Home » 0 Branislav Gulan » BUDUĆNOST AGRARA SRBIJE 2016. I deo

BUDUĆNOST AGRARA SRBIJE 2016. I deo

Hrana čeka reindustrijalizaciju

Kreatori agrarne politike ističu, da bi s novom vladom trebalo da se uspostavi i nova agrarna politika Srbije. Dosadašnja politika predviđala rast do 2024. godine, ali smo već u 2015. godini imali fizički pad proizvodnje od osam odsto!

Piše: Branislav Gulan

 

Republici Srbiji za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna je nova i sprovodljiva agrarna politika. Treba nova politika, akcioni plan ili strategija svejedno je kako će se zvati, ali je važno da donese rezultate! Politika mora biti realna i ostvariva. Kda se donese, pored nove Vlade, očekuje se da će je usvojiti i budući sastav Skupštine Srbije. Tako će ona biti dugotrajna, i obavezivati sve buduće vlade i ministre. A, ne samo da traje od jednog do drugog ministra. A, njih je od demokratskih promena 2000. godine,  do izbora 2016. godine  bilo čak 12! Ni da su imali najbolje progrsame i  uslove i da su bili najgenijalniji, za godinu i koji mesec ne bi mogli ništa konkrento da urade, niti više od postignutog! To je da svi nismo bili gladni!

 

Republika Srbija je zemlјa sa 5,2 miliona hektara polјoprivrednih površina (koristi se 3,35 miliona hektara), počiva na agraru i potrebna joj je nova reindustrijalizacija i u ovoj oblasti. Dakle, agrarna Strategija koju je donela Vlada Srbije, 21. jula 2014. godine nije dala očekivane rezultate! Jer, u prvoj, 2015. godini sprovođenja te Strategije razvoja polјoprivrede i ruralnog razvoja Srbije do 2024. godine, umesto planiranog rasta  od 6,1, odnosno 9,19 odsto, već u prvoj godini njene primene u praksi imali smo fizički pad proizvodnje od osam odsto (podaci RZS)! Pored svega, u Srbiji je donet i zakon po kome bi Agrarni budžet trebao da iznosi pet odsto. On je proteklih godina jedva prelazio dva odsto. Inače, prvi Agrarni budžet donet je 1996. godine, u vreme kada je ministar poljoprivrede bio Ivko Đonović, i iznosio je čak šest odsto ukupnog budžeta. To je bilo tad i nikada više…

 

Gubitak zemlje

Iako su nam u svesti još uvek navedene brojke RZS o agrarnim površinama u Srbiji, u zabludi smo da pod poljoprivrednim površinama u Srbiji imamo oko 5,2 miliona hektara i da obradive površine čine 4,2 miliona hektara. Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, naše bogatstvo. Realno, mi nemamo više te površine. Što zbog gradnje puteva, što zbog bespravne gradnje, podizanja različitih objekata na najboljim obradivim površinama, svake godine nam se fond obradivih površina smanjuje. Nema preciznih podataka koliko je to, pretpostavka je da  se na ovaj način godišnje u Srbiji gubi oko 25.000 hektara. Sa druge strane, neobrađeno ostaje oko 600.000 hektara, što sebi ne dozvoljavaju ni mnogo razvijenije zemlje od Srbije. Analiza Ekonomskgo institute pokazuje da je nerpeduzimanjem adekvatnih mera u agraru za poseldnjih pet godina izgubljeno 25 milijarid evra. Rezuutlat loše agrarne politike u Srbiji je das u cene prehrambenih proizuvdoa na policama u Srbiji više nego u region, dok su cene priamrnih poljoprivfednih proizvoda niže.

 

Propast nerealnih želјa!

Ostvareni rezultati u sprovođenju postojeće Strategije, pokazali su da je to bio plan neralnih želјa (200 eksperata-kreatora koji su napisali 145 strana, koliko ima Strategija razvoja poljoprivrede do 2024. godine)! Pokazala se tačnom recenzija Strategije, koju je radio dr Kovilјko Lovre, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici, koji je između ostalog u njoj napisao: Autori Strategije koristili su netačne podatke, pa je otuda i projekcija i vizija razvoja polјoprivrede bila potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije u strategiji pokazale su da će se polјoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da smo je i mi ostvarili!

