Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda, Demografija, Sela » Spasavanje nestalog…

Spasavanje nestalog…

ALARMANTNI PODACI: U 1.000 sela u Srbiji manje od 100 stanovnika…

Piše: Branislav GULAN

U 1.034 sela u Srbiji ima manje od 100 stanovnika, a u više od 200 niko nije mlađi od 20 godina, stoga je 13. juna 2019. godine, formiran Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kako bi se ona održala, izjavio je ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić. Po njegovim rečima, to je originalan pokušaj da se započne rešavanje problema, a zadatak tima je da se život ljudi na selu praktično promeni.

 

“Ovo je jedan originalan pokušaj, pre svega Srpske akademije nauka i umetnosti, i nas iz kabineta da nađemo način da krenemo u pravo rešavanje problema”, rekao je Krkobabić.  Dodao je da je taj tim pre dva dana otvorio novu stranicu u istoriji Srbije. “Zadatak tima je jednostavan – hoćemo da damo utemeljene predloge, valjane, naučno potkovane, da oni budu potkaz za definisanje jedne oficijalne politike, praktično to znači da život tim ljudima promenimo”, naglasio je Krkobabić. Hajde da vidimo da li će ta sela dobiti pitku vodu, kanalizaciju, da reke i potoci budu u koritima, da deca imaju škole, dodao je ministar. “Ključ svega je da mlade žene u Srbiji i njihovo potomstvo u svemu tome u čemu mi budemo delovali vide mogućnost da ostanu da žive na selu”, istakao je Krkobabić. Za to su, kako kaže, važne i zadruge, udruživanje domaćina da budu robni proizvođači. “Ono što je najbitnija stvar je postojanje jasne političke volje da se okrećemo rubnim područjima, rečeno je nećemo žaliti sredstva, hoćemo da praktično menjamo sliku sela”, rekao je Krkobabić.

 

Zadrugarstvo u SRbiji je iblo zapsotsvljeno sedam decenija, Posle Drugog svetskog rata zadrugama je oduzeta imovina, znači kuće, njive, zgrade, mehanizacija… Sve je utopljeno u osnivanje kombinata. Kombinati su posle promene sistema rasprodati unuišteni. Sa njima je otišla, neoprvdano je privatizovana i zadružna imovina. Na top niko neije imao prvao jer zadruižna imovian već ima titulare. Ali, zadružna imovna je nestala u toku pljačkaške privatizacije poljoprivrede, koaj je obavlejna uz pomoć države. Kasnije je  svaka treća ili četvrta privatizaije poništena, ali od toga danas nema koristi.

 

Sedam  decenija zadrugarstvo u SRbioji je bilo zapsotavljeno. Aprila 2017. godine, autora ovih redova pozvao je minister Milan Krkobabić, na razgovor i pokrenuo je akciju ,,500 zadruga u 500’’ sela. Do tog vremena Srbija je bila zemlja u kojoj je godišnje nestajalo 100 zadruga. Pokretanjem akcije, prvi put posle sedam decenija, zadrugarstvo je materijalno pomagano sa bespovratnim sredestviam. U prvoj 2017. godini 23 zadruge u Srbiji (od toga četiri u Vojvodini) bespovratno su dobile 197 miliona dinara. Druge godine, 2018. godine bespovratno je dodeljeno oko 800 miliona dinara. Novac je dobilo oko 73 zadruge (od toga je 19 bilo iz Vojvodine). Dakle, u nerazviejen edelove Srb nije za razvoj zadrugarstva stiglo je bespovratno skoro milijarda dinara. Po rečima Tijane Nešić, iz kabineta ministra za reigonalni razvoj u Vladi Srbije, sa tim novcem je pomognut život oko 4.600 porodica. Po prvi ptu su osnovane idve sloćeen zadruge u Starom Slankamenu i Arilju. Zadruge su u tim mestima udružile i povezale veše zadruga, okupile ih da udruže svoj rad i proizvodnju. Cilj razvoja zadrugarstva u Srbiji je da se pomogne malim proizvođačima (većina na jugu imaju imanja veličine oko 2,5 hektara). Akcija je i dalje u toku, tako da se u 2019. godini očekuje da će bespovratno biti podeljeno oko 700 miliona dinara. Taj novac dobiće oko 60 do 70 zadruga u  celoj zemlji.

 

Dakle, u SRbiji je vraćen duh zadrugaqrstva, osnovano je oko 430 novih zadruga. Novo je i to što udruživanejm proizvođači ovde sad unose samo svoj proizvod kako bi ga prodali i naplatili. Posle Drugog svetskgo rata unosili su imovinu… O povratkiu neopvadano oduzete imovien posle DRugog svetskgo rata, radi se o najmanje 300.000 hektara njiva, za sada se još ne govori. Za to je potrebna politička volčja, ali i veliki novac. Tog novca ova država za sada nema, pa valjda je zato to tabu tema. Međutim, akcija popularno nazvana ,,500 zadruga u 500 sela’’ je dugoročan posao u Srbiji za više vlada, za više ministara…

 

Cilje ove akcije koju uspešno vodi minister za regionalni razvoj Milan Krkobabić, je i da se kroz udruživanej polpjoipriovrednika, malih proizvođača poveća i poljoprivredna proizvodnja u Srbiji. Zaq poslednej tri decenije njen rast je samo 0,45 odsto godišnje! Važena strqtegiaj, doneta jula 2014. Godien koaj treba da važi do 2024. godine, predviđa nerealen stope rasta i to prosčeno 9,1 odsto, ili po drugoj blažoj varijanti da to bude 6,1 odsto. Te nerealne želje se neostvaruju. U prvoj godini sprovođenaj Strategije razvoja poljoprivrede, 2015. godine pad proizvodnje je bio osam odsto, sledeće godine rast je bio osam odsto. U 2017. godini, suša je odnela rod vredan 1,5 milijardi dolara, pa je proglašen pad proizvodnje od 10,7 osto. Godinu dana kasnije, u 2018. godini, koja je bila rodna, rast je bio od oko 15,7 odsto…Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji po jednom hektaru je svega 1.000 evra. Godišnja vrednsto agrarne proizvodnje kreće se od četiri do pet miliajrdi dolara. Cilj je da vrednost po hektaru u Srbiji dostigne bar 5.000 evra ili 10.000 evra. Jedna Holandija ima više od 20.000 evra po hektaru, Danska oko 14.000 evra…

 

 

 

Sumorna slika sela

 

Sumorna je slika sela Srbije danas. U usavuSRboije ne postoji kategoriaj sela,m već samo naseljengo mesta! Prema popisu poljoprivrede iz 2012. Godine u Sribji je bilo oko 628.000 poqoprivrednih gazdinstava I još 2.000 pravnih lica. Među wisma su don+minirala mala i srednja gazdinstva. Ali, za samo šwt godina od 2012.  do 2018. godine taj broj gazdinstava je smnjen na 566.000!

