Home » 0 Branislav Gulan » PROMOVISNA KNJIGA BRANISLAVA GULANA I MILORADA STAMENOVIĆA ,,OBEĆANJA I OČEKIVANJA’’

PROMOVISNA KNJIGA BRANISLAVA GULANA I MILORADA STAMENOVIĆA ,,OBEĆANJA I OČEKIVANJA’’

Sakriven konvertiblan dinar

Autori su u knjizi obradili ekonomsko stan je u zemlji uz analizu FOREX tržišta. Zašto se nigde ne govori o konvertibilnom dinaru?

Republika Srbija se i danas, kao i proteklih pola veka stalno nalazi u nezavršenim reformama. Tako je do 2000. U zajedničkoj državi Jugoslaviji bil0 17 velikih reformi u gradskim centrima sa oko 65 granskih reformi privrede. Posle 2000. godine u Srbiji traje neprekidna reforma sa novim obećanjima narodu. Stalno se nalazimo na dobrom, pravom putu oporavka, ali je na sve dužem štapu. Rezultat današnjeg stanja je da imamo siromašnu zemlju, najsiromašniju u YU regionu. Ovo je između ostalog istakao Branislav Gulan, publicista, član Udruženja novinara Srbije, na promociji knjige ,,Obećanja i očekivanja”, održanoj prostorijama Društva novinara Vojvodine. Koautor knjige je Milorad Stamenović, recenzenti profesori dr Oskar Kovač i dr Sreten Ćuzović, a izdavač je Banatski kulturni centar u Novom Miloševu. O knjizi i aktuelnosti obrađenih tema govorio je njen urednik i izdavač Radovan Vlahović.

Autor Branislav Gulan je ukazao na predrasude o Balkanu, jer se na njega uvek gleda sa nipodaštavanjem i brojnim negativnim stereotipima. Govoreći o saradnji Vlade Srbije i MMF, on je istakao da je najbolja ona vlada kojoj ta saradnja i usluge nisu potrebne. Posebno je istakao da dosledna primena recepata MMF vodi Srbiju u koloniju i pustinju bez peska! Posebnu pažnju je privuklo izlaganje o dugovima Srbije koji svakog sekunda rastu za 92 evra!

,,Da li ste skoro čuli da se u Srbiji govori o konvertibilnosti dinara, a stabilizacija traži i očekuje konvertibilan dinar. To je tabu tema u ekonomskim raspravama. A, nema konvertibilnog dinara bez jake privrede.. Ona je u Srbiji uništena. Mi u Srbiji danas gradimo jaku valutu na slaboj privredi”, naveo je Gulan. Analizirajući ekonomsko stanje u Srbiji kroz decenije on je naveo da je to zemlja sistemskog deficita, da se  samo prebacuje iz jednog praznog u drugi šupalj džep, a rezultat je sve  veće siromaštvo! Živeli smo i živimo u društvu koja ima sistemsku grešku, a to je da stalno kreira prava na potrošnju, ane razmišlja dovoljno o privrednom motoru. Čarobni štapić još nije pronađen. Za izlazak iz krize Srbiji su potrebni političari, privrednici i državnici, koji će napraviti preokret u ambijentu i usmeriti ekonomiju u dobrom pravcu, koji će doneti rezultate. Za sada takvi nisu pronađeni!

Gulan je posebno istakao da je potrebno spasavanje sela, a to je i put za spasavanje Srbije. Jer, u zemlji ima 4.709 naselja (čitaj sela) od kojih je u fazi nestajanja 1.200! U zemlji ima čak 1.034 sela u kojima ima manje od po 100 stanovnika. Pored toga 50.000 kuća nema vlasnike, a čak na njih 150.000 piše da trenutno u njima niko ne živi! Istovremeno o ovakvom ,,razvoju” sela vodi računa blizu 30 institucija u zemlji. Autor Branislav Gulan je u knjizi obradivo privatizaciju agrara ističući da je to loše i na pljačkaškmi način urađeno pa je ponišena svaka treća prodaja agrar kombianta u kojoj je bez posla ostalo viđše od 100.000 radnika. Ukazujući na problem dzemlje u SRbiji on je podvukao das u njive oduzimali i kraljevi i komunisti i da to pitanje nije ni danas rešeno, uz nalasak da su vlasnici zemlje poari, država i tajkuni.

Posebnu pažnju je posvetio mnogobrojnim reformama, o kojima govori u knjizi, kao i o njihovim rezultatima, životu običnih građana i stalnom očekivanju da stigne obećano bolje sutra. Informacije i tekstovi puni su podataka, svaki podatak ima izvor iz kog potiče, a potom to sve upoređuje i analizira sa prethodnim vremenima! Autor se u knjizi kritički osvrće na pojedine pojave, ali i na ponuđena rešenja. Zbog toga i zaključuje da se proteklih decenija uglavnom živi na obećanjima i čekanjima, a rezultat je da radnici sad imaju imaju nesiguran i neizvestan rad.

Kada je reč o očekivanjima i čekanjima, autor se poziva na Ivu Andrića koji je pisao: Zaraziti nekog čekanjem (što je danas slučaj u Srbiji – primedba B.G.) predstavlja najsigurniji način vladanja nad njim, što znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se može čovek osloboditi, ali te obmane(!) – nikad ni doveka!

I tako, prihvativši prećutno uslove života koji vam se postavljaju, živite kako vladalac hoće, upravo i ne živite, nego strpljivo čekate, sve dok se sav vaš život, zajedno sa svim onim što ste očekivali, ne pretvori u strpljenje i beskrajno čekanje, što znači da ste prihvatili rajinski način života, a to je isto što i put dobrovoljne propasti za sebe i svoje potomstvo! Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim čekanjem koje vas održava u životu i polagano ubija. Uvenućete i nestati kao što su uvenuli i nestali toliki preci i narodu u Osmanskom Carstvu, pre vas na isti ili sličan način. Nisu ni primetili da su sa puta istinskog života neosetno prebačeni na mrtvi kolosek čekanja bez kraja i cilja. Ne osećaju to svoje čekanje kao teret ni kao poniženje, jer su se i sami pretvorili u čekanje. Dakle, zaraziti nekog čekanjem, to je najsigurniji način vladanja nad njim! Sve što jeste i što znate, umete i možete, stavljeno je u službu tog čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje.  Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi dobiju i bez najmanjeg čekanja sve što žele i čemu se nadaju!

Dokaz lošeg vođenja ekonomije i i da radnici u Srbiji danas imaju prekarni rad, a to je nesiguran i neizvestan rad, sa mnogo rad ai malo para, podvukao je Gulan,

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>