Poređenje ekonomskih kretanja u Srbiji i u Republici Srpskoj

Od izbijanja svetske ekonomske krize kretanja u Srbiji i Republici Srpskoj su veoma različita.

Republika Srpska je od 2008. godine povećala obim industrijske proizvodnje za 33,4%, što je uporedivo sa kineskim rastom, dok Srbija ima 8% niži nivo proizvodnje u odnosu na predkriznu godinu.

Pad broja zaposlenih lica je u Republici Srpskoj bio relativno manji (sa 259 na 240 hiljada lica), u odnosu na Srbiju (sa 1.992 na 1.755 hiljada), dok je nezaposlenost akutni i višegodišnji problem obeju država i teritorija.

Promet u trgovinama je u velikom padu u Srbiji dok je u Srpskoj u porastu.

Rast cena u Republici Srpskoj je znatno manji u odnosu na Srbiju.

Penzije u RS su značajno niže nego u Srbiji, ali je zato budžet RS u ravnoteži dok je srpski u ogromnom deficitu.

Pošto je Srbija 7 do 10 puta veća u poređenjima veličina ona bi trebalo da podstiče razvoj RS kroz veću potrošnju robe iz RS. To se dogodilo u septembru ove godine te je RS ostvarila rekordnu mesečnu vrednost izvoza od 127 miliona evra, a zahvaljujući rekordnoj vrednosti izvoza u Srbiju od 30 miliona evra.

Tabela: Odabrani pokazatelji, poslednji raspoloživi podatak
	Srbija	RS
Broj zaposlenih, u hiljadama	1755	240
Broj nezaposlenih, u hiljadama	756	150
Industrija ukupno, I-IX 2011/I-IX 2010	2,5	6,8
Prerađivačka, I-IX 2011/I-IX 2011	0,7	4,8
Promet u trgovini na malo I-IX 2011/2010	-16,9	3,7
Izvoz robe, miliona evra I-IX	6278	977
Stopa rasta izvoza	19	18,1
Uvoz robe, miliona evra I-VIII	10452	1706
Stopa rasta uvoza	13,6	12,2
Potrošačke cene I-IX 2011/I-IX 2010	12,3	3,9
Prosečna penzija u evrima	248	164
Broj penzionera u hiljadama	1630	231

 

Prosečna neto zarada u Republici Srpskoj je za 29 evra veća u odnosu na prosečnu platu u Srbiji. Do 2009. godine prosečna zarada bila je veća u Srbiji.

Međutim, postoje razlike u prosečnim platama po delatnostima: u Srbiji su veće zarade u rudarstvu, prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, finansijskim delatnostima i poslovanju nekretninama, dok su u RS veće u trgovini, ugostiteljstvu, državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju.

Velika nezaposlenost utiče na emigraciju van Srbije i Republike Srpske. Kada bi smo pretpostavili da je nezaposlenost niska, imali bi smo veliku fluktuaciju radne snage u oba smera: industrijski i građevinski radnici tražili bi posao u Srbiji, dok bi prosvetari, zdravstveni radnici, i činovnici tražili posao u Republici Srpskoj. Ove razlike bi, kao i fluktuacija radne snage, uticale stimulativno na ujednačavanje neto zarada u obe države-teritorije.

Tabela: Plate po delatnostima IX 2011
	Srbija	RS
Ukupno	384	413
Пољопривреда, шумарство и рибарство	323	320
Рударство	558	494
Прерађивачка индустрија	329	288
Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром	659	480
Снабдевање водом и управљање отпадним водама	353
Грађевинарство	326	304
Трговина на велико и мало и поправка моторних возила	282	312
Саобраћај и складиштење	408	404
Услуге смештаја и исхране	213	277
Информисање и комуникације	545
Финансијске делатности и делатност осигурања	771	641
Пословање  некретнинама	456	313
Стручне, научне, иновационе и техничке делатности	489
Административне и помоћне услужне делатности	288
Државна управа и обавезно социјално осигурање	470	542
Образовање	386	455
Здравствена и социјална заштита	391	533
Уметност, забава и рекреација	379	321
Остале услужне делатности	279