Uprkos svim podsticajnim merama države, 2018. godine u Srbiji  je bilo 61.941 poljoprivredno gauzdisntvo manej nego 2012. godine. Odnosno njihov broj se smanjio za blizu 10 odsto! Glavni razlgo smanjenju broja gazdisntava vidi se u uklrupnjvanju gazdinstinstava I psoeda. Ono što zabrinjkava jeste, što je, pokazuju podaci Republičkog zavdoa za staqtistiku, prosečna starpst nosilaca poqoprivrednih gazdinstava 61 godina, dok je tek svaki 14 mlađi od 40 godina! Razlozi za oakvo veliko smanjenje broja gazidnstava mogu biti dvojaki.

 

  • Jedan od razloga smanjenja broja gazdinstava je njihovo ukrupnjvanje i ako je to u pitanj, to je dobro. Ali, ako je razlog smanjenja broj gazdisntava, odnmosno gašenja domaćinstava I napuštanej sela,,a što znamo da taj process traje, odna to zabrinjava.  To nije dobro. Pravi rezultčati moći će da se ozbiljno sagledaju za nekoliko godina kada bude novi popis poljoprivrede.

 

Mala I srednja preduizeća na poslednjem popisu,2012. godine, čnila su 77,8 odsto u ukupnm borju gazdinstava i s obzuirom na to stanje s velikim učešćem malih gazdinstava moglo se očekivati da će u ravničarskim delovima, Vojvodini, Mačvi i Pomoravlju, gde je bilo interesa za kupovinu zemljišta, doći do ukrupnjavanja poseda. S druge strana, broj poljoprivrednih gazdinstava opao je zbog loših uslova poslovanja.

 

Državen subvencije u poljoprivredi Srbije iznsoe 35 evra po hektaru. U EU su od 500 do 900 evra po hektaru i mi nismo konkurentni ni u jednoj proizvodnji. Ljudi su shvatili da je bavljenje poljiprivredom neispaltivo i odustaju. Razlog za ovakvo stanej su što je stoap rasta poljoprivre3d eu Srbiji za psoeldnej tri decenije samo 0,45 odsto. Nema mnogo zaitneresovanih jer u 86 odsto sela opada broj stanovnika. U posmatranom periodu došlo je do povećanaj prosečne površien po gazdinstvu sa 5,4 hektara u 2012. godini na 6,1 hektara u 2018. godini. U Vojvodini je to znatno više pa je povećanje sa 10,9 na 12,3 hektara.

Broj najmanjih gazdinstava, koja koriste do dva hektara poljoprivrednog zemljišta, smanjen je u odnosu na 2012. godinu za 27 odsto.

 

 

Činjenice i brojke:

  • U 2018. godini u Srbiji je bilo 569.310 poljoprivrednih gazdisntava. To znači da ih je za 9,9 odsto manje nego 2012. godine;
  • Te, 2018. godine u Srbiji je bilo 3.476.788 hektara površina korišćenog poljoprivredngo zemljišta. To znači da je rast za 1,1 odsto zemljišta koje gazdinstva koriste!
  • U Srbiji je u 2018. godini prosčena veličina bašta i oranica po domaćinstvu 4,5 hektara. Prosečna veličina oranica i bašta po gazdinstvu povećana je za 13,5 odsto;
  • Do dva hektara poljoprivredne površine koristi 217.682 gazdinstava, što ja za 27 odsto manje nego 2012. godine;
  • TEks vai 14 nosilac gazdinstva mlađi je od 40 godina!
  • Prosečna poljoprivredna penzija je 11.272 dinara!
  • U 2018. godini u Srbiji je rođeno 64.890 beba, što je na nivou Prvog svetskog rata. Svake goine broj umrlih se kreće oko 102.000! DAkle, smao na osnovu toga broj stanovniak smanjuje se za više od 37.000! Nestane po jedna varoš veličoien Negotina ili Bačke Palanke. To znači da nestaje i Srbija, odnosno ostaju prazne teritorije!

 

*Podacio RZS o poljoprivrednim gazdinstivma i domaćinstvima u 2018. godini;

 

 

ISTRAŽIVANjE

Stanovništvo u naseljima – selima  Srbije u 2019. godini:

Sumorna slika sela…

Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g):

  • 2.487,886 domaćinstava;
  • 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam miliona žitelja;
  • Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto);
  • Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo od 100 godina unazad! Nastavljanje trenda gubitaka stanovništva traži radiklanu preorijetnaciju javnih politika u pogledu ključnih pitanja kao što su promena strategije razvoja i stavljanja akcenta na ravnomerniji regionlni razvoj, na razvoj poljoprivrede i sela i na masovno zapošljavanje;
  • Da su podsticajna sredstva koja se daju stranim investitorima data za razvoj malih i srednjih domaćih preduzeća i za podsticaj rađanja sada bi imali drugačiju demografsku sliku. Ovako smo stigli u stanje demografske katastrofe!
  • U Srbiji svake godine umre oko 102.000 žitelja, a rodi se do 65.000 beba. Dakle, više umre nego što se rodi oko 35.000 do 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000! Dakle, nestane po jedna varoš. Rađanje je na nivou Prvog svetskog rata, 1914. godine!
  • Sela su bila glavna baza za rađanje dece, a u 2017. godini rođeno je samo 64.734 bebe, što je najmanje za poslednjih 100 godina! To je bilo za 1.000 beba manje nego godinu dana ranije! Procena da je tako bilo i u 2018. godini!
  • To su poražavajući podaci i ako se tako nastavi, za pola veka bićemo manjina u sopstvenoj državi. Ljudi se sve više sele u gradove gde jedva preživljavaju, nisu stambeno obezbeđeni i zato se sve ređe odlučuju za potomstvo;
  • U Srbiji više od 260.000 momaka i 100.000 devojaka sa u životnom dobu između četiri i pet decenija nisu zasnivali porodice;
  • Ako se tako nastave natalitet i mortalitet, Srbija već 2225. godine neće imati svojih žitelja. Na tim prostorima živeće neki drugi ljudi;
  • Dakle, već za dva veka, što je za obične smrtnike puno, ali za istoriju nije, samo na osnovu  mortaliteta, na njenom području živeće neki drugi narodi! Ako se tome dodaju i oni što odu  sa kartom u jednom pravcu, onda se takva sudbina teško može izbeći! Potrebna je radikalna agrarna i socijalna reforma;
  • Pored svega toga oko 35.000 mladih godišnje ode sa kartom u jednom pravcu, znači bez povratka! U 2017. i 2018. godini, prema grubim procenama otišlo je po 60.000 mladih!

