Home » 0 Branislav Gulan » AGRAR SRBIJE, JUČE, DANAS I SUTRA

AGRAR SRBIJE, JUČE, DANAS I SUTRA

Spasavanje polјoprivrede i sela

Sad se u Srbiji proizvodi oko 400.000 tona vrsta svih mesa i troši po stanovniku oko 30 kilograma. Pre dve i po decenije Srbija je proizvodila po stanovniku 650.000 tona mesa i trošila po stanovniku 65 kilograma. Srbija je nekad bila ispred SAD, kao ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa. Dakle, polјoprivredi je potrebna nova reindustrijalizacija, za prevazilaženje sadašnjeg stanja. Nužna je nova prehrambena industrija. I tako, Srbije je pre 150 godina bila veoma uporediva sa SAD-om kao atraktivna lokacija za naselјavanje i sa neograničenim mogućnostima za bogaćenje, ukoliko se htelo raditi.

Piše: Branislav GULAN

Republici Srbiji za njenih 570.000 gazdinstava i oko 6,5 miliona stanovnika potrebna je  nova i sprovodlјiva agrarna politika. Treba nova agrarna politika, akcioni plan ili strategija, svejedno kako će se zvati, ali je važno da donese rezultate! Politika mora biti realna i ostvariva. To znači da je Srbiji potrebna nova agrarana i socijlna reforma, uz oslonac na sopstvene snage. Kada se donese, a to treba da se uradi što pre, pa da Parlament usvoji, pa će to onda biti dugotrajan dokumenat koji će obavezivati i sve buduće vlade i ministre. A, ne samo da traje od jednog do drugog ministra. A, njih je od demokratskih promena 2000. godine do izbora sa sadašnjim bilo čak 13! Puno ministara i kratko vreme da bi se postigli neki bolјi rezultati u polјoprivredi, osim da nam narod nije bio masovno gladan! Republika Srbija je zemlјa sa 5,2 miliona hektara polјoprivrednih površina, obradivih je 4,2 miliona hektara, ali se koristi tek 3,45 miliona hektara. Dosadašnje strategije su prikazivale da će agrar imati rast proizvodnje, ali je uglavnom bio – pad. Najveći raskorak u planovima, odnosno želјama, i stvarnsoti je kod poslednje strategije, donete 21. jula 2014. godine. Inače, u prvoj deceniji ovog veka polјoprivreda j Srbiji je imala prosečan rast od samo 0,6 odsto! Rast i pad se kreću od minus 12,8 do plus  16 odsto! Najbolјi priemr loših procena  je 2015. godina, kada je strategija prikazivala željeni rast od 9,1 odsto, a bio je fizički pad od osam odsto i finansijski  pad od 7,34 odsto! U 2019. godini Srbija je imala rast BDP od oko četiri odsto, a samo je poljoprivreda imala pad od 0,1 odsto! Kada se pogleda agrar u poslednje tri decenije, strategije su prikazvvale želјeni rast, čak I od 9,1 odsto. Međutim, njegova prosečna stopa rasta za tri decenije je samo 0,45 odsto! U 2015. godini vrednost agrarne proizvodnje je bila samo 4,75 milijardi dolara. Želјa svake vlasti je da to bude više od 6,5 milijardi dolara! Vredsnto proizvodnje u agraru Srbije po jednom hektaru je oko 1.000 evra, dok je to recimo u Holandiji 17.000, a u Danskoj više od 14.000 evra po hektaru. Zbog toga agrar Srbije nije konkurentan u svetu. Prvi korak ka spasavanju i preprodui sela u Srbiji učinjen je formiranje Nacionalnhgo tima za preporod sela. Ideja i akcija koja daje  rezultate pokrenuta je u Ministarstvu za regionalni razvoj koji vodi Milan Krkobabić. Stanje je bilo za uzbunu.  Sad samo posle dve i godine rada i aktivnosti u budućnosti se nazire svetlo na ,,kraju tunela”. U razvoj zadrugarstva je uloženo oko 1,7 milijardi dinara, i pomognut je rad i oko 153 stare i nove zadruge u zemlji. Forrmiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije, u kome se nalazi oko 60 članova. Međutim, treba ukazati i da se u timu nalaze i lјudi koji su učestvovali uništavanju sela, proteklih decenija. Ili da nisu ništa učinili da to spreče, a da se ne govori o doprinosu razvoja i povraltku života u selo o kome danas govore i daju mu podršku. I takvi lјudi hoće sad da preporode selo. Za to je potrebno da prođe i nekolikoo decenija, ili bar polovina od onog vremena kada je selo I zadrugarstvo uništavano. To je trajalo više od sedam decenija.

