Home » 2 UNMIK Kosovo, Sela » Orahovac (Metohija)

Orahovac (Metohija)

Orahovac, antropogeografska monografija varošice, Krasnići Mark, Glasnik muzeja Kosova i Metohije II

У даљем излагању изнећемо порекло за сваку породицу, онако како су ми сами Ораховчани казивали на терену, полазећи од најудаљенијих метанастазичких области па до локалних кретања, полазећи прво од најудаљенијих метанастазичких области па до локалних кретања становништва, да би се добила јаснија слика о томе који су све предели и области дале овом насељу становништво које данас живи у њему.

Родови српског порекла. Овде наводимо преглед српских родова у Ораховцу, са подацима о матичној области, броју кућа и крсној слави, која овде служи ради утврђивања заједничког родбинског порекла појединих родова.

Из Грчке досељени су Грковићи (22 куће), пореклом су из Солуна; њихов предак Арса дошао је у Призрен, по предању, као сеиз Махмут Паше (Ротла?), па се затим настанио у Ораховцу; родослов: Ђорђе (жив, рођен 1883) – Димитрије – Анта – Арса; славе св. Лазара, има их у Призрену и Урошевцу исељених из Ораховца.

Из Бугарске: Витошевићи (23к), кажу да су им се преци доселили са Витош Планине, по чему су и презиме добили, славе св. Ђурђицу.

Из Скадра: Мојсићи (1к), славе Ђурђевдан.

Из унутрашњости Србије:

Викторовићи (1к), пореклом из Млаве, славе св. Арханђела;

Михајловићи (1к) из Крушевца, славе Ђурђевдан;

Милутиновићи (1к) пореклом из Шумадије;

Кујунџићи (11к), из Косанице, славе св. Стефана. Доселио се њихов предак Арса; родослов: Живко (50г) – Станоје – Дамјан – Јање – Арса. Ови су дошли из села Спанца, а мисли се да су и Баљошевићи (9к) истог порекла, па и Дедићи и Матићи, али, према некима, све су ове породице пореклом из Црне Горе.

Из Црне Горе:

Вучићи (2к), има их у Косовској Митровици и Неготину, исељених из Орахоца, славе св. Краља Дечанског;

Јовичићи (8к), зову их Карадачанима, славе св. Николу, има их у Призрену и Великој Хочи;

Крстићи (1к), славе Краља Дечанског;

Дедићи (7к) мисли се да могу бити пореклом из Куршумлије, славе св. Стефана;

Матићи (4к) имају надимак Живдомузовићи (због тврдоглавости неког њиховог претка), досељени су из Плава, славе св. Јована;

Милићевићи (2к), пореклом су из Плава, славе св. Јована, има их у Призрену и Куршумлији;

Миленковићи (7к), пореклом из Плава, славе св. Јована;

Филијовићи (4к), старином из Плава, славе св. Јована, има их у Земуну и Ђаковици;

Симићи (23к), из Плава, славе св. Јована.

Све ове породице досељене из Плава зову једним именом Плавци. Из разлога о којима је напред било речи, све ове породице убрајају себе у фис Краснићи.

Миљковићи (4к), славе св. Пантелејмона, има их у Скопљу.

Поповићи (1к) из Иванграда (Берана), славе св. Ђурђицу;

Марковићи (2к), славе св. Николу.

Локална миграциона кретања српског становништва.

Породице досељене из Ибарског Колашина:

Колашинци (3к), славе св. Петку.

Из Дренице:

Уламовићи (5к), славе св. Николу (Нису сигурни у своје порекло).

Из Сретечке Жупе: Шипићи (1к) славе св. Николу.

Из Горње Мораве (околина Гњилана):

Моравчевићи (4к) славе св. Николу;

Великићи (2к), славе такође св. Николу. Ови су прво били дошли у село Белу Цркву, а затим у Ораховац.

