Home » 2 Republika Srpska, BJR poređenja » Poređenje ekonomskih kretanja u Srbiji i u Republici Srpskoj

Poređenje ekonomskih kretanja u Srbiji i u Republici Srpskoj

Od izbijanja svetske ekonomske krize kretanja u Srbiji i Republici Srpskoj su veoma različita.

Republika Srpska je od 2008. godine povećala obim industrijske proizvodnje za 33,4%, što je uporedivo sa kineskim rastom, dok Srbija ima 8% niži nivo proizvodnje u odnosu na predkriznu godinu.

Pad broja zaposlenih lica je u Republici Srpskoj bio relativno manji (sa 259 na 240 hiljada lica), u odnosu na Srbiju (sa 1.992 na 1.755 hiljada), dok je nezaposlenost akutni i višegodišnji problem obeju država i teritorija.

Promet u trgovinama je u velikom padu u Srbiji dok je u Srpskoj u porastu.

Rast cena u Republici Srpskoj je znatno manji u odnosu na Srbiju.

Penzije u RS su značajno niže nego u Srbiji, ali je zato budžet RS u ravnoteži dok je srpski u ogromnom deficitu.

Pošto je Srbija 7 do 10 puta veća u poređenjima veličina ona bi trebalo da podstiče razvoj RS kroz veću potrošnju robe iz RS. To se dogodilo u septembru ove godine te je RS ostvarila rekordnu mesečnu vrednost izvoza od 127 miliona evra, a zahvaljujući rekordnoj vrednosti izvoza u Srbiju od 30 miliona evra.

Tabela: Odabrani pokazatelji, poslednji raspoloživi podatak
  Srbija RS
Broj zaposlenih, u hiljadama 1755 240
Broj nezaposlenih, u hiljadama 756 150
Industrija ukupno, I-IX 2011/I-IX 2010 2,5 6,8
Prerađivačka, I-IX 2011/I-IX 2011 0,7 4,8
Promet u trgovini na malo I-IX 2011/2010 -16,9 3,7
Izvoz robe, miliona evra I-IX 6278 977
Stopa rasta izvoza 19 18,1
Uvoz robe, miliona evra I-VIII 10452 1706
Stopa rasta uvoza 13,6 12,2
Potrošačke cene I-IX 2011/I-IX 2010 12,3 3,9
Prosečna penzija u evrima 248 164
Broj penzionera u hiljadama 1630 231

 

Prosečna neto zarada u Republici Srpskoj je za 29 evra veća u odnosu na prosečnu platu u Srbiji. Do 2009. godine prosečna zarada bila je veća u Srbiji.

Međutim, postoje razlike u prosečnim platama po delatnostima: u Srbiji su veće zarade u rudarstvu, prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, finansijskim delatnostima i poslovanju nekretninama, dok su u RS veće u trgovini, ugostiteljstvu, državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju.

Velika nezaposlenost utiče na emigraciju van Srbije i Republike Srpske. Kada bi smo pretpostavili da je nezaposlenost niska, imali bi smo veliku fluktuaciju radne snage u oba smera: industrijski i građevinski radnici tražili bi posao u Srbiji, dok bi prosvetari, zdravstveni radnici, i činovnici tražili posao u Republici Srpskoj. Ove razlike bi, kao i fluktuacija radne snage, uticale stimulativno na ujednačavanje neto zarada u obe države-teritorije.

Tabela: Plate po delatnostima IX 2011
  Srbija RS
Ukupno 384 413
Пољопривреда, шумарство и рибарство 323 320
Рударство 558 494
Прерађивачка индустрија 329 288
Снабдевање електричном енергијом, гасом и паром 659 480
Снабдевање водом и управљање отпадним водама 353
Грађевинарство 326 304
Трговина на велико и мало и поправка моторних возила 282 312
Саобраћај и складиштење 408 404
Услуге смештаја и исхране 213 277
Информисање и комуникације 545  
Финансијске делатности и делатност осигурања 771 641
Пословање  некретнинама 456 313
Стручне, научне, иновационе и техничке делатности 489  
Административне и помоћне услужне делатности 288  
Државна управа и обавезно социјално осигурање 470 542
Образовање 386 455
Здравствена и социјална заштита 391 533
Уметност, забава и рекреација 379 321
Остале услужне делатности 279

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>