Odlazak bez povratka

Posle Drugog svetskog rata, pa sve do 2000. godine sa prostora Jugoslavije iz sela u grad, trbuhom za kruhom,  na tim prostorima, otišlo je osam miliona stanovnika. Tek poneko se u trećem životnom dobru vraćao u selo da u njemu završi život! Danas, odlaze više nego ikad sa kartom u jednom pravcu. Godišnje ode oko 60.000, mladih i školovanih. Odlaze u beli svet, sa malom nade da će se vratiti. Dakle, nekada su se selili na ove okolne prostore na teritoriji SFRJ, odlazili u gradove, bilo je nade za povratak. Ovi sad što odlaze, teško je poverovati da će se vraćati u tom broju. Posebno na ono što im se nudi za bolјi život u Srbiji!

U2015. godini, prvoj primene aktuelne Strategije razvoja polјoprivrede od 2014. Do 2024. godine, umesto rasta od 9,1 odsto ili 6,1 odsto, bio je pad od osam odsto! Zatim u 2016. godini  proizvodnja u agraru je bila za osam odsto veća nego prethodne godine koliki je bio pad u 2015. godini. U 2017. godini pad je bo blizu 11 odsto, a u 2018. rast je statistika zabeležeial od 15,7 odsto. Skokovi i padovi su ogromni pa je u 2019. godini rast bio samo 0,1 odsto. Za tri decenije prosečan stopa rasta u agraru je samo 0,45 osto. Daleko je ispod planiranih želјa u strategijama koje i danas stoje kao nerealni planovi u fiokama nadležnih ministara.  Kada smo imali veću proizvodnju to je isklјučivo bio dar Boga i vremenskih uslova, a ne onoga špto je čovek stvorio. U 2019. godini  pšenice je rodilo oko 2,5 miliona tona (sa zalihama ostaje za izvoz oko 1,5 miliona tona), očekivao se rod kukuruza i od osam miliona tona kukuruza, ali je rodilo više milion tona manje. Oko tri miliona tona može da se izveze. Jer, u Srbiji nema stoke koja može toliko da pojede ,,žutog zlata”. Nama je potrebno najviše četiri miliona tona kukuruza. Berićetan je rod suncokreta koji se nalazio na više od 220.000 hektara, a takođe i soje na nešto manjim poršinama. Voće i povrće su doneli prosečan rod u 2019. godini. Voća je rodilo oko 1,25 miliona tona, a za povrće još se računa koliko će ga biti ili će se nastaviti ogroman uvoz kao proteklih godina.

Za postizanje cilјeva, pravaca i mera u novom budućem strateškom dokumentu i akciji za preporod sela Srbije i njihovo prilagođavanje ambijentu, okruženju i najnovijim rezultatima u polјoprivredi Srbije, odmah se mora krenuti ka startnoj osnovi za izradu akcionih programa. Nisu potrebne strategije, već akcije. U tim programima hitno nam je potreban plan za spasavanje, odnosno preporod sela Srbije. Nјeegova izrada je u toklu i priprema ga Nacionalni tim za preporod sela Srbije.  Jer, u Srbiji ima oko 4.709 naselјa bez KiM ( u Ustavu ne postoje sela!), a 1.200 njih je u fazi nestajanja. Jer, u 86 odsto opada broj žitelјa.. Od ukupnog broja naselјa u Srbiji čak 1.034 ima manje od po 100 stanovnika. Dakle, za deceniju i po nestaće svako četvrto selo. Ako se hitno nešto ne učini za spasavanje sela, nestaće nam i Srbija!