U prvoj godini sprovođenja strategije agrarna proizvodnja u fizičkom obimu u 2015. godini bila je manja za osam  odsto od ostvarene u 2014. godini. Manja je čak i od one u  kojoj su poplave odnele dobar deo proizvodnje!  Strategija o razvoju agrara do 2024. godine planirala je da bude rast proizvodnje 6,1, odnosno 9,19 odsto! To je bilo nerealno, netačno i neostvarivo.  Dakle, kreatori su po želјi političara, kreirali nerealan rast, koji je ostao samo neostvarena, promašena želјa!

Vrednost realizovane polјoprivrede 2014.               2015.

 

Bruto vrednost polјoprivredne proizvodnje 5.001                   4.634

Vrednost bilјne proizvodnje                                                       3.346                   2.979

Ratarstvo i povrtarstvo                                                               2.877                   2.494

Žita                                                                                              1.830                   1.527

Industrijsko bilјe                                                                            494                      420

Povrće                                                                                            392                      392

Krno bolјe                                                                                      161                      155

Voćarvo                                                                                         410                      405

Vinogradarstvo                                                                                59                        80

Stočarstvo                                                                                   1.655                   1.655

Vrednost ječma, ovsa, 50 odsto kukuruza, krmnog bilјa…           670                      544

Neto vrednost polјoprivredne proizvodnje                                4.331                   4.090

 

* U milionima dolara

** Izvor: RZS

 

Šta nam je činiti!

Za postizanje cilјeva, pravaca i mera u novom budućem strateškom dokumentu, i njihovo prilagođavanje ambijentu, okruženju i najnovijim rezultatima popisa u polјoprivredi Srbije, odmah se mora krenuti ka startnoj osnovi za izradu akcionih programa. Već se  ističe, da bi s novom vladom trebalo da se uspostavi i nova agrarna politika Srbije. Jer dosadašnja ne samo da nije dala rezultate već je generisala brojne probleme naše polјoprivrede. Po Strategiji koju je usvojila vlada Srbije, ali nije upućena u Skupštinu Srbije, vizija razvoja polјoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije su pokazale da je polјoprivreda trebala da se razvija sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali, još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da su se te želјe ostvarile! Ovo je ukazivano prilikom kreiranja i donošenja te promašene strategije, ali upozorenja nisu prihvaćena, jer su dolazila od eksperata koji su bili van vladajuće partije!

 

Dakle, dolazi nova vlada, verovatno i novi resorni ministar, i sada je potrebno izgraditi novu agrarnu politiku, identifikovati sve ograničavajuće faktore – a njih je mnogo, od nepovolјnog ekonomskog položaja  pa do problema neuređenog tržišta i neodgovarajuće uloge države, nedovolјnog udruživanja polјoprivrednika. Problem je i u spolјnotrgovinskoj razmeni srpskog agrara jer u strukturi izvoza dominiraju primarni polјoprivredni proizvodi, a ne prerađeni, s većom dodatnom vrednošću. Niz je i drugih problema koji se akumuliraju već decenijama i ozbilјna su kočnica razvoja polјoprivrede. Sad je prilika da se koncipira nova agrarna politika, za spas polјoprivrede, sela i Srbije. Jer, u Srbiji ima 4.709 naselјa (čitaj sela), a u 1.034 ima manje od po 100 stanovnika.  Sa nestajanjem sela, nestaje i Srbija. Novu agrarnu politiku treba kreirati na osnovu naših specifičnosti, ali i uvažavajući principe agrarne politike Evropske unije. To znači da se moramo osloniti na Zajedničku polјoprivrednu politiku Evropske unije, ali se moraju formirati i nove institucije za sprovođenje realne politike.