Stanje u naseljima-selima:

  • U Srbiji postoji 4.700 naselja, odnosno sela (po Ustavu nepostoji kategorija sela)!
  • Poljoprivreda u poslednje tri decenije rast od samo 0,45 odsto godišnje!
  • 1.200 sela je u fazi nestajanja;
  • U 1.034 naselja je manje od po 100 žitelja;
  • U 550  ima manje od po 50 stanovnika;
  • U 86 odsto naselja opada broj stanovnika;
  • U Srbiji je danas oko 100 praznih naselja, a još toliki broj ima manje od po deset stanovnika;
  • Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlji živi na selu;
  • Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom;
  • U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice! Žitelji moraju na put da kupe hranu;
  • U Srbiji  čak 73 odsto sela  nema dom kulture ni biblioteku;
  • U naseljima se nalazi 50.000 praznih kuća bez vlasnika, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi;
  • Poštu nema oko 2.000 sela;
  • U 230 sela nema osnovne škole;
  • Oko 200 osnovnih škola imaju po jednog đaka;
  • U 2.760 sela nema vrtića;
  • Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3); Prosečni nosilac poljoprivredngo gazdinstva u Srbiji star je 61 godinu i dve godien je stariji nego 2012. Godine. Tek svai 14 je mlađi od 40 godina, a najvi9šđe mladih je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije;
  • U dve trećine sela nema ambulante;
  • U Srbiji ima oko 569.000 gazdinstava, pad za 10 odsto u odnosu na 2012. godinu (stočarstvom se bavi 435.053 njih, što ej 80 odsto gazdinstava,a stoku gaji i 20 odsto gazdinstava pravnih lica);
  • Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 hektara poljoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru poljoprivrednih gazdinstava, prema popisu poljoprivrede iz 2019. godine, obrađuje se, odnosno u upotrebi je 3.476.788 hektara zemljišta. To znači da značajan deo poseda, od oko 800.000 hektara ostaje neobrađeno! Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji se kreće oko pet milijardi dolara ili 1.000 dolara po jednom hektaru godišnje. Cilj je da to bude bar 5.000 dolara po jednom hektaru, a želja – 10.000 hektara.
  • Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnim gazdinstivma u Srbiji je 2,3 člana;
  • Razvoj poljoprivrede Srbije u poslednje tri decenije je samo 0,45 odsto godišnje!
  • Agrar Srbije od 2000. godine vodilo je 13 ministara poljoprivrede;
  • Učešće stočarstva u ukupnoj agrarnoj proizvodnji je oko 30 odsto (u svetu je to više od 60 odsto) čemu teži Srbija;
  • U Srbiji se uzgaja 881.000 goveda, 3,2 miliona svinja, 1,78 miliona ovaca, 196.000 koza, 26,6 miliona živine i zvanično postoji 673.651 pčelinje društvo, mada se veruje da postoji više od 800.000 pčelinjih gazdinstava. Najnoviji pdoaci ukazuju da u SRbiji ima više od miliona košnica sa pčelama!
  • Vodni režim je takođe povoljan, ali nedovoljno iskorišćen. Kanal Dunav-Tisa – Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) najveći je i jedinstven hidrosistem u svetu. Veoma malo se koristi i to je velika neiskorišćena, odnosno promašena investicija. Kada je završen 1977. godine saopšteno je da je iskopano 135 miliona kubika zemlje. Danas u njemu postoji više od 15 miliona kubika mulja;
  • Od ukupno obradivih površina, navodnjava se oko 1,5 odsto ili 46.800 hektara! Istovremeno u svetu se navodnjava u proseku 17 odsto površina! Sad je u toku izgradnja oko 14 novih zalivnih sitema koji bi trebalo da pokriju oko 30.000 hektara;
  • Ali, ako ne bude u Vojvodini novih 100.000 junadi, dakle, krupne stoke, već za tri decenije će to biti pustinja jer nema stajskoh đubriva. Taj broj stoek bi doprienio da imamo 10.000 tona ,,bebi bifa” za izvoz, dovoljno mes aza domaće tržište i izvoz. Jer, sad godišnje proizvodimo samo 70.000 tona junetine!
  • Poslednjih godina i poplave ugrožavaju sela. Jer, je funkcija D-T-D bila da odvodi suvišne vode sa milion hektara (što je funkcionisalo do 2005.godine) i da navodnjava 500.000 hektara. Navodnjavanje se nikada nije ostvarilo!
  • Što se tiče agrara osigurava se samo desetak odsto površina i imanja!
  • U Srbiji ima 569.000 pojopriv rednih gazudisntava. U odnosu na 2012. Godinu manje ih je za 10 odsto, abroj gazdinstava pravnih lica manji9 je za 38 odsto!
  • U Srbiji je 451.985 traktora i oko 25.000 kombajna, što je za 10 dosto više u odnosu na popis 2012. godine. Više od 83 odsto traktora jes tarije od 20 godina!
  • Prosečan nosilac poljoprivrednog gazdinstva ima 61 godinu i stariji je dve godine nego 2012. Kada je obavljen poslednji popis!
  • Ukupno na gazdinstvima Srbije radi 1.336.714 ljudi, dok je to za 7,3 odsto manje negop 2012. godine. Od tog broja na gazdinstvima pravnih lia radi 18.119 osboa;
  • U ovom trenutku ima oko 370.000 lica koji su obveznici PIO za poljoprivrednike, od čega 74.000 nije u sistemu, odnosno ili su umrli ili imaju penzijsko osiguranje po drugom osnovu. Problem je i to što mnoga poljoprivredna gazdinstva ne prave ekonomsku vrednost da bi mogli da izvrše obavezu prema PIO: samo od 50.000 do 70.000 poljoprivrednika može da svojim radom obezbedi plaćanje te obaveze, koja iznosi od 80.000 do 90.000 dinara godišnje. Podsetimo na to da važeći penzioni sistem za poljoprivrednike postoji od 1986. godine, kao i da je u 2018. godini postojalo 184 milijarde dinara, što je oko 1,5 milijarda evra, neplaćenih obaveza. Što je još gore, čak 95 odsto tih obaveza je nenaplativo. Zbog toga je nužan novi penzioni sistem za poljoprivrednike koji će biti održiv u budućnosti;
  • Po podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, trenutno ima 184.430 poljoprivrednih penzionera, a prosečna paorska penzija u 2018. godini bila je 11.805 dinara,  što je više od 3.000 dinara manje od najmanje prosečne penzije u Srbiji, koja iznosi oko 15.000 dinara. Manje čak i od tog proseka za penzionisane paore ima njih 28.776, što je 15,6 odsto od ukupnog broja penzionera u Srbiji. Najniži iznos penzije od 11.272 dinara prima 139.557 penzionisanih paora, ili 75,67 procenata svih penzionera u držav;
  • Po opštim propisima, u paorsku penziju u Vojvodini otišlo je 27.077 paora, što je 99,6 odsto od ukupnog broja penzionisanih poljoprivrednika. Među penzionisanim paorima u Vojvodini ima ih 29 koji su bili borci pre 9. septembra 1943. kao i 74 koji su to postali posle tog datuma;
  • Porodična penzija 8.472 dinara
  • Od ukupno 27.180 penzionisanih poljoprivrednika u Vojvodini, njih 19.095 ima starosnu penziju, 2.573 invalidsku i 5.512 porodičnu. Podaci Fonda PIO pokazuju da je prosečna porodična paorska penzija u Vojvodini svega 8.472 dinara, dok starosna iznosi 13.282. Prosečna penzija je 10.800 dinara (manje od 100 evra). Svega 68 zemljoradnika u Srbiji prima mesečno 62.380 dinara (podatak iz 2018.);
  • POLjOPRIVREDA
  • U Srbiji se obrađuje 3.476.788 hektara poljoprivredngo zemljišta, a prosečna površina koje gazdinstvo koristi je 6,1 hektar! Pri tome je prosek za porodična gazdisntva 5,4 hektara, a za gazdisntva pravnih lčia 304,1 hektara. Najveći porast površina od 10 odsto zabeležen je kod višegodišnjih zasada!
  • Dug koji poljoprivrednici imaju prema državi na osnovu neplaćenih penzijskih doprinosa na početku 2018. godine dostigao je gotovo 100 milijardi dinara. Ministar poljoprivrede sredinom 2018. godine je izjavio da bi poreska uprava formalno i pravno već mogla da krene u naplatu i oduzima kuće i njive dužnicima. Mali poljoprivrednici trenutno se nalaze u bezizlaznoj situaciji, a najveći problem je neodgovarajući odnos države prema njima;