Sad u koncipiranju nove politike treba započeti realizaciju strateških projekata, a to je povećanje proizvodnje mesa (pre svega junećeg), voća i povrća, ako i artikala koji se mogu prodati na tržištu nekadašnjeg nesvrstanog sveta od 1,6 milijardi stanovnika (kome se godišnje obrne trgovina u hrani od 650 milijardi dolara). Treba se okrenuti punjenju sa govedima 200.000 praznih kuća i staja u Srbiji. Jer, Evropskoj uniji godišnje nedostaje 700.000 tona kvalitetne junetine. Izrazili su volјu da u narednih pola veka svake godine od Srbije kupe po 50.000 tona. Ali, kreatori ekonomske politike su ostali gluvi na to. U 1990. godini izvezli smo 30.000 tona, a u 2015. godini samo 315 tona. Dakle, 100 puta manje. Razlog je što nemamo junadi u tovu! Istovremeno, okrenuli smo se tovu tovu svinja (ima ih manje od 2,7 miliona komada). To je približno dovolјno (treba nam najviše pet miliona komada) za sadašnju potrošnju Srbiji (troši se godišnje 17 kilograma po stanovniku), kao i za izvoz gde se on može ostvariti. Stoga nam nije nije potrebno dovođenje ,,Tenisa” iz Nemačke sa novih četiri miliona tovlјenika! Iz Srbija nema izvoza svinjskog mesa u EU, zbog dosadašnje vakcinacije protiv svinjske kuge. VAkcinaciaj je prestala 15. decembra 2019. godine, ali sad je potrebno da prođu tri godien da bi se obnovio stoačni fond, pa tek onda dobial dobizvola za izvozt u zemlјe EU i preko njih u druge države. Za uvoz vakcine svake godine država je skoro tri decenije plaćala po 25 miliona, doalra, odnosno evra godišnje. Taj uvoz odgovarao je uvoznom lobiju, pa nijedan od dvadesetak poslednjih ministara agrara u Srbiji nije imao hrabrosti da to ukine. Krajem prošelk godien uraido je Banislav Nedimović. Svinje i sveže svinjsko meso nisu se mogle izvozuiti u EU, niti preko tih zemalјa uu druge države. Nije bilo ni izvoza u Rusiju jer taj transport brodom trajao 47 dana! Sad kada je prestala vakcinacija, da su nas kojim slučajem primili u EU, da bi ušli u ovu zajednicu ,,blagostanja’’, mora da prođe šest godina, nakon ukidanja vakcinacije!

Bili ispred Amerike

U svetu se danas i razvoj jedne zemlje meri po broju svinja. To zanči da srednej razviejna zemlaj mora da ima svinja koliko i stanovnika! Srbija ima manje od 2,7 miliona svinja zvanično, a to znači tek na tri stanovnika po jednu. Jedna Danska sa osam miliona stanovnika proizvede godišnje 30 milina tovlјenika. Dakle u njoj postoje četiri svinje na po jednog stanvonika. Kod nas je to obrnuto. Karakteristika je nerazvijenih zemalјa ako po jednom stanovniku postoji po jedna svinja! Najbolјi dokaz stanja gde se danas nalazim,o su podaci da smo ne tako davno (1866 godine) po broju svinja na 1.000 stanovnika bili ispred  SAD. Srbija jee nekada bila ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa sveta. Danas nam je mesto među nerazvjenim zemlјama Afrike. O tom govore i sledeće činjenice.

Dokaz argumenata

U Državopisu Srbije, sveska 4, obrađen je popis kućevne stoke u Srbiji iz 1866. Srbija je tada bila naprednija nego danas, jer je spadala u grupu od dvadesetak zemalјa koje su uopšte imale državnu statistiku, a sve da bi se njeno lјudstvo i stoka i ostala ekonomija što više i brže razvijale i množile. U Srbiji je još uvek vladala „grabežna privreda“ jer se trošila „otčevina od praotaca u gistim šumama nasleđena“. Posledice ovog divlјeg zapada bile su katastrofalne u pogledu smanjivanja površina pod šumama, siromašenja kvaliteta zemlјišta i drastičnog pada broja svinja, a kojima je finansiran ustanak protiv Turaka i izbavlјenje iz viševekovnog ropstva. Broj stanovnika Srbije je između 1859. i 1866. godine povećan sa 1.083 hilјada na 1.216 hilјada (18.887 godišnje, pola od sadašnje dinamike smanjivanja), a broj svinja smanjen je sa 1.774 hilјada na 1.291 hilјada, te je broj svinja na 1000 stanovnika smanjen sa 1.637 na 1.061. Ipak, i pri ovom drastičnom smanjenju odnosa svinje-lјudi Srbija je bila ispred Sjedinjenih Američkih Država kao ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa.

