Home » 0 Branislav Gulan » POLJOPRIVREDNI SAJAM ,,AGRA’’ U GORNJOJ RADGONI – SLOVENIJA

POLJOPRIVREDNI SAJAM ,,AGRA’’ U GORNJOJ RADGONI – SLOVENIJA

Kvalitet određuje opstanak

Najvažnija manifestacija za polјoprivrednike Slovenije i sve one koji se bave agrobisom protekla je u znaku susreta država srednje i istočne Evrope sa predstavnicima zemlјe partnera Kine. Slovenija kao mala država, ne može mnogo da izvozi, ne može jeftino da izvozi, ali može da plasira vrhunsku robu, proizvedenu na tradicionalan način. Ukupna neto ulagana aslovenaćkih rezidenata u Srbiju u periodu 2010. – 2016. godine iznosila su 304,7 miliona evra, što Sloveniju dovodi na 11 mesto među zemljama sa najvećim neto ulaganjima u Srbiju

Piše: Branislav GULAN

U Gornoj Radgoni  – Slvoenija, održana je najveća agrarna smotra u regionu s obzirom na podatak da je na polјoprivredno prehrambenom sajmu bilo prisutno više od 1.800 izlagača, iz 36 zemalja. Na ukupnom izložbenom prostoru od oko 70.800 kvadratnih metara prethodio je politički forum na temu “Značaj hrane na lokalnom i globalnom nivou”, na kom je učestvovalo 16 zemalјa, a među njima i Srbija. Sajam je ove godine razgledalo oko 130.000 posetilaca iz zemlje i sveta. U fokusu interesovanja učesnika bila je saradnja sa partnerima iz Evrope kao i otvaranje novih tržišta. Poseban značaj sajmu u 2017. godini dala je zemlja partner Kina,  koja je predstavila i svojih 30 firmi iz oblasti agrara.

Za Janeza Erjaveca, predsednika Uprave Pomurskom sajma poslovno pravilo broj jedan je spoj kvaliteta i cene. “Danas je u polјoprivredi najvažniji kvalitet. Ako hoćete da budete u samom vrhu i opstanete na tržištu, u konkurenciji koja vas okružuje, najvažniji je kvalitet, odmah za njim sledi i cena. Teško je objediniti ova dva faktora. Mi to pokušavamo preko našeg sajma, kroz stručno ocenjivanje prehrambenih artikala”, kaže Erjavec.

 

Srbija, bez kolektivne izložbe

Ovo je posle 12. godina bila prva priredba ,,Agra’’ u Sloveniji na kojoj nisu kolektivno nastupili izlagači iz Vojvodine. Do sada uvek vlada Vojvodine kolektivno je dovodila preduzeća iz pokrajine da nastupaju na ovoj sajamskoj predbi koja ima tradiciju dužu od pola veka. To se uvek pokazalo uspešnim u privrednim odnosima Slovenije i Srbije. Pored kolektivnog nastupa pojedine velike firme iz Srbije samostalno su nastupale na ovoj priredbi tako da je njihov broj bio veći od 20 preduzeća. Međutim, ove godine dogodilo se čudo, pa je bilo samo nekoliko samostalnih nastupa. Nije bilo kolektivne izložbe! Predsednik Uprave Pomurskog sajma, Janez Erjavec, kaže da je iznenađen takvim postupkom, posebno organizatora koji su do sada dovodili firme iz Vojvodien. Nije ih bilo! Razlog nedolaska firmi nije mu poznat., iako Srbija I Slvoeniaj nmejau nerešenih političkih ni drugih pitanja. Da je problem bio finansijske prirode mi bi im pomogli da tu dođu. Posebno pažnju na ovoj sajamskoj priredbi do sada uvek je privlačila izložba ,,Najbolje iz Vojvodine’’, pa ,,Dani Vojvodine’’ koji su tradicionalno obeležavani, a čiji nedostatak se osetio na ovoj sajamskoj priredbi. Dragan Lukač, iz Privredne komroe Srbioje kaže, pokušaćemo to da nadokandimo sledeće 2018.godine, predložićemo da Srbija bude zemlja partner ,,Agre’’!