  • U selima nema ko da radi, u gradovima nema šta da se radi;
  • Od 1950. do 2000. godine iz sela u gradove je prešlo osam miliona stanovnika (podaci za SFRJ); U razvijenim zemljama za takav proces je trebalo 90 – 120 godina;

  • Naime, Republički zavod za statistiku Srbije objavio je da je broj živorođenih u Republici Srbiji u 2016. godini iznosio 64.734, dok je broj umrlih 100.834 lica. Samo u toj godini negativan prirodni priraštaj je 36.100. U periodu od 2006. do 2016. godine broj stanovnika u Republici Srbiji je samo po osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 385.000. Stopa prirodnog priraštaja u Srbiji iznosi -5,1 promila (smanjenje za 0,2 promila u odnosu na vrednost iz 2015). Od ukupnog broja opština (169), stopa prirodnog priraštaja u 2016. godini pozitivna je u samo pet opština – Sjenica, Novi Sad, Preševo, Novi Pazar i Tutin;

  • Prema istraživanju ,,Global politiks” Srbija je prva u vrhu lestvice po padu populacije, a ispred nje su, kao tri jedine evropske zemlje koje bi mogle da izgube više stanovnika od naše u naredne tri decenije jedino Letonija, Litvanija i Moldavija. Dakle, Srbija se nalazi u stanju demograske katastrofe. Zbog niske stope nataliteta, etničke asimilacije, loše obavljenog popisa stanovništva, ali i promene identiteta, Srba je u rasejanju sve manje, ali nažalost i u samoj Srbiji. Prema istraživanju može se videti da Srbi polako nestaju.
  • Primera radi osamdesetih godina prošlog veka u Čikagu je bilo oko 300.000 Srba, a pre deceniju i po oko 50.000. Danas je Beč novi centar Srba u svetu i prestonica srpske dijaspore. U njemu živi oko 200.000 registrovanih Srba.  Prema poslednjem popisu iz 2016. godine u Makedoniji ih ima oko 35.940. Pre građanskog rata 1991. godine u Hrvatskoj je bilo 581.663 Srba i u ukupnom broju stanovništva su učestvovali sa 12,2 odsto, a danas prema poslednjem popisu 2001. godine bilo ih je svega 186.633. U Bosni i Hercegovini sada živi 1.086.733, što je u odnosu na 1991. godinu  znatno manje jer je tada bilo 1.366.104 Srba.

ŠKOLE

  • Svaka peta škola u Srbiji ne zadovoljava osnovne higijenske uslove, a u 73 škole deca nemaju ni gde da operu ruke, a u najboljem slučaju imaju samo poljski toalet. A, i đaka je sve manje. U 2015. godini 173 škole su imale samo po jednog učenika. Trećina ih se do 2019. godine ugasila. Nepostoje ni osnovni infrastrukturni uslovi, nema puteva, dobar deo škola nema ni vodu, elektro mreža je slaba, pokrivenost mobilnim signalom skoro nikakva. U okolnim zemljama (Slovenija, Austrija) ohrabruju ljude da ostaju na selu, ravnomerno razvijaju celu teritoriju, dovodeći u svako selo svu infrastrukturu, od puta do brzog interneta. Pored toga grad i male fabrike u kojima uglavnom rade žene, su uslovi da bi ostale i zasnovale porodice.

BUDUĆNOST

  • Postavlja se pitanje šta nas očekuje u budućnosti? Na osnovu agroekonomskih i ruralno sociolških istraživanja i predviđanja međunarodnih institucija, evropsku poljoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini i broju farmi, zemljišne reforme bazirane na ukrupnjavanju poseda i poboljšanju kvalitta zemljišta, veće korišćenje biološke, informatičke i komunikacione tehnologije, povećanje multifunkcionalnosti, ravnomerniji regionalni razvoj i redistribucija novca, podizanje kontrole kvaliteta i standarda prehrambene bezbednosti…

Naselja sa manje od 100 stanovnika
  • 1948 – 1961                                        oko 80
  • 1971.                                                         140
  • 1981 .                                                        280
  • 1991.                                                         487
  • 2002.                                                         713
  • 2011.                                                         986
  • 2015.                                                     1.034
Izvor: RZS 2016.g.

Gradovi u koje se najviše ljudi doselilo
  • Beograd                                   16.086
  • Novi Sad                                   4.284
  • Niš                                            1.998
  • Kraguejvac                                1.017
  • Subotica                                      980
Izvor: RZS 2016.g

Strah od sela!

Kod nas se ne korsiti šansa da se ti negtivni trendovi zautave, da se razvijaju ruralna područja. Ljudi se plaše povratka u selo. Sada se u ruralna područja vraćaju samo stari koji su sa 15 ili 16 godina pobegli u najveće gradove. Sad su to starci, sa više od šest decenija života. Ljudi moraju da znaju da povratak na selo ne znači vraćanje motici i ralu, već posvećivanje modernoj poljoprivredi koja daje ozbiljnu perspektivu. A, mi danas imamo i oko 800.000 hektara zemlje koju niko ne koristi!

Izgubljena bitka za sela!

Od 1991. do 2012. godine Vojodina je izgubila 110.000 stanovnika, Šumadija i zapadna Srbija 180.000, a  južna i istična Srbija više od 200.000 ljudi! Crna Trava, Majdanpek, Negotin, Rekovac i – Varvarin su najdrastičniej osetili pad natqaliteta i izguibili najveći procenat stanovništva. Sim tri najveće gada (Beograd, Novi Sad i Niš) sa sanovništvom ne kubure mesta sa bošnjačkim stanovništvom, poput Novog Pazara, Tutina i Sjenice, kao i opštione sa albanskim življem na jugu Srbije. Dakle, broj stanovnika je otišao u nepovrat. Sad možemo samo da se bavimo time da se stanovništvo ne grupiše u tri tačke, tri grada Beograd, Novi Sad i Niš, već da bude ravnomerno raspoređeno. Da bi se nešto značajnije promenilo potrebno je da prođe 20 pa i 30 godina! Sve ovo govori da smo odavno izgubili bitku za sela. Sad preostaje borba za varošice koje nestaju.