  Godina popisa Ukupno Dolazi na 100.000 žitelјa
Žitelјa Svinja
Vlaška i Moldavija 1859 3.867.000 1.088.737 28.155
Pirinejsko poluostrvo 1865 19.574.000 5.178.588 26.456
Austrija 1857 31.693.000 7.807.242 24.634
Pruska 1867 23.971.000 4.875.114 20.338
Nemačka 1861 14.268.000 2.737.204 19.184
Francuska 1866 38.068.000 5.889.624 15.471
Italija 1866 26.474.000 3.996.442 15.096
Rusija 1856 73.339.000 10.180.527 13.787
Skandinavske zemlјe 1865 7.555.000 857.674 11.352
Velika Britanija 1868 30.518.000 3.189.167 10.450
Belgija 1856 4.530.000 458.418 10.119
Holandija 1865 3.697.000 366.680 9.918
Grčka 1865 1.378.000 55.776 4.048
Evropa   281.502.000 46.985.354 16.691
Srbija 1866 1.216.000 1.291.164 106.084
Bosna i Bugarska 1867 3.320.000 876.205 26.392
Severna Amerika 1866 31.720.000 31.555.267 99.480
??? 1866 34.506.000 13.616.876 39.480

 

 

Što se tiče ostalih kućevnih životinja stvari su stajale ovako:

Konjima najbogatije bile su SAD i Rusija, po 22.000 na 1000 žitelјa, a od Srbije su bolјe stajale Vlaška i Moldavija, Skandinavske zemlјe, Austrija, Francuska i Bosna i Bugarska.

Veći broj goveda od Srbije (60.873) imala je samo Severna Amerika (80.831), a Srbija je bila naprednija i od Skandinavskih zemalјa (57.270). Zli rasistički jezici bi rekli da su tamo bili bolјeg bolјeg kvaliteta. Krava muzara u Srbiji je bilo 200 na 1000 goveda dok je u Evropi prosek bio 464, što znači da su tamo više eksploatisane dok su naše uživale u slobodi.

Ovaca je oduvek bilo više u Bosni i u Bugarskoj (228.174) nego u Srbiji (220.174). Ali smo i ovde bili ubedlјivo ispred svih zemalјa sa statističkim podacima.

Grčka je bila najbogatija kozama (173.570), daleko ispred Srbije (37.044) na drugom mestu, koja je opet bila daleko ispred Pirinejskog poluostrva (27.925) na trećem mestu.

I tako, Srbije je pre 150 godina bila veoma uporediva sa SAD-om kao atraktivna lokacija za naselјavanje i sa neograničenim mogućnostima za bogaćenje, ukoliko se htelo raditi. I danas je Srbija prepoznatlјiva u svetu po odlivu mozgova, jer iz nje godišnje ode 60.000 mladih i školovanih sa kartom u jednom pravcu.

Reindustrijalizacija i nova prehrambena industrija

Dakle, polјoprivredi je potrebna nova reindustrijalizacija, za prevazilaženje sadašnjeg stanja. Nužna je nova prehrambena industrija. Potrebna su nam strateška ulaganja. Nјih je teško pronaći iz sveta, jer od 2000. godine do danas, od ukupnog ulaska stranih direktnih investicija u zemlјu, u agrar je išlo samo 0,6 do 1,7 odsto! To je rezultat što polјoprivreda predstavlјa neatraktivnu delatnost čak i za strance. Moramo se uzdati u sebe i u svoje ,,klјuse”, domaće investitore i mogućnosti. A, SDI od tada do 2020. godine kretale su se od 1,8 do 3,8 milijardi dolara koliko se političari Srbije hvale da je stiglo u 2019. godini.

Potrebno je izgraditi pet novih klanica za tovlјenike u Srbiji. Za unapređenje izvoza goveđeg mesa, za koga imamo kupce, treba obezbediti korišćenje preko 1,4 miliona hektara pašnjaka i livada godišnje, na kojima bi se tovilo oko 200.000 junadi godišnje (sad ih imamo samo 15.000-20.000). Za klanje tih 200.000 junadi, koji bi se tovili u brdskim regionima potrebno je izgraditi, takođe nekoliko novih klanica. Godišnje sad proizvodimo do 76.000 tona junećeg mesa i trošimo po stanovniku četiri kilograma. Dakle, nema ga dovolјno ni za domaću potrošnju, a da i ne govorimo izvozu. Pored toga treba projektovati mogućnost za proizvodnju 200.000 tona živinskog mesa godišnje (sad proizvodimo oko 80.000 tona). Za to je potrebno izgraditi četiri nove klanice kapaciteta od po 50.000 tona. Realizacijom ovih projekata ostvario bi se novim obim proizvodnje od svih vrsta mesa od oko 640.000 tona godišnje. Nova vrednost proizvodnje ovog mesa bila bi oko 5,5 milijardi evra. Sad se u Srbiji proizvodi oko 400.000 tona vrsta svih mesa i troši po stanovnikuoko 35 kilograma. Pre dve i po decenije Srbija je proizvodila po stanovniku 650.000 tona mesa i trošila po stanovniku 65 kilograma.