Из Призрена:

Стојановићи (2к), славе св. Николу;

Трбусићи (2к), славе св. Николу;

Шутаковићи (1к), славе св. Илију;

Васиљевићи (1к), славе св. Петку;

Галићи (1к) славе св. Пречисту;

Недељковићи (1к) славе такође св. Пречисту.

Из Велике Хоче:

Анићи (2к), славе св. Пречисту, добили су презиме по некој жени Ани из њихова рода;

Илићи (1к), славе св. Јована;

Мицићи (1к) славе св. Николу;

Ристићи (3к), славе св. Арханђела.

Из Ношпоља: Левићи (2к), славе св. Николу, има их у Призрену и у Београду.

Из Брњаче:

Јакићи (1к), славе св. Јована;

Радићи (10к) славе св. Стефана;

Фиљђокићи (4к), славе св. Николу (не зна се поуздано да ли су из Брњаче);

Василићи (3к), славе Нову Годину;

Савићи (1к) слави св. Јована; а све следеће породице славе св. Николу:

Антићи (3к), Јанковићи (3к), Казићи (6к), Никићи (2к), Радовановићи (5к), Савићи (1к), Ћосићи (1к);

За Лескиће (1к) и Микиће (1к) не зна се поуздано да ли су из Брњаче, већ се претпоставља да су пореклом из тог села.

Из Брњаче су досељени и Ђорђевићи (3к), славе Митровдан, док се за Јанковиће (2к) само претпоставља да су пореклом отуда; славе св. Николу.

Неутврђеног порекла: Јоргићи (1к), Живковићи (1к), Мојсини (2к), Цицибановићи (2к), Перићи (1к) и Столићи (6к).

Родови шиптарског порекла. Док смо горе говорили о пореклу српских родова у Ораховцу, у наставку дајем податке о пореклу шиптарских родова који сада живе у овој варошици, наводећи за сваки порекло, број кућа и припадност фиса (племена), колико се то на терену могло сазнати.

Шиптарски родови који сада живе у Ораховцу могу се поделити на четири досељеничке струје, од којих би била прва – малисорска имиграциона струја, у коју спадају све оне породице чији су стари преци досељени из Малесије, односно Северне Албаније; затим – инверсна досељеничка струја, која обухвата породице чији су преци доселили из Бугарске, Македоније и Куршумлије, тј. враћале се натраг у правцу своје матице; етапна метанастазичка струја која обухвата породице које се нису директно населиле у Ораховац, него су, после напуштања своје матице, живеле краће или дуже време у неком месту или крају недалеко од Ораховца, ту би спадале породице досељене из области Љуме, преко Ђаковице и Хаса. Најзад имамо локалну досељеничку струју у коју спадају породице које су дошле у Ораховац из околних села и вароши Косовско Метохиске Области.

Малисорска имиграциона струја обухвата следеће породице, чији су се преци по традицији, доселили у Ораховац у раздобљу од 17 до 19 века:

Дургути (57 кућа), старином из околине Скадра, у Скадру имају своје рођаке, фис Битићи;

Дрмолини (2к), фис Краснићи;

Гаши (2к), истоимени фис;

Еминазари (5к), фис Битићи;

Хискићи (2к) старином из малисорског села Писте, фис Краснићи;

Крналићи (2к), фис Хот;

Мулакардија (2к), фис Битићи;

Меткомберај (2к), фис Битићи;

Мулалија (6к), Битићи;

Мерџини (2к), Битићи;

Мулабази (6к), фис Хот;

Пистај (2к), из села Писте у Малесији, Краснићи;

Пенга (5к), Битићи;

Сиљкај (8к), Хот;

Садићи (3к), Краснићи;

Таирагај (2к), Битићи;

Хаџимуратај (2к), Хот;

Хаџимерај (5к), Битићи;

Хаска (9к), Битићи;

Метбаља (2к), Зогај;

Спаићи (7к), Гаши, ових има у Сухој Реци и у Призрену;

Топали (1к), Битићи;

Хаџијахај (8к), Хељшан;

Дакај (1к) Битићи;

Индулићи (1к), Битићи;