 

U prvom redu treba osposobiti agencije, kooperative ili zdruge, sve jedno kako će se zati, ali preko kojih će se realizovati pretpristupni fondovi namenjeni našoj zemlјi (da ne ostanu samo želјa) i uvesti moderne metode vođenja realnih statističkih podataka, poput knjigovodstva na gazdinstvima, da bi mogli planirati i pratiti proizvodnju. Prioritet mora imati donošenje nove strategije razvoja prvo na nivou Vlade, a potom i Skupštini Srbije. S tim da se poseban akcenat stavi na koncept reindsutrijalizacije bez kojeg privreda Srbije ne može ići napred. Ukoliko takvu strategiju usvoji skupština, odluka će onda obavezivati sve buduće vlade i ministre da je sprovode.

 

Okvir

 

Potencijali

Republika Srbija danas raspolaže sa 5.097.000 hektara poljoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru poljoprivrednih gazdinstava, prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, obrađuje se 3.355.859 hektara zemljišta. To znači da značajan deo poseda od oko 860.000 hektara ostaje neobrađeno! To su uglavnom pogranična područja i regioni gde se nalaze sela koja nestaju. Inače, vlasti tvrde se su i tolike površine i državne zemlje. U Srbiji se uzgaja 908.990 goveda, 3,4 miliona svinja, 1,783 miliona ovaca, 235.576 koza, 26,6 miliona živine i zvanično, postoji 673.651 pčelinje društvo. Popisom je utvrđeno da gazdinstva u Srbiji poseduju 408.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je stara više od dve decenije! Vodni režim je takođe povoljan, ali nedovoljno iskorišćen. Kanal – Dunav-Tisa-Dunav (sa 960 kilometara kanalske mreže) najveći je i jedinstven hidrosistem u svetu, a ne iskorišćava se za poljoprivrednu proizvodnju, ili je to veoma malo. Kada je građenm cilj je bio da se navodnajva 500.000 hektar ai da se odv ode suvšien vode sa miolion hektara. Željeno navodnjavanje nikada nije ostvareno, dok su se do pre nekoliko godina odvodile suvišne vode. Sad nije ni to moguće jer se u kanalima nalazi blizu 15 miliona kubika mulja, pa sve češće imamo poplave i u Vojvodini. Rečni tokovi takođe veoma malo se koriste za navodnjavanje. Od ukupno obradivih povšrina, navodnjava se 1,2 do tri odsto površina ili samo 40.000 do 100.000 hektara! U svetu se prosečno navodnjava 17 odsto površina.

 

U okviru tog koncepta agroindustrija treba da bude nosilac akcije i predstavlјa veliku šansu, jer kroz njegov razvoj i Srbija bi se razvijala.To znači nova strategija mora sadržati multifunkcionalni prilaz, koji uklјučuje i oporavak stočarstva, i organsku proizvodnju i agro-etno turizam. To su i odlike savremene polјoprivrede, kojoj i Srbija teži. Ali, pre svega, moramo obaviti i tranziciju, a najvažnija je tranzicija u našim glavama. Mnoge stvari kojima smo opterećeni treba da izbacimo iz dosadašnjeg sistema i modela! Znači da treba razvijati uspešan porodični biznis na polјoprivrednim gazdinstvima. To pruža šansu da se proizvodi što više  zdravstveno bezbedne hrane, koju traži svetsko tržište. Tako je i Privredna komroa Srbije 2007. godine predlagala da se cela Srbiaj proglaqsi za region bez GMO, ali vlada to nije prihvatila. Cilj je bio da se ta hrana, pre svega, prodaje u EU u kojoj se 10 odsto ili više od 50 miliona žitelja opredelilo da troši takvu hranu, ali i u bivšem nesvrstanom svetu, gde se godišnje obrne vrednost talve i sličn hrane od 650 milijardi dolara!