Partnerske investicije u proizvodnji svinjskog i živinskog mesa bi trebalo tražiti u saradnji sa Kinom, Rusijom i EU. Proizvodnju goveđeg i živinskog mesa treba organizovati u saradnji sa bivšim nesvrstanim svetom (Ujedinjenim arapskim emiratima) i Evropskom unijom. U Srbiji nam je katastrofalno stanje  u stočarstvu (nalazi se na niovu 1910. godine), nestaju nam sela, ostaju prazne kuće, prazne staje… Oni koji su do sada tovili stoku, to uglavnom rade samo za lične potrebe. Posledica takve agrarne politike je da stočarstvo u bruto domaćem proizvodu polјoprivrede učestvuje tek nešto više od 31 odsto. Cilј je da to bude više od 60 odsto.

Mi se sad hvalimo sa izvozom hane (čitaj sirovina) u vrednost od 3,3 milijardi dolara godišnje (2019. godine) i suficitom od oko 1,2 milijarde dolara. Godišnje nam umre više nego što se rodi, blizu 40.000 lјudi i još 40.000 mladih, prosčeno svake godine ode u svet trbuhom za kruhom. Kada bi Srbija više stanovnika (sad je oko 6,5 miliona), ne bi imali dovolјno hrane ni za sebe, a da se i ne govori o izvozu. Na to nas je upozorio i FAO. Jer, ukoliko se nastavi ekstenzivna proizvodnja Srbija će od izvoznika postati uvoznik hrane. Slično je i sa hlebom. Jer u poslednjih deset godina prosečna potrošnja hleba i peciva po glavi sanovnika u Srbiji smanjena je sa 101,5 kilograma na 83,71 kilogram. Dakle, manja je za 17,79 kilograma ili za 17,73 odsto. Takva potrošnja je na nivou Nemačke danas! E, po tom, bar smo tu u korak sa Evropom. Proizvodnju pšenice u Srbiji treba stabilizovati na 600.000 hektara da bi se godišnje dobijalo oko tri miliona tona pšenice. Polovina je potrebna za sopstvene ishranu stanovništva i rezerve, a polovina će moći da se izvozi. Tom cilјu smo se približili 2019. godine. Ipak, koliko je sve to malo, najbolјe govori podatak Holandije koja je veličine Vojvodine (ima oko 1,6 miliona hektara polјoprivrednih površina) i izvozi hrane za 94 milijarde dolara godišnje!

Globalno posmatrano polјoprivrednu proizvodnju na teritoriji Republike Srbije treba organizovati u okviru tri velika regiona, pa obavili i regionaliazciju i to:

  • Ravničarski region sa intenzivnom polјoprivrednom proizvodnjom, koja bi obuhvatala područja do 250 metara nadmorske visine, a činila bi ga teritorija AP Vojvodine, Mačve, Pomoravlјa, Stiga i Posavine;
  • Brdski region koga bi činilo područje centralnog dela Republike Srbije sa polјoprivrednim površinama na nadmorskoj visini od 250 do 600 metara;
  • Brdsko-planinski region koga bi činile polјoprivredne površine iznad 600 metara nadmorske visine;

 

Radi racionalnog korišćenja raspoloživih prirodnih potencijala u narednom periodu neophodno je regionalizovati polјoprivrednu proizvodnju na sledeći način:

  • Ravničarski region – u ovom regionu bi se obavlјala intenzivna proizvodnja:
    • žita;
    • industrijskog bilјa;
    • povrća, izuzev krompira;
    • semenska proizvodnja žita i industrijskog bilјa;
    • intenzivna proizvodnja u svinjarstvu ;
    • intenzivna proizvodnja u živinarstvu;

 

  • Brdski region – u ovom regionu bi se obavlјala sledeća proizvodnja:
  • poluintenzivna proizvodnja žita za govedarsku i ovčarsku proizvodnju;
  • ograničena proizvodnja industrijskog bilјa;
  • intenzivna proizvodnja u govedarstvu – meso, mleko;
  • intenzivna proizvodnja u ovčarstvu – meso;
  • intenzivna proizvodnja u voćarstvu, a posebno:
    • šlјive;
    • maline;
    • jagode;
    • kupine;
    • višnje;
    • jabuke;
    • kruške;
    • Brdsko – planinski region – u ovom regionu prvenstveno treba iskoristiti raspoložive prirodne resurse – pašnjake i livade, poluintenzivnom proizvodnjom u ovčarstvu, kozarstvu i govedarstvu, uz plantažnu proizvodnju i sakuplјanje i doradu lekovitog bilјa i šumskih plodova, a kao alternativnu delatnost organizovati korišćenje i eksploataciju šumskog bogatstva, uz istovremeno i njegovu obnovu.

