodi da se od 2008. godine svi proizvodi pod brendom Perutnina Ptuj Topiko proizvode u Srbiji, po istim standardima kvaliteta kao i u Sloveniji, osim proizvoda od ćuretine koja dolazi iz Slovenije. Ona ističe da su ciljevi Topika još bolji kvalitet proizvoda, veća proizvodnja artikala od mesa sa dodatom vrednošću i unapređenje percepcije piletine kao zdrave hrane u Srbiji. EU inače podstiče proizvodnju mesa, ali i razvoj poljoprivrede, da se više fokusira na kvalitet i zaštitu prirodne sredine. Radeći na bezbednosti hrane, ,,Perutnina Ptuj’’ primenjuje vertikalno integrisanu proizvodnju koja podrazumeva kontrolu celog procesa proizvodnje. Imamo, naravno nadzor od strane države, ali mi smo kao proizvođači svesni da smo sami odgovorni za bezbednost i trudimo se da svi naši proizvodi budu bezbedni. Imamo i svoju laboratoriju da bismo stalno mogli da kontrolišemo ono što dajemo na tržište, rekla je ona, i navela da se stalno radi na edukaciji radnika da se proizvodi ne kontaminiraju u bilo kom procesu manipulacije sa njima.

U tom cilju ,,Perutnina Ptuj’’ uvodi nove standarde u proizvodnji poput ,,premijum” tova koji podrazumeva posebne, bolje uslove za životinje, uključujući izlazak pileta napolje u ograđeni prostor, dodaje Branko Vodušek, direktor u Perutnini Ptuj.

Istovremeno kompanija ,,Pivka’’, drugi po  veličini proizvođač pilićeg meseca u Sloveniji za tov koristi smeše iz svoje proizvodnje obogaćene omega tri masnim kiselinama i antitoksičnim selenom. Zaahvaljmujući tome, Pivka ima čak dvas sertifikata za viši kvalitet, kaže Aleksandar Debevec, direktor. Naše meso koej proizvodimo sadrži i selen, što je dokazano da utiče na imunitet i štitastu žledzu.

Pored proizvodnje pilećeg mesa bavi i preradom i pakovanjem oko 20.000 miliona konzervi ribe godišnje. Preradimo oko 2.500 tona raznih vrsta ribe, navodi, Damjan Oblak direktor  marketinga u ,,Pivki’’. On kaže da je ,,Pivka’’ jedian dobila Posebno priznanje za bezbedne mesne proizvode. Posebno mesto među priznanjima zauzima ono odbijenoi za tržištnu ponudu mesa, kao i najviše medalja za kvalitet. Među njima je čak pet Šampiona, i time se ,,Pivka’’ ističe među svim proizvođačima namirnica i pića na AGRA 2016 u Gornjoj Radgoni.

Janja Kokolj Prošek iz slovenačkog ministarstva poljoprivrede najavila je i novu nacionalnu šemu kvaliteta ,,Odabrani kvalitet – Slovenija”.  Za početak će se u okviru te šeme decembra 2016. i januara 2017. godine na policama u prodavnicama naći proizvodi iz grupa mleko i mlečni proizvodi i goveđe i pileće meso, a kasnije će tu oznaku dobiti i proizvodi iz drugih grupa prehrambenih proizvoda.

Uvođenju znaka ,,Odabrani kvalitet – Slovenija’’ za neki proizvod prethodi notifikacija u Briselu, što je garancija da se tom šemom ne krše pravila EU o konkurenciji, navodi Ana Ahčin iz GIZ – Mesne indsutrije Slovenije.

 

Okviri

Interesno udruživanje

Gospodarsko- interesno udruženje mesne industrije Slovenije okuplјa 17 slovenačkih mesno-prerađivačkih kompanija. Zastupa interese svojih članica i  cilј joj je povaćanje i  pobolјšanje rezultata u tom sektoru. Od 2003. godine intenzivno organizuje brojne promotivne projekte u kojima je fokus stavlјen na kvalitet i bezbednost mesa i mesnih prerađevina slovenačkog i evropskog porekla na  nacionalnom i tržištima u trećim zemlјama. Dakle, interesno organizovanje je na principu zadružnog oranizovanja koje je  u Sloveniji – obavezno!

Robna razmena 710 miliona evra

Robna razmena Srbije i Slovenije od januara do septembra 2016. godine iznosila je 710,9 miliona evra i beleži povećanje od 14,2 odsto u odnosu na isti period 2015. godine. Izvoz u Sloveniju ostvaren je u vrednosti od 323,6 miliona evra, što je za 14,6 više nego u  2015. I uvoz iz te zemlјe povećan je za 6,7 odsto u poređenju sa istim vremenom 2015. godine i bio je 387,3 miliona evra, tako da  je deficit u robnoj razmeni na srpskoj strani i iznosi 63,7 miliona evra.

Kvalitet mesa

,,Udata sam za Srbina. Živim u Srbiji. Jendom prilikom u susret slavi I dolasku gostiju, potrudila sam se i pripemila razna jeela od piletine. Kada je došao muž, zaprepašćno meje upitao ,,Ženo šta to radiš? Kakva piletina? To je siro0tinjsko meso. Niko to neće jesti. Spremaj prasetinu i jagnjetinu. Spremila sam i prasetinu i jagnjetinu. Kad su došli gosti i posluženje – niko  na kraju nije jeo ni prasetinu ni jagnjtinu, nego samo moja jela od piletine’’, kaže Hermina Šerona.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>