 

Snovi o parama

Da bi se stvorila ostvarlјiva i realna agrarna politika, ex ministar srpske polјoprivrede dr Velјko Simin ističe, da je polјoprivreda u prvoj deceniji ovog veka imala skroman rast od samo 0,6 odsto! Po njegovim rečima, tekući pregovori sa EU zahtevaju da se polјoprivreda i prehrambena industrija što povolјnije pozicioniraju pre ulaska u EU. Zato u tom periodu treba započeti realizaciju strateških projekata za Srbiju, a to je povećanje proizvodnje mesa, voća i povrća i drugog za tržišta Azije Bliskog Istoka, Rusije i EU. Na tom putu moramo učiti i od drugih. Primer je Rumunija kojoj ne smeta članstvo u EU da realizuje strateško partnerstvo sa Kinom na 700.000 hektara sopstvene zemlјe u oblasti agrarne proizvodnje i naučnim istraživanjima u oblasti bio tehnologije. Slične projekte kod njih ima SAD, a primera radi u ogromni potencijal Ukrajine uklјučene su investicije iz Kine! Ovi primeri ukazuju na činjenice da ne dovolјno razvijene zemlјe ne mogu bez strateškog partnertstva da privuku neophodan kapital za razvoj, uz istovremeno rešena pitanja masovnog izvoza roba na najveća tržišta hrane na svetu.

 

Cilj svake Vlade bio je da obezbedi strane investicije od bar tri milijarde dolara godišnje! U Srbiji se to nikada nije dogodilo!Od demokratskih promena 2000-te godine urađeno je više nacrta zakona o restituciji, ali poslednji je usvojen 2011. godine. U donošenju zakona, koji je obećavan i čekan šest decenija, konsultovane su i evropske institucije. Naime, povraćaj oduzete imovine bivšim vlasnicima je važan korak na putu evropskih integracija, jer povećava pravnu sigurnost za strane investitore, o kojima Srbija još uvek sanja.

Cilj svake Vlade u Srbiji, u poslednje dve i po decenije, bio je da obezbedi strane investicije od tri milijarde dolara godišnje! Medjutim, to obećanje narodu i želja vladajuće oligarhije nikada do sada se nije ostvarila, da stigne toliki novac. A, obećanja su bila da se stranim investitorima nude najbolji uslovi za ulaganje kapitala u regionu, što najčešće nije bilo tačno!U neispunjenju ovih obećanja u predizbornim kampanjama nalaze se i uzroci neispunjenja mnogih drugih obećanja vlasti od demokratskih promena 2000. godine do danas!

Strana  direktna ulaganja u Srbiju:

  1. 2005. 1,162 milijardi evra
  2. 2006. 3,242 milijardi evra
  3. 2007. 1,448 milijardi evra
  4. 2008. 1,590 milijardi evra
  5. 2009. 1,304 milijardi evra
  6. 2010. 830 miliona evra
  7. 2011. 1,798 milijardi evra
  8. 2012. 232 miliona evra
  9. 2013. 750 miliona evra
  10. 2014. 1,222 milijardi evra
  11. 2015. 1,8    milijardi evra

U doba savremene globalne ekonomske krize, direktne investicije smatraju se faktorom privrednog rasta i predstavljaju oblik stranih tokova kapitala za koje se zemlje otvoreno nadmeću. Motiv investitora za dolazak na jedno tržište, nisu samo poreski podsticaji i pojedinačne mere država preduzete u pravcu privlačenja investitora, već je od značaja mnogo širi aspekt transparentnih, predvidivih i stabilnih uslova poslovanja. Osim toga, pozitivna iskustva investitora u prethodnom periodu mogu predstavljati stimulativni faktor novih ulaganja. Potencijal za nove investicije u Srbiji postoji, posebno u oblasti obnovljive energije, razvoja informacionih tehnologija, unapređenja zaštite životne sredine i poljoprivrede. Očekivanja svih dosadašnjih vlasti u Srbiji bila su i da će se kroz dolazak stranih investicija pokrenuti privreda, stvoriti nova vrednost i kapital za vraćanje svih vrsta dugova. Među njima su i obaveze iz restitucije. Ali, ta očekivanja do sada se nisu ostvarila, jer, para je sve manje i u tome se vide uzroci zašto obaveze rastu, restitucija se sporo odvija… Poljoprivreda predstavlja neatraktivnu delatnost za strane direktne investicije (u strukturi ukupnih SDI u Srbiji, poljoprivreda  dobija svega od 0,7 do 1,6 odsto)!