 

Prikazan model predstavlјa grubu podelu koja treba da omogući racionalno korišćenje raspoloživih resursa za obavlјanje polјoprivredne proizvodnje. Istovremeno, neophodna  je intenzivna saradnja i dopuna proizvodnih programa između regiona, posebno u delu racionalnog korišćenja koncentrovane i kabaste stočne hrane namenjene razvoju stočarstva, pre svega, govedarske i ovčarske proizvodnje. To podrazumeva saradnju između ravničarskog i brdskog regiona u podeli rada u tovu junadi i proizvodnji junećeg mesa namenjenog izvozu, kao i eventualnu saradnju u proizvodnji ovčijeg mesa namenjenog izvozu, za šta postoje potencijali u zemlјama Bliskog Istoka.

Ako Srbija krene u ostvarenje ove reindustrijalizacije agrara i ukupne privrede u ovoj delatnosti, model strukture proizvodnje u polјoprivredi i industriji za potrebe podmirenja sopstvenih potreba ishrane naroda i stalnog izvoza (koji je trebao 2020. godine da bude pet, a za desetak godina da dostigne 10 milijardi dolara godišnje), doživeće korenite promene. Sve ovo će predstavlјa i našu neostvarenu realnost. Ali, za to je potrebna politička odluka i volјa u vrhu zemlјe, a onda će lokalne samouprave to da sprovode u delo!

Faktori snažnog, realnog rasta, vrednosti agrarne proizvodnje i izvoza obuhvataju finalizaciju mesa, voćarstvo, povrtarstvo, proizvodnju i preradu industrijskog bilјa i mleka. U proizvodnji mesa, voća i povrća faktor vrednosne multiplikacije iznosi više desetina u odnosu na žitarice. Na osnovu svega i sadašnjih cena na svetskim berzama, posebno kada je u padu cena žitarica, njihovu proizvodnju treba da svedemo na 25 do 30 odsto ukupnih površina u zemlјi. Za sprovođenje  ovakve politike, nju treba da usvoji Skupština Srbije, pa će onda biti obavezujuća za svaku novu vladu i svakog novog ministra da je sprovodi. Za njeno sprovođenje ministar treba da dobije i dva mandata da bi bilo rezultata. Jer, dosadašnje agrarna politika je bila pogrešna, a dokaz toga je da je agrar od 2000. do 2019. godine vodi čak 13 ministara, a umesto rasta uglavnom imamo stagnaciju i pad proizvodnje. Rast proizvodnje u agraru Srbije za poslednje tri decenije je samo 0,45 odsto!

Ako bi sve ovo primenili u praksi Srbija bi za pola decenije imala:

PROIZVODNјU                          POVRŠINE/ha                  VREDNOST U 000/e

( cene iz 2014. – oko)

Žitarica                                   1.900.000                               2.500.000

Ulјarice, šeć. repa                     403.000                                  550.000

Krompir                                      75.000                                  800.000

Grožđe i vino                               55.000                                  550.000

Voće                                            376.000                               3.030.000

Povrće                                        151.000                                1.220.000

Krmno bilјe                               346.000                                   350.000

Proizvodnja mesa                      650.000 tona                       3.500.000

Mleko                                    1.442.000.000 tona                     550.000