I Slovenija šansu vidi kod Kine…

Dvomilionska Slovenija svoju šansu vidi na tržištu mnogolјudne Kine. Za ministra polјoprivrede Dejana Židana, izvozni potencijali usmereni ka Kini su značajni. Za nas je kinesko tržište veliki izazazov. Trudimo se da plasiramo proizvode vrhunskog kvaliteta sa zaštićenim geografskim poreklom.Inače, Slovenija raspolaže sa oko 470.000 obradivih poljoprivrednih površina, sve su maksimalno iskorišćene. Navodnjava se oko 10.000 hektara tih površina. Suše ove godine u Sloveniji nisu ostavile posledice kao što je to u Srbiji… Jer, drugačiji su i klimatski uslovi. Kada je u pitanju saradnja sa svetom, Slovenija se takođe posebno okreće ka Kini. “Mi vidimo Kinu kao veliko, izazovno tržište. Takođe želimo da privučemo kineske investitore i za to imamo strateški plan. Kada je reč o izvozu, on je primeran, jer je pre deset godina iznosio 60 miliona evra, a sada smo dostigli cifru od 300 milona evra. Kada je reč o proizvodnji hrane, Slovenija kao mala država, ne može mnogo da izvozi, ne može jeftino da izvozi, ali može da plasira vrhunsku robu, proizvedenu na tradicionalan način”, ističe ministar polјoprivrede Slovenije. Inače, od 75.000 reigstrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Sloveniji njih oko 3.500 pripada grupi takozvanih ekoloških, koja se bave organskom proizvodnjom.

Trenutno se oko devet odsto ukupnog broja registrovanih gazdinstava bavi organskom proizvodnjom u Sloveniji. Velika je potražnja na svetskom tržištu za zdravstveno bezbednim voćem i povrćem, ali najveći deo organskih površina čak 84 odsto, čine pašnjaci, jer se sve više domaćinstava bavi organskim stočarstvom, navodi dr Betka Logar, rukovodilac selekcije i kontrole domaćih životinja Poljoprivrednog instititua Slovenije.

Postoje planovi u pogledu izvoza mleka, a potpuno nov proizvod biće slovenački med. Podsetimo, Slovenija je inicijator obeležavanja međunarodnog dana pčela, 20. maja, čime ukazuje na važnost ovih insekata oprašivača u proizvodnji hrane. Ova nekadašnja člancia SFRJ, svoju veliku šansu vidi i u proizvodnji i izvozu meda od koja je lane prihodovala više miliona evra. Pčelari, izlagači na sajmu su istakli da Slovenija ima 9.000 pčelara koji poseduju 170.000 košnica i da je njihov broj u stalnom porastu. Po broju pčelara na 1.000 stanovnika Slovenija je druga zemlja na svetu! Netaknuta priroda u većini krajeva gde pčele borave, uređeni i čisti pčelinjaci doprineli su da se veliki broj gazdinstava opredeli za ovaj posao, dodaje Vlado Vogrinec, predsednik Saveza pčelarskih drušpava Maribora. To je oblast koja i širi ovaj vid turizma u Sloveniji, kaže on. Samo u 2017. godini pčelinjake u Sloveniji razgledalo je oko 10.000 turističkih posetilaca.