 

Izumiranje sela u Srbiji

Ruralni krajevi se se i dalje prazne. Srbija gubi bitku za seoske sredine, a rastu samo tri najveća grada Beorad, Novi Sad i Niš. Od ukupno 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji čak svako četvrto čini smao jedan član! Najbrojnija su domaćinstva u centralnoj Srbiji, gde je prosečno po 3,06 članova;

Prevaga broja umrlih nad rođenima daleko je veći krivac za pusta sela, nego same migracije. Smanjenje broja stanovnika u selima, pokazuju poređenja podataka sa dva popisa. Dramatično se ubrzava smanjivanje u malim sredinama. Brzina kojom se smanjuje broj stanovnika Srbije utrostručena  je u odnosu na vreme od 1991. do 2002. godine, udeo stanovnika tri najveća grada značajno raste. Broj stanovnika u gradovima za 10 godina povećao se za 70.000, a u selima smanjio za više od 310.000. Svake godine oko 250.000 ljudi promeni adresu – iz jednog u drugo mesto, po pravilu iz manjeg u veće.

Popis iz 2002. godine potvrdio je pad broja stanovnika najviše u opštinama koje su već imale staro stanovništvo, i to uglavnom na istoku Srbije. Poslednji popis pokazao je da se broj praznih kuća drastično povećava u opštinama istoka i jugoistoka Srbije, kao i Banata. Najkritičnije stanje je u Pčinjskom, Topličkom, Nišavskom, Jablaničkom i Pirotskom upravnom okrugu.

Nestalo selo Obornjača

Mora da zabrine da nesaje i nekada najrsazvijeniji deo Jugoslavije, sela u Vojvodini. Nekada najrazvijeniii deo Bačke, kod Bačke Topole, gde je nestalo sa mape selo Obornjača, koje više nema stanovnika!

Beograd je decenijama unazad glavna destinacija za migrante iz Srbije. U poslednje vreme najveću ekspanziju ima Novi Sad. A, više ni Niš nije zanimljiv, već tek održava broj stanovnika. Novi sad se mnogo više dožiljava kao regionalni centar, dobio je na značaju i povećao broj stanovnika. Ako želimo ravnomerniju naseljenost i da ne ostane pola Srbije prazno, država mora da primeni dugoročne mere. Bilo bi dobro i da se privuku i vrate ljudi koji su otišli u inostranstvo. Ali, kada je država siromašna za to nema šanse!

Stanovništvo u gradovima i opštinama
1991.                              2006.                                    2012.
Beograd           1.552.723                    1.602.861                           1.664.218
Novi Sad           268.198                       314.192                              343.648
Sombor                97.274                         92.887                                 85.127
Priboj                 32.753                         29.070                                 26.770
Rekovac                16.075                        12.388                                 10.792
Majdanpek           26.010                         21.691                                 18.454
Crna Trava           3.949                           2.041                                   1.608
Knjaževac            43.300                         34.345                                 31.042
Izvor: RZS – 2013.g

Promena zadružne mape Srbije

Povratak života u sela Srbije što predstavnja i podršku ravnomernom regionalnom razvoju nazire se kroz revitaliazciju zadrugarstva u Srbiji kroz projekat ,,500 zadruga u 500 sela” koji sprovodi Kabinet ministra za regionalni razvoj u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU. Kroz razvoj zadrugarstva  od sredine 2017. do početka 2019. godine kroz razvoj zadrugarstva otvara se 95 malih fabrika, zadružnih preduzeća. Prve 2017. godine, kada je posle sedam decenija krenula obnova zadrugarstva u Srbiji je postojalo 1.543 zadruge. U toj prvoj godini oglednog sprovođenja obnove u 22 zadruge država je bepovratno uložila 197 miliona dinara. U 2018. godini, za 73 zadruge, takođe bespovratno je dodeljeno 800 miliona dinara. Sa tim novcem se direktno utiče na život 4.600 ljudi. Bespovratna podsticajna  sredstva u 2018. godini dobilo je 14 stočarskih, 11 voćarskih, 12 ratarskih, 21 zadruga za više faze prerade, četiri za proizvodnju lekovitog bilja, isto toliko za povrtarske proizvode, kao i pet pčelarskih zadruga… Osnovane su i prve složene zadruge u Srbiji i istoriji zadrugarstva. Do početka 2019. godine osnovano je 320 novih zadruga. Do pokretanja akcije Srbija je bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga! Proces obnove zadrugarstva se nastavlja i narednih godina… U toku je promena zadružne mape Srbije!

Zračak nade za opstanak i ostanak sela Srbije vidi se u akciji ,,500 sela u zadruga’’. Za nepune dve i po godine ova akcija će dati direktnu pomoć zadrugama, odnosno sela ima 1,7 milijardi dinara. U prve dve godine pomoć od blizu milijardu dinara dobilo je 95 zadruga a to je bilo i otvaranje 95 malih zadružnih preduzeća kada je pomognut život za 4.600 porodica. Do sredine 2019. godine osnovano je 430 novih zadruga u Srbiji. Ona je do tada bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Po svemu sudeći sad je hitno potrebno da se spasavaju varošice, jer godišnje nestaje, jedna Bačka Palankla ili Negotin…

Izvоr podataka: Lično istraživanje autora u vremenu od četiri decenije, Republički zavod za statistiku Srbije, Privredna komora Srbije, Ministarstvo za regionalni razvoj…

Poslednja šansa za spas sela

Poslednji je čas da se zaustavi ta pošast, nestajanje sela, i to će pokušati da urade stručnjaci iz oblasti poljoprivrede, infrastructure, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta… okupljeni u Nacionalnom temu za preporod sela, koji je zvanično formiran 13. juna 2019. godine u  palti ,,Srbija’’ u Beogradu.

Učestvujući u radu skupa predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je opstanak sela od presudnog značaja za Srbiju i važno nacionalno i bezbednosno pitanje. Sve što vi mislite da tread a se uradi, podržaćemo, rekao je Vučić, na svečanoj sednici. Sada možemo mnogo višeda pomognemo razvopj sela nego ranije zbog stanja finansija i razvoaj ekonomije. Znam da će se time mnogo novca ,,baciti u bunar’’ jer se ne mogu zaaustaviti ljudi kože žive u gradu. Ali ako potezi i odluke ovog tima daju bar minimalne rezultate da ljudi manje odlaze sa sela, da imako povratnoike na seopska imanja, odna je urađen ogroman posao. Po njegovim rečima, na određenim mestima, do 60 kilometara duboko u našoj teritoriji na granici sa Bugarskom ne živi ni 1.000 ljudi. Slična je situacija, kako i u delovima kraj rumunske granice. U čitavom Podrinju, od Loznice do Bajine Bašte, nemamo više od 150.000 ljudi. Pričamo da nas je 7,3 miliona ljudi u Srbiji, ali očekujte da se u 2021. godine zaprepastimo  kada budemo videli da nas je 6,4 miliona, to je naša poslednja procena. Taj broj ljudi dramatično pada iz dana u dan. SRbija se suočava sa depopulacijom stanovništva, pa gubimo i selo i ljude, i to je uažasan problem za zemlju. Da ne kažem da to ruši odbrambene kapacitete Srbije, i sve što tim bude mogao da uradi, Srbija, Vlada Srbije, i ja kao predsednik, i parlament će maksimalno pomoći i finansijski podržati.