Ako bi Srbija stvorila i vodila agrarnu politiku po ovim parametrima, imala bi snažan ekonomski rast, produktivno zapošlјavanje u novim prerađivačkim kapacitetima i masovnu zaposlenost po raznim osnovama u seoskim sredinama kao i povećanje kupovne moći stanovništva. Sve to prioritetno zavisi od strukovnih partnerskih investicija koje će povećati obimna ulaganja u primarnu polјoprivrednu proizvodnju i prehrambenu industriju uz istovremeno osiguran izvoz na velika tržišta hrane. A, njih ima na svim stranama. U EU je 500.000 miliona potrošača, a deset odsto njih hoće hranu bez GMO, kakvu Srbija može ponuditi. U bivšem nesvrstanom svetu je oko 1,6 milijardi potrošača gde takođe imamo biznis – prijatelјe, jer je više desetina hilјada lјudi koji su tamo sad na rukovodećim pozicijama, studiralo je na prostorima nekadašnje SFRJ (ponajviše ih je završilo polјoprivredne fakultete) pa su ostale prijatelјske veze, u koje su utkani i ekonomski interesi. Volјni su da ulažu u proizvodnju hrane u Srbiji. Dakle, realizacija ovih projekata zahteva i operativnu razradu predloga za strane investicije (od ukupnih SDI u agrar dolazi samo 0,7 do 1, 6 odsto, što je veoma malo). Sprovođenjem svega ovog u delo videlo bi se da u Srbiji vlada opšti interes u korišćenju prirodnih resursa i u državnoj svojini umesto pojedinačnih i rentijerskih kakvi su vladali do sada. Uostalom da je tako bilo pokazala je i plјačkaška privatizacija u agraru, obavlјena uz pomioć države, a u kojoj je svaka treća poništena. Sad više nema ni šta da se privatizuje u ovoj grani, pa je došlo vreme da se više radi na korišćenju genetskih mogućnosti stvorenih sorti i hibrida (sad se korsiti tek 40 do 50 odsto), a posle reindustrijalizacije, možemo da se okkrenemo većoj proizvodnji i preradi, a samim tim i izvozu hrane iz Srbije. Kada bi se sve to uradilo na reindustrijaliazciji agrara, učinili bi prvi korak ka spasavanju polјoprivrede i sela.

(Autor je publicista, književnik, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i Naučnog društva ekonomista Srbije)

Lokacije

Moguće lokacije novih ili rekonstruisanih klanica za svinje bile bi u Zrenjaninu, Pančevu, Somboru, Nišu i Jagodini. Nove lokacije za klanice za goveda trebale bi da budu u Kralјevu i Pirotu. Klanice za živinu treba izgraditi u Žitištu, Bačkoj Topoli, Požarevcu i Leskovcu. Ukupne investicije u sve ove klanice osim transportnih sredstava i infrastrukture iznose oko 40 miliona evra. Investicije u matična stada i proizvodnju sirovina kod domaćih farmera treba da obezbede strateški partneri. Međusobni ekonomski odnosi partnera u ovom poslu definisali bi se tako, da proizvodnju učine održivom i kroz primenu berzanskih obračunskih cena za određenu proizvodnju.

Preporuka EU!

U Srbiji je uništen stočni fond pa nema ni stoke ni mesa za izvoz! Primera radi EU (koja godišnje uvozi 700.000 tona junećeg mesa) poručila je Srbiji da može u narednih pola veka od nje godišnje da kupuje po 50.000 tona ,,bebi bifa”. Poruka iz Evrope je: udružite se u proizvodnji, ukoliko to neuradite ne da ćete propasti nego ćete nestati! Napunite staje sa govedima i garantujem vam otkup dogovorenih količina (po 50.000 tona godišnje u narednih pola veka! Da tome nismo posvećivali pažnju, najbolјi podatak je iz 2015. godine iz Srbije izvezeno samo 315 tona ,,bebi bifa”! Inače, od 1996. godine Srbija ima dozvolu od EU, za godišnji izvoz 8.875 tona ,,bebi bifa”. Ali, nikada se toj cifri nismo primakli. Jer, nemamo stoke, pa ni mesa! A, kad ima onda ucenjujemo stoačre pa nećemo da je odkuplјujemo od njih! Sprovođenjem nove, buduće, agrarne politike znači n(koja još nije zaživela), treba vratiti poverenje gazdinstava i prvo napuniti prazne staje u Srbiji. Jer, pored već praznih staja kod većine od 330.000 registrovanih gazdinstava (gde postoji samo 15.000 – 20.000 junadi), one su prazne i u 200.000 praznih kuća u Srbiji! Prazne staje neće moći odjednom da se napune. Ali bolјom i stimulativnom agrarnom politikom, povratkom poverenja i radom iz godine u godinu – da! Primera, radi, pre dve i po decenije iz SFRJ se godišnje izvozilo 50.000 tona, a od toga samo iz Srbije u svet se otpremalo više od 30.000 tona ,,bebi bifa”! U 2015. godini izvezeno je samo 315 tona! I od toga polovina je vraćena zbog lošeg kvaliteta! U 2018. godini ivzoz je bio između 300 i 400 tona, a toliko je bilo i u 2019. godini.