Мулакардија (1к), Битићи;

Масука (1к), Битићи;

Пербочи (4к), Гаши;

Ружићи (1к), Хоти, добили име по некој жени Ружи, Српкињи, која је била удата за неког њиховог претка;

Шаљићи (1к), Шаља;

Хаџиазма (1к), Битићи;

Незиралија (1к), Алисалахи (3к), Битићи;

Хамза (7к), Битићи;

Дулићи (6к), Битићи;

Исма (8к) Битићи;

Нуркаса (4к), Битићи;

Незирај (3к), Битићи;

Оручи (13к), Хељшани, имају рођаке у оближњем селу Ругову на Дриму;

Топаловићи (1к), Гаши;

Усић (1к) Битићи;

Чискићи (1к), Шаља;

Чантићи (4к), Битићи;

Шабанај (13к) Битићи;

Топали (1к), Битићи;

Ајдићи (3к), Хоти;

Алисалаовић (1к) Битићи;

Дакићи (3к) Битићи;

Касапи (3к), Краснићи;

Ћеска (3к), Шаља;

Шехи (Шеховићи, 19к), дошли су из Раса, е Хотит у село Поточане, па затим у Ораховац, фис Хоти.

Свега 234 домова из малисорске имиграционе струје, што чини 21,9% од укупног броја (1.113) кућа, како је забележено у службеној статистици о Ораховцу.

Мирдитска имиграциона струја је слична малисорској, како по времену доласка (током последња три века), тако и по правцу кретања (долином Дрима, преко Љум Куле, између Паштрика и Коритника, или пак преко Ђаковице и Хаса). Ту спадају следеће породице:

Јупа (Јупићи, 18к) фис Хељшан;

Нуршаба (7к), фис Хоти;

Хаџимустафај (13к), фис Тхач.

Свега 38 кућа или 3,4% од укупног броја домова или кућа.

Инверсној струји припадају породице које су старином из Бугарске: Бугари (23к), фис Битићи (?); из Македоније: Делибећа (6к) из околине Тетова; са Косова: Велићи, раније Враголићи (1к); Клечко (1к) из села Клечке у Дреници.

У локална кретања становништва убројена су места у Косовско Метохијској Области из којих су поједине породице или групе дошле у Ораховац:

Кадири (Кадирићи, 17к), дошли су из Кобиље Главе, а старином су из Љуме, фис Краснићи;

Хоџај (Хоџићи, 15к), из Кобиље Главе, а старином су из Љуме, фис Битићи;

Реџићи (7к), Битићи;

Враголићи (2к), Битићи;

Бекерићи (4к), Битићи;

Тара (7к), Краснићи; Свега 52 или 4,6% од укупног броја домова Ораховца.

Из Горе: Јакупи (1к),

Из Ђаковице: Кабаши (1к), фис Кабаш; Кореничићи (8к) из села Коренице код Ђаковице, фис Бериша;

Из Хаса: Биџок (1к), фис Морина; Соколи (10к), фис Морина, имају рођаке у селу Трњу код Суве Реке;

Из околних села у Подрими: Вучитрнски (25к), Хешљан, из бившег села званог Вучитрнски Бунар, иначе се мисли да су даљим пореклом из Вучитрна;

Из Кобиље Главе Хаџивеаповики (3к), Краснићи; Кадирићи (2к), Краснићи, Амзагини (1к); Авдулахи (1к), физ Криези, из села Парагуше; Муслија (1к), фис Криези, из Парагуше; Мезиновићи (1к), Краснићи; Фејфулахи (1к), Гаши из Лапушника; Јашари (1к), из Самодраже; Лимони (1к) из Мале Хоче; Незири (1к) из Брњаче; Абазибра (7к), из Маћине; Злоногићи (9к), фис Кастрати, из Злоногине Красте на Милановић Планини; Зуркаун (1к), из Мамуше; Јовићи (2к), Битићи из села Јовића; Колари (4к), Битићи из Маћине; Кадирићи (2к), Краснићи из Кобиље Главе; Малидини (2к), из Брњаче; Сахити (1к), из Гунцата; Салихи (1к), из Ретине; Штавички (6к) из Штавице, Краснићи.