Na čeku nacionalnog tima za preporod sela su minister zadužen za regionali razvoj i koordinciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić i predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić. Cilj su smanjene regionalne neravnomernosti, stvaranje preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdisntava, kreiranje zdravog tržišnog ambijenta, poboljšanje modernizacija infrastrukture i stvaranje socio – kulturnih preduslova za demografsko oživljvanje sela u Srbiji. Spasavanje sela nije samo usputna nostalgija, već bezbednosni imperativ. Ljudima koji žive na selu, trega da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju i oni koji žive u gradu. I na selu je potreban odgovarajuća zdravstvena zaštita, neophodne su škole, kulturne ustanove, uslovi da se bave sportom.

Posle formiranaj nacionalnog tiam za preporod sela, na društvenim mrežama pojavilo se dosta komentara… Primedbe su da u timu za preporod sela ima dosta ljudi koji su doprineli da nam sela budu prazna, da nestaju, i šta onda očekivati od njih kada su nam više decenija ,,razvijali’’ selo i doveli ga u ovu sitaciju… Postavlaj se pitanej kako onda ti isti ljudi da sad selima vraćaju život? Izražava se i sumnja da se može spasiti ono što je već nestalo…

Nadamo se da će za deceniju, dve ili tri biti analitičara, koji će analizirati da li je i koliko vraćen život selima u Srbiji, imaće podatke koliko ih je bilo pre pola veka, koliko kada je formiran tim za preporod 2019. godine… U kakvom su stanju i broju sela,  ljudi u njima posle nekoliko decenija… Ne samo sela nego cela Srbija… Na probleme nestajanja sela i Srbije auutor ovih redova je ukazivao u medijima kada je počinjao radni vek pre više od četiri decenije… Toliko j trebalo vremena da prođe bi bi i nadležni uvideli problem i počeli da ga rešavaju!

 

 

 

 

 

 

AKCIJE ZA PREPOROD SELA

Kabinet ministra Milana Krkobabića zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti,  predsednik akademik Dragan Škorić dana 13.06.2019. godine donose:

 

Akt o konstituisanju

NACIONALNOG TIMA ZA PREPOROD SELA SRBIJE

Član 1.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije (u dalјem tekstu: Nacionalni tim) je samostalno savetodavno telo koje konstituiše Kabinet ministra Milana Krkobabića zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik akademik Dragan Škorić.

 

Nacionalni tim okuplјa stručnjake i autoritete iz oblasti polјoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

 

Član 2.

 

Nacionalnim timom predsedavaju:

Milan Krkobabić, ministar u Vladi Republike Srbije, zadužen za regionalni
razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i

Akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske
akademije nauka i umetnosti

Članovi Nacionalnog tima su:

  • Episkop šumadijski Jovan, predstavnik Srpske pravoslavne crkve;
  • Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup, predstavnik Katoličke crkve u  Srbiji
  • Ištvan Pastor, predsednik Zajednice vojvođanskih  Mađara u  Srbiji i predsednik skupštine Vojvodine
  • Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, Novi Sad
  • Prof. dr Vladimir Goati, predsednik „Transparentnosti“ u Srbiji
  • Milan Prostran, agroekonomski analitičar
  • Prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg, univerzitetski profesor
  • Prof. dr Jovan Marić, psihijatar
  • Prof. dr Sima Avramović, doktor pravnik nauka, univerzitetski profesor
  • Prof. Dr Milivoje Pavlović, književnik i profesor
  • Ljubivoje Ršumović, pesnik
  • Bora Dugić, estradni umetnik
  • Nenad Jezdić, filmski i pozorišni umetnik
  • Aleksandar Protić, dramski umetnik
  • Milan Živadinović, fudbalski trener
  • Branko Maričić, doajen zadrugarstva
  • Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije
  • Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine
  • Mr Jelena Nestorov Bizonj, stručnjak za zadrugarstvo
  • Mile Davidović, predsednik Regionalnog zadružnog saveza Južne Srbije
  • Mr Vladimir Sabadoš, Polјoprivredna stručna služba, Sombor
  • Malina Stanojević, predsednica Udruženja žena „Sačuvajmo selo“, Priboj
  • Đorđe Savić,  član ZZ „Brajkovići Kosjerić“
  • Maruška Topalović, preduzetnik, autor brenda „Maruška“
  • Stefan Neagić, Nezavisna asocijacija polјoprivrednika Srbije, predstavnik mladih polјoprivrednika
  • Branislav Gulan, publicista, analitičar i član Nsučnog društva ekonomista Srbije
  • Dr Luka Radoja, polјoprivredni stručnjak, novinar i publicista
  • Mirela Mitrić, novinar-urednik
  • Slaviša Stojković, novinar – polјoprivrednik

 

Članovi Nacionalnog tima imenovani od strane Akademijskog odbora za selo
SANU:

  • Prof. dr Milovan Mitrović, potpredsednik Akademijskog odbora za selo SANU, sociolog
  • Prof. dr Zorica Vasilјević, Polјoprivredni fakultet Zemun, finansije u polјoprivredi
  • Prof. dr Ratko Lazarević, stočarstvo
  • Prof. dr Dušan Kovačević, Polјoprivredni fakultet Zemun,  ratarstvo
  • Prof. dr Zoran Keserović, Polјoprivredni fakultet Novi Sad, voćarstvo
  • Prof. dr Žarko Ilin, Polјoprivredni fakultet Novi Sad, povrtarstvo
  • Prof. dr Stevan Maširević, Polјoprivredni fakultet Novi Sad, zaštita bilјa
  • Prof. dr Petar Bulat, Medicinski fakultet, Beograd, zaštita na radu
  • Dr Radmila Pivić, Institut za zemlјište Topčider, Beograd
  • Radoš Bajić, kultura

 

Članovi Nacionalnog tima imenovani od strane Akademijskog odbora za selo

SANU, koji će u radu Nacionalnog tima učestvovati  u zavisnosti od oblasti:

  • Akademik Živorad Čeković, hemija
  • Akademik Časlav Ocić, ekonomija
  • Dopisni član SANU Slobodan Marković, geografija
  • Prof. dr Nada Vidić, seoski turizam
  • Prof. dr Branko Ćupurdija, etnologija
  • Prof. dr Snežana Olјača, Polјoprivredni fakultet Zemun, organska proizvodnja
  • Prof. dr Ružica Stričević, Polјoprivredni fakultet Zemun, navodnjavanje
  • Dr Dragan Terzić, Institut za krmno bilјe, Kruševac, krmne kulture
  • Prof. dr Ljubiša Topisirović, biotehnolog, tehnologija za sireve
  • Prof. dr Aleksa Obradović, Polјoprivredni fakultet Zemun, fitopatologija
  • Dr Rade Jovanović, Institut za primenu nauke u polјoprivredi, direktor
  • Prof. dr Jonel Subić, Institut za ekonomiku polјoprivrede, direktor
  • Uroš Timotić, saradnja sa dijasporom
  • Prof. dr Snežana Janković, agroekonomista
  • Prof. dr Ivan Ivić, obrazovanje

Član 3.

