Home » Sela » Šešelji, Srbi i katolici: Zavala (Ravno, Federacija BiH)

Šešelji, Srbi i katolici: Zavala (Ravno, Federacija BiH)

Popovo u Hercegovini, Milenko S Filipović i Ljubo Mićević, Naučno društvo NR BiH, Sarajevo 1959

 

Главни делови села – Чешљари и Завала – су у Вали између брда Острога и Клисуре. Махала Будин До је високо у сасвим краткој и стрмој вали а под стрмим стенама. Сличан је положај и Мареве (Мухареве) Љути. Село је у Попову најбогатије питком и здравом живом водом…

Село се дели на махале: Завала, Марева Љут, Будим (Будин) До и Чешљари. Махале су потпуно одвојене једна од друге, а у њима су куће на окупу. У махали Завали живе измешани православни, католици и муслимани, у Маревој Љути и Будиму Долу сами православни, а у Чешљарима сами католици. Изнад села су стаје у Закржју. Православни манастир св. Ваведења је при страни северно од села, испод брда Острога, а католичка црква св. Антуна је испод махале Чешљара. Свака махала има своје засебно гробље, а родови Срба и Сопић имају своја посебна гробља, у близини порушене некадашње Михоље цркве.

Село је добило име по свом положају за Валом, било да му се долази из поља или од Сланога…

Прича се особито у Будином Долу о страдању села од куге.

Сем за Кадијевиће, зна се за неколико родова који су некада боравили у селу. Г 1688 помиње се Марко Милошев из Чешљара. Зец се иселио у Мајкове у Далмацији, где их и сада има. Ово су католици. Има их још негде у Шуми и Мостару, и ти су православни. Кадијевић се отселио у Сливље. Перишић се отселио у Столац, где их и данас има, а има их још и у Грмљанима и Боки Которској. Сви славе Јовањдан. Бланићи су отерали због неке кривице, после чега се он населио у Чваљини, а доцније преселио у Невесиње. Г 1718 помиње се Вукадин Бланић Мухаревице су изумрле. По њима се прозвала Мухарева – Марева Љут, а место где је била њихова кућа и сада се зове Муаревица. Има и њихово гробље. Крунић се отселио у Љубиње. Има их и у Стопу и Требињу. Клименте су изумрле. Појућиле су се „смакле“. Има их у Биограду код Невесиња. Круљи, досељени из Вођења код Љубиња, су се отселили у Банат, после ПСР. Репеш се преселио у Равно. Башице су изумрле. Причају за неког „газију“ (јунака, зликовца) и лопова Курта Башицу да га је на превару убио Хромић, муслиман из Стоца, на Беленићима. У изби у којој је некада становао тај Башица сада живи Максим Мракић. Башица има у Љубињу. Вероватно су у Завали у 18в живели и неки Бравачићи: у „ђачком“ гробљу изнад манастира били су гробови Шћепана Бравачића из 1763, уз ког је 20г касније сахрањен Никола Бравачић, а поред Јована Србића, Ристе и Лазара Сопића, Ђуре Кречака, помињу се 1817г као држаоци манастирских земаља Дам(ј)ан (б)ашић и Мато Лечић. Башића и Лечића нема више у Завали.

Данас у селу живе измешани православни и католици, 1875г село је имало православних 10 домова са 79 душа и католика 6 домова са 46 душа. Најстаријим родовима у селу се сматрају Србе и Сопићи.

Православни.

Вукановићи 7к, су се доселили око 1825г из Слимнице у Шуми где их још има. Раније су се звали Рашовићи. Довео их је на манастирски читлук Никодим Вујовић, кад је управљао манастиром (умро 1839). Јовањдан.

Мракићи 5к, 6п, Никољдан, се сматрају СС. Раније су се звали Милијевићи.

Чалака 3к, Лучиндан, су пореклом са Влаховића. Неки су од њих „удо“ за женску Појужило у Мареву Љут, одакле се после преселио у Завалу.