Шиптарске породице непознатог порекла. Овде спадају оне породице које не знају одакле су им били преци старином, па се мисли да су „одувек у Ораховцу“. У ову групу спадају следеће породице:

Балча (2к), фис Морина; Рабићи (3к), Хоти; Чатићи (1к), Хоти; Мустафићи (10к); Алићи (1к), Хот; Ахмићи (1к), Гаши); Исмаили (1к); Мифтари (Мифтаревићи 3к), Гаши, имају рођаке у селу Целини (Подрима); Алисалаовићи (1к), Битићи; Алче (2к), Хешљани; Грбићи (1к) имају рођаке у селу Рогову на Дриму; Дануза (4к), Краснићи; Динчићи (1к), Хоти; Кадријај (Зункићи, 2к); Јахићи (1к); Крчаговићи (5к); Мушлићи (4к), Хоти; Мулабази (2к), Хешљан; Нуршаба (1к); Рамшићи (4к), Хот; Тафчићи (1к) Хот; Хаџимуратовићи (4к); Ческићи (1к), Хот; Ценићи (5к), Хот; Рамони (2к), Аџија (1к); Динчићи (2к), Хот; Исаја (2к); Зибери (1к), Битић; Рабићи (2к); Салихи (1к); Реџепи (1к); Балићи (5к); Кафеџићи (3к), Мурати (4к), Ценабази (1к), Ценкићи (1к); Шарки (1к).

Свега дакле 144 дома не знају, или нису сигурни у своје даље порекло, а многи ни у фис, што чини 12,9% од укупног броја домова у овој варошици, који износи 1.113 кућа, према службеним подацима.

Поарбанашени Срби. Овде спадају оне породице у Ораховцу које воде српско порекло, али су се током времена претопиле у Арбанасе (Шиптаре), пошто су за време Турака претходно примиле ислам, као што је напред било речи. Према казивању Ораховчана на терену, овде спадају следеће породице: Вукашиновићи (5к), Мирићи (5к), Ђурићи (1к), за све ове није сигурно да ли су српског порекла, јер се мисли да су пореклом из Куршумлије, и да су презиме добили по неком Ђури, тј по оцу једне жене Српкиње која се удала за њиховог претка; Марковићи (2к), из Штавице; Ондозовићи (8к), род су са Мирићима; Ђошевићи (2к); Зикићи (3к).

Поарбанашени Цигани. У ову групу спадају они родови у Ораховцу који су циганског порекла, али су се током времена претопили у Арбанасе, као што су се православни Цигани у овој варошици током времена претопили у Србе, како је напред изнето. Ови родови обично не знају поуздано одакле су им преци дошли, нити коме фису припадају. Ту спадају следећи родови: Ајредини (1к), фис Битићи; Исаку (2к); Исени (1к); Мусач (1к); Ибра (1к); Рамач (1к); Лимач (1к); Осмач (1к).

Поарбанашени Турци. Овде спада породциа Мулавдића (4к), за коју се мисли да је пореклом из Турске.

Изнети подаци о пореклу наведених породица овде су означени онако како су сами Ораховчани казивали, или сами за себе, или један за другог. При томе коришћени су и неки подаци из литературе, као што је означено. Но, као што је већ наглашено раније, родовско предање код Ораховчана је јако избледело, те свакако да у овој традицији има извесних празнина.

П.С. Према подацима пописа из 1931 године, у Ораховцу је живело 4.447 становника, у томе 3.335 исламске вероисповести, а 1.101 православне (у срезу Подрима било је 36.191 становниа, у томе 31.597 исламске и 3.918 православне вероисповести). Пописом 2012 године утвршено је да у Ораховцу живи 56.208 становника, у томе 55.166 Албанаца, 404 Ашкала, 299 Египћана, и 134 припадника српске националности.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>