Nacionalni tim može da vrši prijem novih članova iz određenih oblasti u skladu sa potrebama rada.

 

Član 4.

Nacionalni tim se konstituiše usvajanjem akta o konstituisanju.

 

Nacionalni tim se smatra konstituisanim ukoliko je na konstitutivnoj sednici prisutno dve trećine od ukupnog broja članova.

Član 5.

Strateški cilј formiranja Nacionalnog tima jeste smanjenje regionalne neravnomernosti, stvaranje sistemskih preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdinstava, kreiranje zdravog tržišnog ambijenta, pobolјšanje i modernizacija infrastrukture i stvaranje svih socio-kulturnih preduslova za demografsko oživlјavanje sela u Srbiji.

 

Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemelјenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje konzistentne politike ravnomernog regionalnog razvoja, koja će doprineti stvaranju povolјnijih uslova za život na selu.

Član 6.

Na narednoj radnoj sednici Nacionalni tim će usvojiti Poslovnik o radu, Nacionalni proglas za preporod sela Srbije, Program rada i formirati radne grupe koje će, prema oblastima delovanja, detalјnije definisati i realizovati programske zadatke.

Beograd, 13. jun 2019. godine

Milan Krkobabić, ministar                                        Akademik Dragan Škorić

 

________________________                                               ______________________

PREDLOG NACIONALNOG  PROGLASA  ZA  PREPOROD  SELA  SRBIJE

 

Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti pokreću akcioni projekat sveobuhvatne socijalne i agrarne reforme za demografski preporod i održivi razvoj sela u Srbiji.

Za ovaj strateški nacionalni poduhvat dobili smo podršku

Predsednika Republike Aleksandra Vučića,

Vlade Srbije,

Nјegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Irineja

predstavnika tradicionalnih verskih zajednica i nacionalnih manjina, kao i

Matice srpske – a očekujemo pomoć javnih medija, naučnih i kulturnih institucija na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Posebno nam je važna aktivna podrška pokrajinskih i organa državne uprave i lokalne samouprave, nadležnih za oblast agrarne politike i ruralnog razvoja, kao i stručna saradnja sa polјoprivrednim institutima i fakultetima u Srbiji. Istovremeno se očekuje veće razumevanje za egzistencijalne potrebe i životne probleme seoskog stanovništva čije je zadovolјavanje i rešavanje u nadležnosti zdravstvenih, prosvetnih i kulturnih ustanova i odgovarajućih državnih resora koji usmeravaju i kontrolišu njihov rad.

Strateški cilј ove akcije jeste stvaranje sistemskih preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdinstava i demografsko oživlјavanje sela u Srbiji. Naš zadatak je da se doslednije i jače podstiče ravnomeran regionalni razvoj tako što bi se polјoprivredi, selima i nerazvijenim brdsko-planinskim i pograničnim područjima Srbije obezbedila dodatna sistemska i finansijska potpora po modelu t.zv. pozitivne diskriminacije. To se posebno odnosi na mlade bračne parove, žene i decu u selima, koji su u mnogo nepovolјnijim uslovima života od onih u gradovima.

U tom smislu težište delovanja u selima usmerava se na udruživanje u polјoprivredne i druge zadruge i porodična preduzeća radi ekonomskog osnaživanja modernih porodičnih gazdinstava, racionalnijeg korišćenja obradivog i šumskog zemlјišta, oživlјavanja ispražnjenih sela i opustelih državnih prostora kojima preti ”usud prazne zemlјe”. Zato se zalažemo za kreditne podsticaje svim investicijama u sela i polјoprivredu, za smanjenje stope PDV u poslovanju zadruga, a za nerazvijena brdsko-planinska i pogranična područja Srbije predlažemo oslobađanje i od većine drugih poreza.

Na temelјu zaklјučaka sa više od desetak naučno-stručnih skupova u organizaciji Akademijskog odbora za selo SANU predlažu se sledeće konkretne  mere nove agrarne i socijalne reforme u Srbiji:

  • Racionalnija pravno-svojinska zaštita, tehničko uređenje i rejonizacija obradivog i šumskog zemlјišta, uz dobrovolјno ukrupnjavanje poseda gde god je to moguće (sa ili bez promena svojinskih odnosa, uz komasacije, arondacije i druge meliorizacije). Obradivo i šumsko zemlјište je ograničeno prirodno dobro nacionalnog značaja, a ne jeftina roba na neuređenom domaćem i nepravednom međunarodnom tržištu. Zato je javni interes da se polјoprivredno zemlјište obrađuje i da se ne prodaje strancima. Zemlјište koje je u državnom vlasništvu bi trebalo ustupati na duže korišćenje zainteresovanim (a nezaposlenim) mladim bračnim parovima ili mladim polјoprivrednicima, prema unapred određenim proizvodnim programima i lokalnim uslovima za pojedine grane polјoprivrede, maksimalne površine do 50 hektara. Čak i privatno vlasništvo nad obradivim zemlјištem mora imati poseban status: ne može se beskrajno deliti (usitnjavati) i prodavati strancima; mora se obrađivati ili ustupati drugima (zakupcima ili zadrugama) da ga obrađuju.
  • Uređenje vodotokova (radi sprečavanja poplava i izgradnje preko potrebnih sistema za navodnjavanje) takođe je nesporan javni interes koji se ne sme prenebregavati.
  • Zakonom obezbediti kontinuirane i sistemske podsticaje:

-          razvoju stočarstva;

-           razvoju visoko akumulativnih proizvodnji voća, povrća i cveća (u otvorenom i zatvorenom prostoru), kao i grožđa i vina sa zaštićenim geografskim poreklom;

-          otvaranju malih i srednjih porodičnih preduzeća za proizvodnju finalnih proizvoda u seoskim sredinama i njihovom povezivanju u klastere  ”od njive do trpeze” i od lokalnog do evropskog i svetskog tržišta;

-           uvođenju novih tehnologija za proizvodnju kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane i zaštitu životne sredine;

-          bržem razvoju primenjenih bio-tehničkih nauka i organizovanju racionalne mreže polјoprivrednih stručnih službi u Srbiji koje treba da budu neposredni nosilac  modernog razvoja sela i polјoprivrede;