Skromne ekonomske mogućosti Srbije (agrarni budžet je pet odsto zakonski, ali se dobija tek dva odsto novca) i razni skromni oblici podaticaja i finansiranja iz EU, ne mogu nadoknaditi zaostajanje Srbije u oblasti polјoprivrede i prehrambene industrije. Po rečima Simina, bilo bi dobro da se 300.000 hektara državnog zemlјišta i 400.000 hektara pašnjaka prodaju za oko tri milijarde dolara. Ako se u taj kapital uklјuče i strateški projekti u proizvodnji mesa na rok od 49 godina, to će predstavlјati snažan faktor motivacije stranih ulagača i same Republike Srbije čiji bi farmeri bili uklјučeni u ove projekte. Sadašnji način korišćenja državnog polјoprivrednog zemlјišta (priča se o 830.000 hektara) pretežno je orijentisan na ekstenzivno korišćenje, a to je proizvodnja žitarica. To je najvredniji kapital kojim raspolaže Srbija, pa bi trebao da bude upotreblјen za pokretanje snažnog ekonomskog razvoja u kojem se favorizuje opšti interes, a istovremeno stvara proces ravnomernog razvoja države. Dakle, navodi Simin, u procesu primene zakona o restituciji, važno je da Republika Srbija primeni praksu Slovačke, Češke, Polјske, Nemačke… Takođe je neprihvatlјivo da se državno polјoprivredno zemlјište koristi kao sredstvo za supstituciju po zahtevima za restituciju druge imovine.

 

Očekivanja…

U Republici Srbiji se 2016. godine očekuje proizvodnja do 450.000 tona svih vrsta mesa . Pre dve i po decenije proizvodili smo oko 650.000 tona i trošili godišnje  po stanovniku 65 kilograma. Danas se potrošnja kreće do 38 kilograma svih vrsta mesa godišnje. U strukturi izvoza polјoprivrede meso učestvuje samo sa 2,7 odsto. To ukazuje na zaostajanje u razvoju polјoprivrede i prehrambene industrije.

 

,,Sa cilјem da se prevaziđe postojeće stanje potrebno je proceniti mogućnosti strateškog ulaganja u izgradnju pet klanica za proizvodnju ukupno od pet miliona svinja godišnje. Za unapređenje izvoza goveđeg mesa i korišćenje preko 1,4 miliona hektara pašnjaka i livada u Srbiji potrebno je još izgraditi klanice za goveda, kapaciteta  200.000 komada junadi. Takođe je potrebno projektovati mogućnost proizvodnje 200.000 tona živinskog mesa godišnje u četiri klanice kapaciteta od po 50.000 tona godišnje. Realizacijom ovih projekata ostvario bi se novi obim proizvodnje od svih vrsta mesa, oko 640.000 tona godišnje. Nova vrednost proizvodnje ovog mesa iznosi oko 3,5 milijardi evra. Partnerske investicije u proizvodnji svinjskog i živinskog mesa trebalo bi inicirati sa Republikom Kinom, Rusijom i Evropskom unijom. Proizvodnju goveđeg i živinskog mesa treba organizovati sa Ujedinjenim arapskim emiratima i Evropskom unijom. U Srbiji nam je katastrofalno stanje u stočarstvu, nestaju nam sela, ostaju prazne kuće, prazne staje… I oni koji su do sada tovili i gajili stoku to su značajno smanjili i ostavili je samo za lične potrebe. To se vidi i iz naših tabela. Inače, mi se hvalimo sa izvozom hrane (čitaj sirovina) u vrednosti od 2,8 milijardi dolara godišnje i suficitom sa 1,3 milijarde dolara. Pa kada nam mladi ne bi odlazili u svet (njih 30.000 godišnje) i kada bi povećali natalitet da nam ne umire više 40.000 lјudi od onih što se rodi (izjednačili natalitet i mortalitet) hrane ne bi imali dovolјno da ishranimo narod u Srbiji! A, da se ne govori i o izvozu, pa bi Srbija od izvoznika hrane postala njen uvoznik! Uostalom to nam predviđa i Svetska organizacija za hranu FAO, da ukoliko nastavimo ekstenzivnu proizvodnju da će Srbija od izvoznika postati uvoznik hrane. Sad već dobrim delom to i jesmo… Primera radi, jedna Holandija je veličine kao Vojvodina, ali izvozi hrane za 70 milijardi dolara godišnje! Dakle, vrednost njenog godišnjeg izvoza je kao dva društvena proizvoda Srbije”, navodi Velјko Simin.