Trenutno u Sloveniji, kako se čulo na Sajmu, ima oko 28.000 registrovanih proizvođača grožđa koje se gaji na netšo vieš od 20.000 hektara. Oni godišnje proizvedu oko 90 miliona litara vina. Godišnje se u Sloveniji po stanovniku troši blizu 60 litara godišnje (dok je to u Srbiji oko šest litara). I pored visokog kvaltieta vina, ono se iz Slovenije još uvek najviše plasira u bivše jugoslovenske republike, a poslednjih godina i na tržišta Češle, Slovačke, Italije, SAD, Hong Konga i Kine. Ovogodišnji slogan sajma bio je ,,Tradicionalno sveže’’. Posebna pažnja bila je usmerena na prepoznatljvie lokalne proizvode kao sveobuhvatni deo tržišne i turističke ponude s ciljem promocije održivog razvoja poljoprivrede i seoskog turizma koji je prisutan u svakoj kući i porodici. Cilj svakog domaćinstva i poljoprivrednog proizvođača je – biti održiv. Jedno od domaćinstava koje se ističe sa proizvodnbjom vina, u okolini Gornje Radgone, udaljeno samo desetak kilometara je i gazdinstvo Sani Flesingera iz mesta Ivanjci. Zaposleno je celo domaćisntvo, grožđe se gaji na oko šest hektara sopstvene zemlje. Gazdinstvo godišnje proizvede oko 120.000 litara vina koje se uglavnom utroši prilikm prijema gostiju u seoskom turizmu kojim se bave.  Deo zemlej se uzima i u zakup….

Kulen za vinsku kraljicu

Među brojnim manifestacijama koje Pomurski sajam organizujne ubraja se i promocija vinskih sorti i vina, pa se svake godine bira i vinska kraljica. Čast da bude izabrana ove godine je pripala Maji Žibert, diplomiranom turizmologu iz Šenttruperta kod Rimskih toplica u Sloveniji. Ona će narednih godinu dana biti i ambasador i promoter Slovenačkih vina. Živim s vinom i od vina. To što sam kraljcia podstaklo me je da se još više posvetim vinu. U Ljutomeru gde živim imam vinoteku s vinima 28 vinogradara s ove naše regije.  U znak dobre buduće njoj saradnje njoj je Karlo Horvat, majstor za slovački kulen iz Bačkog Petrovca (Srbija), poklonio petrovački ljuti kulen koji se uvek dobro  konzumira uz vino koga u Sloveniji ima u gotovo svim domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom.

Posebnu pažnju na AGRI ove godine privukao je poligaon s kolekciojom od 15 vrsta industrijske konoplje. Na sajmu su i izlagači na svojim štandovima nudili proizvode od konoplje. Na sajmu je predstavljen projekat povratka konoplje koja se nekada gajila u gotovo svim jugoslovoesnkim republikama. Kako je istaknuto, konoplju su proterali sintetički materijali. Irena Rotar, iz Eko civilne inicijative Slovenije kaže da je ndustrijska konoplja sada u centru interesovanja te organizcije. Konoplja je odlična biljka, veoma isplativa danas. Između ostgalog ona ima i tu sposobnost da u slučaju suše zaustavi rast i da nastavi kada dobije vodu. Industrijska konopolja može da se koristi ne samo u tekstilnoj nego i u prehrambenoj industriji, farmaciji i industriji ulja. To je jedna od biljaka sa najvećim ekološkim potencijalom zato što raste brzo i ima široku primenu. Ona napominje da se oko konoplje u Sloveniji još vode polemike, jer su suprotstavljena mišljenja o njenoj upotrebi. Ona ističe da evropski propisi sad dozvoljavaju sadnju oko 50 sorti konoplje. Prve godine kada je počela masovna sadnja konoplje u Sloveniji ona se nalazila na 550 hektara, ali je iz niz razloga ta površina sad smanjena na 350 hektara. Nama je genska banka konoplje Instititut za hmeljarstvo i pivarstvo u Žalecu u Sloveniji Na sajmu smo prikazali 15 sorti konoplje. Ima je od 80 santimetara pa do dva i po metra. Cilj nam je da upoznamo seljake i široke mase sa uzgojem ove kulture. Cilj nam je da umesto PVC kesa koristimo konopljine vrećice i platno, kaže Irena Rotar. Netreba posebno naglašavati štetnost drugih materijala koji su sada u upotrebi, a kolike su prednosti onih od konoplje.

