Izvozni proizvodi Srbije 2: Maline

Малине су шести производ по вредности у извозу Србије за 2015 годину, али су до звезданог успења цигарета биле суверено најважнији извозни производа. Зашто? Навешћемо само три разлога: 1) извоз малина храни хиљаде породица у западној Србији; 2) има стабилну годишњу вредност, независно да ли је Србија под санкцијама или је Балкански тигар; 3) представља извоз здравља из Србије, а не неких озлоглашених производа, супстанци и смеса.

У 2015г извоз малина (укључује и купине) вредео је 277,9 милиона евра. У односу на 2014г повећан је за 33,2%, док је у односу на 2008г удвостручен. Иако је у 2008г вредност извоза првих пет производа била мања, а сада је већа од малина, могуће је да у неком новом опасном тренутку малине постану поново најважније за унос девиза у Србију, а како би се купили дефицитарни енергенти и други производи.

Србија је светски шампион у извозу малина и има удео у укупном светском извозу између 23,4% (2008) и 27,3% (2009). Могуће је да је у 2015г остварен нови рекордни удео у светском извозу, што ћемо сазнати када СТО прикупи податке из свих земаља. Главни конкуренти Србији су Пољска и Чиле, и са њима заједно учествује са 64,4% у укупном светском извозу. Ипак, у односу на „мочварну“ Пољску и приморски Чиле, Србија има идеалне климатске и географске услове за узгајање најздравијих и најукуснијих малина на свету. Можда су малине и разлог зашто су напади на Србију најчешће ишли преко западне Србије, уместо преко источне која ни отпора не би пружила, али оставићемо теорије завере по страни. Довољно је само написати: „Најздравије из Србије“ на свакој извозној пошиљци малина.

Да су малине из Србије најздравије, то најбоље знају Американци, и то се њиховим подацима о трговини може потврдити. САД су девети светски извозних ових производа, али су од 2011 године значајно повећале вредност увоза из Србије: са 554 хиљада евра (2011) на 16.794 хиљада евра у 2015г – 30 пута већи увоз за само четири године!

Више од Американаца „здравље“ из Србије увозе Немци (88,4 милиона евра), Французи (55,3) и Белгијанци (26,7), а мање УК (13,8), Аустријанци (10,6), Холанђани (10) и многи други. Значајан релативан раст вредности извоза у 2015г у Италију, Кипар, Русију, Турску и још неке земље означава могућност да се производња и извоз додатно повећају и да се остваре нови рекорди.

Када смо код количине малина која се извози, Србија је имала најмањи удео у укупном извозу у 2008г (19,9%), а највећи у 2011г (26%). Пољска, у просеку, сваке друге године има већу количину малина за извоз, али купци одлично препознају квалитет српске малине те га вишом ценом и награде. Српски малинари су готово удвостручили количину коју су продали странцима, са 61,6 хиљада тона у 2008г на 120,8 хиљада тона у 2015г.

Пошто су удвостручени и девизни приходи и количина, то значи да јединична цена код извоза није значајно мењана: она је износила 2.253 евра по тони у 2008г, а 2.301 евра по тони у 2015г. При томе је у годинама између била нижа, а најнижа у 2011г када је просечна цена била 1.503 евра по тони. То је била и једина година у којој су малине из Србије мање коштале од просечних светских цена. Чилеански малинари скоро сваке године имају више извозне цене, али нису са продатим количинама  озбиљни конкуренти, док Пољаци баш и нису добри, јер велику количину продају по ниским ценама (најниже 1.154 евра по тони у 2012), обарајући тако зараду нашим малинарима.