 

Stočarstvo Srbije

Broj grla 1989[1] 1996[2] 1997[3] 2014. 2015[4]
Goveda 2.026.000 1.737.324 1.720.866 920.068 915.641
Svinje 4.374.000 4.399.891 4.209.216 3.235.658 3.284.378
Ovce 2.575.000 2.184.389 2.109.327 1.748.110 1.789.144
Koze 275.112 238.200 218.603 202.828
Živina 1991

29.270.000

25.441.662 24.950.693 17.167.364 17.449.938
Konji   76.867 74.123 15.606 15.222
Broj košnica   175.066     800.000

Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka RZS

 

 

 

 

Orijentacioni bilans goveda

Kategorija/godina 2012 2013 2014 2015
ulaz        
Broj grla na početku godine 938.345 920.762 913.144 920.068
Priplod 434.573 374.088 381.000 364.000
Uvoz 4.674 189 737 1.629
Ukupne raspoložive količine 1.377.592 1.295.039 1.294.881 1.285.697
izlaz        
Izvoz 55.955 44.079 40.788 53.794
Klanje 387.409 318.367 320.000 302.000
Gubitak 13.466 19.449 14.025 14.262
Broj grla na kraju godine 920.762 913.144 920 068 915.641

Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku

i Uprave carina

Orijentacioni bilans goveđeg mesa

Kategorija/godina 2012 2013 2014 2015
ulaz        
Ukupna[5] proizvodnja goveđeg mesa (u tonama) 81.705 69.530 73.000 77.000
Uvoz (u tonama) 109 244,3 731,8 1.375
Ukupne raspoložive količine 81.814 69.774,3 73.731,8 78.375
izlaz        
Izvoz (u tonama) 1.549 1.470 1.700 1.351
Ukupna domaća potrošnja (u tonama) 80.265 68.304,3 72.031,8 77.024
Ukupna potrošnja/tražnja (u tonama) 81.814 69.774,3 73.731,8 78.375

Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka RZS i Uprave carina

 

  Zaklano goveda u klanicama, u hilј. Prosečna bruto masa goveda zaklanih u klanicama, kg Prosečna neto masa goveda zaklanih u klanicama, kg
2014 151,0 468,0 244,0
2015 161.803 473,0 247,0

Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka RZS

Sektor svinjarstva

 

  Zaklano svinja u klanicama, u hilј. Prosečna bruto masa svinja zaklanih u klanicama, kg Prosečna neto masa svinja zaklanih u klanicama, kg
2014 2.031,0 97,0 74,0
2015 2.218,0 98,0 75,0

Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka RZS

Orijentacioni bilans svinja

Kategorija/godina 2012 2013 2014 2015
ulaz        
Broj grla na početku godine 3.287.000 3.138.000 3.144.000 3.236.000
Priplod 5.805.000 5.822.000 5.668.000 5.791.000
Uvoz 55.000 118.000 330.000 234.541
Ukupne raspoložive količine 9.147.000 9.079.000 9.142.000 9.261.541
izlaz        
Izvoz 32.000 31.000 26.000 28.906
Klanje 5.453.000 5.684.000 5.657.000 5.654.000
Gubitak 524.000 219.000 223.000 294.257
Broj grla na kraju godine 3.138.000 3.144.000 3.236.000 3.284.378

Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku i Uprave carina

Orijentacioni bilans svinjskog mesa

Kategorija/godina 2012 2013 2014 2015
ulaz        
Ukupna[6] domaća proizvodnja svinjskog mesa (u tonama) 252.000 249.000 258.000 278.000
Uvoz (u tonama) 9.186 10.557 18.780 20.137
Ukupne raspoložive količine 261.186 259.557 276.780 298.137
izlaz        
Izvoz (u tonama) 2.431 709 16.094 12.063
Ukupna domaća potrošnja

(u tonama)

258.755 258.848 260.686 286.074
Ukupna potrošnja (u tonama) 261.186 259.557 276.780 298.137

Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka RZS i Uprave carina

Sektor ovčarstva

Broj grla 1989[7] 1996[8] 1997[9] 2014. 2015[10]
Ovce 2.575.000 2.184.389 2.109.327 1.748.110 1.789.144
Ovce i priplod 1.592.430 1.575.758 1.646.000

Izvor podataka: analiza urađena na osnovu podataka RZS

 

Živinarstvo

 

Ukupan broj živine (u 000)

Godina Živina Indeks
2014 17.167 96
2015 17.450 101,6

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku

 

U Srbiji se retko gaje mlečne rase ovaca. Na regionu Republike Srbije – sever (Beogradski region i regiona Vojvodine) u 2014. bilo je svega 7.000 muznih ovaca, dok je na regionu Republike Srbije – jug (region Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije) bilo ukupno 148.000 muznih ovaca. Ukupno je pomuženo 19 miliona litara ovčijeg mleka u 2014. godini, a nešto manje i u 2015. godini.  Mlečnost ovaca u laktacionom periodu kreće se od oko 50 – 90 litara, što pokazuje da se ovčarstvo zasniva na linijama za proizvodnju mesa. Najveći deo ukupnog godišnjeg obroka ovaca je paša, (a nju koristi 24,3 odsto ovaca).

Prema rezultatima popisa polјoprivrede iz 2012. godine broj članova i stalno zaposlenih na polјoprivrednim gazdinstvima u Srbiji je 1,44 miliona. Od toga, na imanjima pravnih lica  zaposleno je 26.000 građana. To zanči da realno nepostoji ni jedna privredna delatnost u Srbiji koja tako masovno radno angažuje stanovništvo, a da pri tom državu minimalno košta. Dakle, predložena strateška ulaganja bi značajno uticala na predloženu makro – ekonomsku  stabilnost, otvaranje novih radnih mesta, ali i na prosperitet života na selu i povećanje životnog standarda i nataliteta. A, bez seoskog stanovništva nije moguće povećati ni broj stanovnika Srbije. Ovim projektima moguće je otkloniti posledice demografskih deformacija koje su uslovlјene propadanjem i nestajanjem sela u Srbiji. Nјihovim nestajanjem, nestaje i Srbija. A, tamo gde nema naroda, neće biti ni države. Uostalom, i šta da radimo sa zemljom bez naroda,  podvlači Simin.


[1] Извор података: Статистички годишњак РС за поједине године РЗС Београд

[2] 15.1.1996 – РЗС

[3] 15.1.1997 – РЗС

[4] Стање преходни резултати 1.12.2015 – РЗС (Саопштење ПО12)

[5] Укупно заклана говеда на територији Републике Србије (нето маса), увоз живих говеда и извоз живих говеда

[6] Укупно заклана грла свиња на територији Републике Србије (нето маса), увоз живих свиња и извоз живих свиња

[7] Извор података: Статистички годишњак РС за поједине године РЗС Београд

[8] 15.1.1996 – РЗС

[9] 15.1.1997 – РЗС

[10] Стање преtходни резултати 1.12.2015 – РЗС (Саопштење ПО12)

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>