 

Za ostvarivanje ovog reformskog programa poseban značaj u selima imaju polјoprivredne i druge zadruge koje su tradicionalno najznačajniji oblik udruživanja i poslovnog organizovanja polјoprivrednika i žitelјa sela. Zato bi neophodne državne podsticajne mere prioritetno trebalo da budu usmerene na porodična gazdinstva udružena u zadruge. Samo uz pomoć zadruge vlasnici malih i srednjih gazdinstava mogu da opstanu na domaćem i stranom tržištu u sve jačoj konkurenciji sa velikim nacionalnim i multinacionalnim kompanijama za proizvodnju i promet hrane. Iz tih razloga je pre dve godine Kabinet ministra Milana Krkobabića zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU na čelu sa akademikom Draganom Škorićem pokrenuo  akciju ”500 zadruga u 500 sela”, koja je vratila poverenje u udruživanje i čiji je krajnji cilј da u dogledno vreme svako selo u Srbiji ima svoju zadrugu. A selo koje ima svoju zadrugu lakše i brže dolazi do svega drugog: do državnih fondova i finansijskih podsticaja, do dobrih puteva i brzog interneta, kvalitetne zdravstvene i socijalne zaštite, do škole, crkve, sportskih objekata i kulturnih manifestacija.

 

To su perspektivna sela koja imaju uređeniji atar, obrađene njive, lepa dvorišta i opremlјene kuće. U njima mladi ostaju da žive i rade, osnivaju svoje porodice i rađaju decu – jer imaju sigurnu budućnost za sebe i svoje bližnje. Stari lјudi imaju socijalnu zaštitu i negu kad im ona postane neophodna – jer ne ostaju sami, napušteni i zaboravlјeni. To su sela u kojima se lepo živi, iz kojih niko ne beži, kojima se oni koji su ranije otišli  rado vraćaju, u koja neki sve više dolaze da se prirodno odmore od napornog gradskog života ili da započnu novi posao u polјoprivredi i srećniji porodični život u selu.

 

Pražnjenje sela je globalna tendencija, ali kod nas poprima zabrinjavajuće i bezbednosno opasne posledice. Zato je krajnje vreme da se bar uspori (ako ne i sasvim spreči) odumiranje više od hilјadu sela u brdsko-planinskim, jugo-istočnim i strateški važnim pograničnim područjima Srbije. Na tešku ranu previja se lјuta trava i zato se za zakasnelu agrarnu reformu mora mobilisati celo srpsko društvo, na čelu sa državom i svim njenim nacionalnim, pokrajinskim i lokalnim organima. Akademijski odbor za selo SANU već osam godina sabira neophodna naučna znanja o svim krupnim problemima održivog razvoja srpskog sela i polјoprivrede i svoje zaklјučke kao praktične preporuke šalјe nadležnim državnim organima i srpskoj javnosti u celini. Sada je, najzad, uz razumevanje Vlade Srbije, sazrelo vreme za njihovu stvarnu primenu u svenarodnom pokretu za preporod sela Srbije i socijalnim reformama koje se ogledaju u čitavom nizu sektorskih politika koje bi trebale da obezbede dugoročni i održivi razvoj. U njihovom središtu je očuvanje polјoprivrednog zemlјišta kao nacionalnog blaga neprocenjive vrednosti i vitalnog stanovništva u selu kojeg čine mladi polјoprivrednici, mlade žene i deca. To je neophodno radi  budućnosti i opstanka cele Srbije.

Populaciona politika u seoskim sredinama morala bi da se temelјi na odgovarajućoj ekonomskoj, agrarnoj, regionalno-razvojnoj i kulturnoj politici, bitno različitoj od dosadašnje koja je mlade lјude, a naročito žene, istiskivala iz sela i polјoprivrede. U tom pogledu je neophodno da se sistemski popravi izrazito nepovolјan položaj polјoprivrede u odnosu na industriju, da se pređe na decentralizovani model industrijalizacije i urbanizacije, da se mnogo više investira u saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu seoskih područja, da se pobolјša socijalno (zdravstveno, penziono, invalidsko) osiguranje, ali i uvede moderno obrazovanje i kulturno prosvećivanje mladih polјoprivrednika, žena i dece u selima. Žene i deca u selima ne samo što moraju da se izjednače u pravima na porodilјske i dečije dodatke sa ženama zaposlenim van polјoprivrede i decom u gradovima, nego zaslužuju i posebne sistemske podsticaje za otežane uslove života u selima i nerazvijenim područjima Srbije.

 

Održivi razvoj sela nužno je lokalni, te je neophodno da se pokrenu zakonske inicijative za oživlјavanje lokalne seoske samouprave i institucionalno proširenje nadležnosti seoskih mesnih zajednica kao proverenog oblika neposredne lokalne samouprave u srpskoj narodnoj tradiciji. U istom cilјu, valјalo bi da se u brdsko-planinskim i pograničnim krajevima Srbije formiraju male seoske opštine i tako omogući njihova demografska i socijalna održivost.

 

Socijalnim reformama osnovnog obrazovanja, primarne zdravstvene zaštite i novom kulturnom politikom trebalo bi da se obezbedi poseban i povolјniji status seoskih škola, zdravstvenih i kulturnih ustanova i sportskih klubova. U nastavnim programima svih (a ne samo seoskih) osnovnih škola veći obim i značaj treba da dobiju obrazovni sadržaji koji se odnose na selo kao zdravu životnu sredinu i na polјoprivredu kao perspektivno životno zanimanje.

 

Za javno promovisanje nove agrarne i sveobuhvatne socijalne reforme seoskih institucija formiran je tim uglednih ličnosti iz raznih oblasti društvenog života koji će sve vreme pratiti odgovorne nosioce stručne i političke aktivnosti oko ostvarivanja ovog za Srbiju strateški važnog razvojnog projekta. Istovremeno, očekujemo da se svi građani Srbije priklјuče ovoj akciji – da s nama zajedno otvaraju nova pitanja, predlažu rešenja, iznalaze sredstva i tako šire i produblјuju svenarodni pokret nacionalnog i lokalnog samoorganizovanja za održivost naših sela i sveukupni preporod srpskog društva.

 

Čuvajući sela, štitimo naš tradicionalni identitet i teritorijalnu celovitost Srbije, obezbeđujemo svoju ekonomsku stabilnost i održivi demografski razvoj. Zato pozivamo sve građane Srbije da se ujedine i vrate svojim korenima, da zaustave međusobne deobe i spreče tekuće i buduće seobe.

Svoju sudbinu – da uzmemo u svoje ruke!

Pridružite nam se – zajedno smo jači!

 

U Beogradu, 13. juna  2019. godine

 

 

Ministar za regionalni razvoj                     Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU

 

Milan Krkobabić Akademik Dragan Škorić

((Autor je  član Naučnog društva ekonomistа Srbije, publicista i u dva mandata od 2011. do 2019. godine bio je član Akademijskog odbora za selo SANU)

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>