Značajnu izložbenu grupu polјoprivredno prehrambenog sajma AGRA činile su i prerađevine od mesa, proizvodi sa znakom zaštićenog geografskog porekla, specijaliteti iz Pomurja ali i ostalih oblasti Slovenije. Tamošnje zadruge su dobar su primer kako proizvesti kvalitetnu domaću hranu i zaštititi tradicionalne proizvode tog dela EU. Kada su proizvodni uslovi u pitanju polјopriverdnici Slovenije proteklih godina ništa bolјe nisu prošli nego njihove kolege iz Srbije. U martu 2017. godine su zabeležene visoke temperature, koje su se odrazile na rano cvetanje, potom je nastupio kasni aprilski mraz, koji je naneo agraru štete u vrednosti od 43 miliona evra, pre svega, voćarima i vinogradarima. Dugotrajne visoke temperature takodje su doprinele smanjenju prinosa. Polјopriverdnici stoga očekuju pomoć države. Zbog suše će ukupna polјoprivreda Slovenije biti itekako na gubitku. Ministar, ističe da će država pomoći adekvatnim merama ali napominje da je u ovom trenutku dobro što je cena svinja u porastu,beleži ce veća cena mleka za trideset odsto u odnosu na lanjsku godinu, a cena pšenice je veća za deset odsto i kreće se između 170 i 180 evra za tonu. Buduće investicije će stoga diktirati, u prvom redu, uslovi proizvodnje pa će se novac usmeriti u navodnjavanje, protivgradne mreže i antifrost sisteme.

I ove godine  nastavljena je tradicionalna višegodišnja saradnja zadružnih saveza  Slovenije i Vojvodine, naglasili su Peter Vrisk, predsednik Zadružnog saveza Slovenije i Radislav Jovanov, predsednik vojvođanskih zadrugara.

Saradnja Srbije i Slovenije

Srbija i Slovenija nemaju nerešenih političkih problema. Sve aktrivnosti dve zemlje uglavnom se svode na poboljšanje ekonomskih odnosa, a obe zemlje imaju cilj povećanje izvoza. Nema sumnje za dobre želje, ali tome ne doprinosi potez pojedinaca iz Srbije, koji su odlučili da 2017. godine ne bude kolektivnog nastupa, a i samo nekoliko firmi je samostalno nastupilo. To je iznenadilo i političare i privrednike prisutne na sajmu ,,Agrar’’, jer je 2017. Godine bio je najmanji broj zvaničnih nastupa iz Srbije poslednjednje dve decenije. Ako, se pogleda globalno za tu privrednu manifestaciju u Sloveniji privrednike, pre svega, iz oblasti agrobiznisa trebalo je da organizuju nadležni za tu oblast iz Privredne komore Srbije. Nije dobro ako nisu prepoznali značaj ove priredbe koja traje više od pola veka!

U ukupno ostvarenom izvozu Srbije  Slovenija se nalazi na 10 mestu, a po visni uvoza iz zemalja sveta, ostvareni uvoz iz Slovenije u 2016. godini stvrstava ovu zemlju na 10 mesto, stoji u izveštaju Centra za regionalnu saradnju i inicijative Privredne komore Srbije. Ukupna robna razmena Srbije i Slovenije u 2016. godini bila je 943,6 miliona evra i beleži povećanje od 8,5 odsto u onosu na isti period 2015. godine. Izvoz Srbije u Sloveniju iznosi je 428,3 miliona evra, što je lane bilo za 13,2 odsto više u odnosu na 21015. godinu. Uvoz iz Slovenije povećan je za 4,2 odsto u osnosu na 2015. godinu i iznosio je 515,3 milioan evra. Deficit u robnoj razmeni sa Slovenijom Srboija le u 2015. godini imala u iznosu od 87 miliona evra. Slične tendencije nastavljene su i u 2017. godini. Tako je za prvih šest meseci 2017. godine robna razmena između Srbije i Slovenije bila vredna 503,2 milioan evra i to je povećanje od 7,6 odsto u odnosu na isti period 2016. godine. Izvoz u Sloveniju u prvoj polovini 2017. godine iznosio je 239,7 miliona evra, što je za 16 odsto više, a uvoz je povećan za jedan odsto što u odnosu na prvo polugodište 2016. godine te je ukupno iznosilo 263,5 miliona evra. Deficit u robnoj razmeni za Srbiju je iznosio 23,7 miliona evra, stoji u izveštaju Centa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije. U 2017. godini Privredne komora Srbije i Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam Vojvodine organizovali su zajednički nastup srpske privredu u Celju, koji je održan u septembru 2017. godine.