Дречи 3к, Јовањдан, су од Михојевића, а Дречима су прозвани што им се неки предак „дречио“ (кревељио). Васо, дед Лазе Дреча (р. 1900) родио се у Грмљанима, а у Мареву Љут дошао из Драчева. Васо је био седми потомак онога који је дошао из Риђана.

Шешељи 2к, Лучиндан су се доселили у Мареву Љут из Котеза, а даљим пореклом из Риђана, одакле је дошао Лазар, пети предак Душана Шешеља (р. 1899). Најпре су били у Величанима (Шешељевина), па у Котезима. За њих се прича: пре 100г неки Јово Шешељ продавао вино о дернеку (вашару) на Петровдан у Завали. Међу осталим светом ту је био и муслиман Црни Омер са својим слугом. Кад је Омер попио оку – две вина, поче да разбија чутуре за вино око себе, а Јово пограби нож, па га прекоље као јањца, а затим прекоље и слугу му. Тада су била тројица браће Шешеља. После тога убиства, један брат се преселио у До, Други у Невесиње, а трећи, Јоко, побегне у неко место код Метковића и покатоличи се. Тамо их и сада има доста. Има их расељених у Стоцу, Мостару, Сарајеву, Бечу и др.

Мисите 2к, 3 пор, св. Врачеви Кузман и Дамјан, су се доселили пре 100г из Кијева Дола.

Сопићи 1к, Никољдан, се сматрају староседеоцима и једно су са Мракићима. Раније су се звали Милијевићи. Један од Сопића се отселио у Столац где и сада има потомства.

Србе 1к, 2 пор, Никољдан, су староседеоци. Причају да су од Срба отселили Петар, Јово и Михаило у Дубровник, а одатле у Русију, а код куће су остали Лазар и син му Томо. Од тог рода је био калуђер Никифор Србић, који је умро и сахрањен у манастиру Завали 1864г.

Кораћи 1к, 4 пор, Никољдан су одавно у селу а старином су из ЦГ. Од њих је био пок Христифор Михајловић, архимандрит, који је умро 1921г и сахрањен у манастиру Житомислићу.

Мићевићи (1к, Јовањдан) су се доселили за трговином из Стоца, пре 29г. Има их у Стоцу, Житомислићу, Беранима, Сарајеву и Вогошћи.

Чихорићи 2к су се доселили из Чваљине за трговином.

Вулић 1к се доселио из Струјића за трговином.

Пендо 1к се доселио 1921 из Чваљине.

Милић 1к, Лучиндан је дошао 1927 из Величана.

Католици.

Андрићи 6к 10пор и Лете, 3к 4 пор, су један род. Раније су се звали Палемете. Како је један од њих био тако брз, као да лети, прозвали су га Лето. Палемета има у Чавшу и Мишљену, а Лета у Мостару и као муслимана у Туркоивћима и Стоцу.

Јовићи 4к су се доселили пре 250г са брда Комања повише Стоца. По претку Јови се зову Јовићи, а раније пр им је било Николићи.

Ћорићи 4к, су досељени са Клобука пре 250г. Раније су се звали Милошевићи, а Ћорићима су прозвани по Илији Милошевићу који је пре 130г у лову изгубио једно око. Има их и у Дубровнику.

Кречки 3к, су се звали Радонићи, а не зна се одакле су пореклом. Један од њих преселио се на Белениће. Кречкама су предак, међу више присутних, могао да изгули из земље „крчину2 (жилу).

Приморац је из Крућевића и населио се 1922г као пензионисани железничар.

Сем Приморца, који нема славе, сви остали католици славе Мратиндан.

Муслимани.

Синановић 1к, се је населио из Љубиња, пре 30г.

П.С. Завала је 1991г имала 105с (Срби 88, Хрвати 13, Југословени 4), а у 2013г имала је 188с.

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>