 

Rast proizvodnje

To će doprineti i da se poveća bruto vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji. Inače, bruto vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji u 2014. godini bila je pet, a u 2015. godini samo 4,71 milijarde dolara! Retko kad vrednost prelazi pet milijardi doalra godišnje. Ukoliko bi se ovi planovi ostvarili to bi se povećalo za tri puta! Zato naš cilј mora biti prvo, povratak u prošlost. To znači da dostignemo nivo iz devedesetih godina prošlog veka, pa onda da idemo u povećanje! Dakle, budućnost Srbije se nalazi povratkom u prošlost! Jer, to bi bio naš najveći rast proizvodnje i budućnost koja obećava! Ovakav simboličan izvoz mesa iz Srbije nanosi veliku štetu nacionalnoj ekonomiji i razvoju, a doprinosi pražnjenju sela Srbije, navodi ex ministar srpske polјoprivrede dr Velјko Simin.  Dok smo nekada pre smao dve i po deceniej iz Srbije izvozili svinjskog mesa u vrednsoti za 762 miliona doalra godišnje, danas ga uvoz9imo U 2018. godini za zamrznuto svinjsko meso plaćeno je 71 miliooan dolara. U 2019. godini  za uvoz svinja i mesa treće kategorije oko 200 milioan dolara! Da gubimo korak sa svetom, pokazuje i činjenica da je regionalni razvojni centar Kine, planiran za Srbiju, neočekivano lociran  Zagrebu!

Problem državne zemlјe

Treba rešiti probleme sa državnom zemlјom koje navodno u Srbiji ima 630.000 hektara. Trenutno je slobodno oko 200.000 hektara koju bi trebalo dati mladim polјoprivredniciam na besplatno korišćenje. Mogu je ostavlјati i naslednici, ali ta zemlјa ne može biti predmet kupoprodaje, ističe ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić. Problemi sa zemlјom za sigurno su poremetiti našu polјoprivrednu proizvodnju i egzistenciju, pe svega, vojvođanskih paora. Pitanje državnog zemlјišta je najvažnije pitanje koje se pojavilo u Vojvodini u poslednjih 25 godina. Mi tu pričamo o 14.000 porodica i 70.000 lјudi koji su u ozbilјnom egzistencijalnom problemu. Jer, ako je Železara Smederevo veliki problem sa 5.000 zaposlenih, pa je u javnosti svaki dan, kako onda da to ne bude sa 70.000 lјudi u vojvođanskom agraru. A, 100.000 njih osalo ej bez psoal za vreme privatizacije ovog sektora. Jer oni koji su gradili prehrambenu industirju, nisu postali njeni vlasnici ni suvlasnici.  Ta grana privrede i fabrieke koje su gradili, odsnono njihopvi novi vlasnici, sad ih ucenjuju za sirovine. Ceh plaćaju potrošači kroz skupe finalne proizvode!

Državnu zemlјu (bar polovinu a to je više od 300.000 hektara) treba prodati našim selјacima, pa tim novcem rešiti i probleme srpske polјoprivrede. Od prodaje domaćim selјacima dobilo bi se oko tri milijarde evra. To bi bila prihvatlјiva cena za srpske polјoprivrednike! Kada bi se taj novac još pametno utrošio, ne bi trebali da kukamo i pričamo kako nemamo strane direktne investicije. Jer, niko neće da dolazi gde nema ekonomske ni političke stabilnosti. A, nje u Srbiji u ovoj oblasti ni danas nema. Kako tvrditi da je imamo, kada je srpski agrar za 20 godina vodilo čak 13 ministara! I svaki je imao svoju strategiju, osim sadašnjeg aktuelnog ministra koji je ima u praksi. U fioci stoji Strategija koaj ga je sačekala kada je postao ministar.Doenta je za vreme kada je minsar bila dr Snežama Bošković, počeo je da je sprovodi ministar dr Dragan Glamočić, pa nasledio i Branislav Nedimović. Stope rasta u agrarusu nestabilne poslednjiuh nekoliko decenija. Da je bilo stabilno, u politici i ekonomiji, pričalo bi se o dva ministra polјoprivrede i konvertibilnom dinaru! O konvertibilnom dinaru danas niko ne govori i to je tabu tema! Sa ovim parama, koje se nalaze u zemlјi, rešili bi agrarne i mnoge druge probleme!

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>