Investiciona ulaganja

Prema podacima Narodne banke Srbije, u skladu sa smernicama MMF-a u sklopu pridruživanja Evropskoj uniji, promenila se metodologija obračuna stranih direktnih ulaganja i prema novoj metodologiji neto strana direktna ulaganja se dobijaju kao razlika neto povećanja finansijske aktive (neto izlazne investicije, odnosno prilivi i odlivi po osnovu ulaganja rezidenata u Srbiju) i obuhvataju ulaganja u novcu, robi, konverziji duga u capital, međukompanijske kredite i reinvestiranu dobit. Prema ovoj metodologiji, ukupna neto ulaganja slovenaćkih rezidenata u Srbiju u periodu 2010. – 2016. godine iznosila su 304,7 miliona evra, što Sloveniju dovodi na 11 mesto među zemljama sa najvećim neto ulaganjima u Srbiju. Ukupan broj aktivnih privrednih subjekata iz Sloveniji u Srbiji, sad iznosi 1.902 (749 pravnih lica i 1.153 fizička lica). Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na osnovu zvaničnih statističkih podataka koji su usklađeni sa metodologijom Eurostata, u 2014. godini u Srbiji su poslovale 2.624 podružnice sa učešćem stranog kapitala od 50 odsto ili više, od kojih su 304 podružnice iz Slovenije i u kojima je zaposleno 19.580 lica. Ali, i prema podacima ima Banke Slovenije, ukupne investicije iz Srbije u Sloveniju, u periodu od 1993. godine do sredine 2017. godine iznosile su 291 miliona evra. Značanije investicije iz Srbije u Sloveniju stigle su iz bačkoplanačkog ,,Nektara’’, koji je ulagao u opštinu Ajdovščina, MK Grupa je ulagala u turizam i hotelijerstvo u Portorožu, Delta holding je ulagala u turizam i ugostiteljstvo u Ljubljani…  Srbija i Slovenija zajedno mogu da učestvuju u programima Evropske unije kao što su COSME, HORIZON 2020, ERASMUS +, CREATIVE EUROPE, EaSii Europe Citizens, Dunavskom transnacionalnom program…

Slovenija u brojkama

Republika Slovenija se prostire na 20.273 kvadratna kilometra i članica je Evropske unije. Poseduje i 46,6 kilometara morske obale. U njoj živi  2.062.874 stanovnika, od čega je 914.000 radngo sposobnih žitelja. Stopa nezaposlenosti je 8,6 odsto. Godišnji bruto društveni proizvod u 2015. godini bio je 38,5 milijardi evra, a godišnji bruto domaći proizvod po stanovniku je više od 18.100 evra. U 2014. godini prosečan bruto mesečna zarada bila je 1.540 evra, dok je u 2015. godini stopa rasta bruto domaćeg proizvoda iznosila 2,9 odsto. Strane direktne invseticije u Sloveniji na kraju 2015. godine iznosile su 9,6 milijardi eva,  dok su slovenačke inveticije u svetu bile 3,4 milijarde evra. U strukturi bruto domaćeg proizvoda Slovenije agrar direktno učestvuje sa 2,3 odsto, dok je to u Sribji 11 odsto! U 2015. godini Sloveniji je imala ukupan  izvoz vredan 24 milijarde evra, a uvoz je bio 22,4 milijarde evra i suficit je iznosio 1,6 milijardi evra.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>